Драгомир Стојановић
Рођење: 17. август 1878. Књажевац, Кнежевина Србија Смрт: 20. јун 1943. Београд, окупирана Југославија

Драгомир Ж. Стојановић (Књажевац, 17. август 1878 — Београд, 20. јун 1943), српски армијски генерал. Био је министар одбране Краљевине Југославије од 1931. до 1934.

Драгомир Ж. Стојановић је рођен 5/17. августа 1878. године у Књажевцу од оца Живка и мајке Анке.^1)2)3)4) Његов отац Живко био је трговац из Зајечара.⁵⁾ Основну школу завршио је у Књажевцу, а шесторазредну гимназију завршио је у Нишу.⁶⁾ Ступио је 1895. на Нижу школу Војне академије као питомац 28. класе.⁷⁾⁸⁾⁹⁾ Након окончања Ниже војне академије произведен је 1898. у чин артиљеријског потпоручника.¹⁰⁾ До 1901. био је водник у пољској артиљерији, а онда је 1901. ступио на Вишу школу Војне академије као питомац 11. класе.¹¹⁾¹²⁾ Вишу школу Војне академије завршио је 1903. године.¹³⁾ Спадао је међу официре, који су 1903. били укључени у Мајску заверу.¹⁴⁾ Од 1903. до 1904. био је водник у брдској артиљерији и наставник у артиљеријској подофицирској школи у Крагујевцу.¹⁵⁾ У артиљеријској подофицирској школи у Крагујевцу био је командир батерије од 1904. до 1907.¹⁶⁾ Након тога од 1907. до 1908. био је на стажу у француској артиљерији.¹⁷⁾ Унапређен је 1908. у чин капетана.¹⁸⁾ Од 1908. до 1911. био је командир пољске батерије, а од 1911. до 1912. командир батерије у артиљеријској подофицирској школи.¹⁹⁾ Унапређен је 1911. у чин мајора.²⁰⁾ Био је међу истакнутим члановима тајне организације Уједињење или смрт, познате под именом Црна рука.²¹⁾

Учествовао је у балканским ратовима 1912—1913. као командир батерије у шумадијском артиљеријском пуку 2. позива.²²⁾ Посебно се истакао јула 1913. у бици на Власини.²³⁾ У тој бици највише се истакао пуковник Милован Плазина, који је спречио бугарску војску да пресече железничку пругу Ниш-Скопље.²⁴⁾ Када се Плазинин пук нашао у очајној ситуацији Драгомир Стојановић је стигао са својом батеријом, са којом се кроз велику ватру пробио на Чемерно и након тога одбијао је многобројне бугарске јурише.²⁵⁾ Након тога од 1913. до 1914. био је командант пољског дивизиона.²⁶⁾ Унапређен је 1913. у чин потпуковника.²⁷⁾ У Првом светском рату био је до 1916. командант пољског дивизиона шумадијског артиљеријског пука.²⁸⁾²⁹⁾ Унапређен је октобра 1915. у чин пуковника.³⁰⁾ Током 1916. био је на служби код делегата у штабу Источне војске.³¹⁾ Од 1916. до 1917. био је начелник штаба команде артиљерије 2. армије.³²⁾ Током 1917. на служби је у артиљеријском одељењу Врховне команде.³³⁾ Од 1917. до 1918. био је стажиста на фронту у Француској на Вердену.³⁴⁾ Од марта 1918. био је наставник артиљеријске тактике на артиљеријској школи гађања у Солуну.³⁵⁾ Од јула 1918. на служби је у оперативном одсеку артиљеријског одељења Врховне команде.³⁶⁾

Од 1919. до 1920. био је заступник и вршилац дужности начелника артиљеријског одељења Врховне команде.³⁷⁾ Од фебруара 1920. командовао је 1. пуком тешке артиљерије.³⁸⁾ Од марта 1921. држао је наставу тактике артиљерије са ратном службом на артиљеријској школи гађања, а од јануара 1923. наставник је у артиљеријској и пешадијској школи гађања.³⁹⁾ Од априла до септембра 1923. командовао је артиљеријском бригадом Босанске дивизијске области.⁴⁰⁾ Унапређен је 1923. у чин дивизијског генерала.⁴¹⁾ Од септембра 1923. до краја 1925. био је командант Дравске дивизијске области.⁴²⁾ Од јануара 1926. до октобра 1929. био је инспектор артиљерије Министарства одбране.⁴³⁾

Постављен је октобра 1929. за првог ађутанта краља Александра I Карађорђевића.⁴⁴⁾ Унапређен је октобра 1930. у чин армијског генерала.⁴⁵⁾ Постављен је 6. априла 1931. на место министра одбране Краљевине Југослоавије.⁴⁶⁾ Од 6. априла 1931. до 18. априла 1934. био је министар одбране у неколико влада Краљевине Југославије.⁴⁷⁾ Након тога био је до новембра 1936. командант 1. армијске области.⁴⁸⁾ Пензионисан је децембра 1936. Учествовао је 1941. у Априлском рату као командант 2. армијске области.⁴⁹⁾ У рату је био заробљен, али није одведен у заробљенички логор.⁵⁰⁾ Умро је 20. јуна 1943. у Београду.⁵¹⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 496
• ВОА о Драгомиру Стојановићу
• Нов Министар војске и морнарице, Политика, број 8232, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 7. 4. 1931, стр. 2
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
• Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Dragomir Stojanovic