Душан Бањац (Бјелај код Бос. Петровца, Кр. Југославија, 30. октобар 1936 — Београд, Србија, 19. август 2020), српски официр, универзитетски професор и инжењер електротехнике. Бивши пуковник Војске Републике Српске.

Душан (Симо) Бањац је рођен 30. октобра 1936. године у Бјелају код Босанског Петровца, Краљевина Југославија (данас Федерација Босне и Херцеговине). Завршио је Ваздухопловну подофицирску школу везе у Краљеву (1955), средњу електротехничку школу у Загребу (1960), Електротехнички факултет у Загребу (1965), Ракетну школу ПВО у Београду (1966) и Командно-штабну академију РВиПВО у Београду (1975).

У Центру оружаних снага за стратегијска истраживања и студије „Маршал Тито” у Београду магистрирао је 1978. одбраном рада Ефикасност групација противваздушне одбране у условима противелектронске борбе и докторирао 1987. одбраном тезе Противелектронска борба као садржај оружане борбе. У истој установи биран је у звање научног сарадника (1980) и научног савјетника (1990), а на Војнотехничкој академији у звање редовног професора (1994).

Добитник је Награде „22. децембар” коју је Југословенска народна армија додјељивала за најбоље научно и стручно дјело. Објавио је двије књиге и преко 20 научних студија из области војних и војнотехничких наука, које су чиниле основу за обуку војника против дејстава НАТО авијације у БиХ и СРЈ.

• Енциклопедија Републике Српске, 1, А–Б, Бања Лука, 2017, стр. 273

Dusan (Simo) Banjac