Дорније До 17 (нем. Dornier Do 17), лаки бомбардер. Производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, у земљама енглеског говорног пордучја добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата.

Дорније До 17 је конструисан у раним 1930-им, вођа пројектантског тима је био др Клод Дорније. Авион је био један од три главна немачка бомбардера кориштена у прве три године Другог светског рата. Своју прву борбену мисију авион је имао 1937. године током Шпанског грађанског рата, у различитим улогама у Легији Кондор. Током Другог светског рата коришћен је у великом броју у предњој линији сваке веће акције све до краја 1941. године, када му је коришћење ограничено само на ношење бомби с чиме му је смањена ефикасност и долет. Производња Дорнијеа је завршена у лето 1940, у корист тада новог и снажнијег Јункерса Ju 88. Наследник До 17 је био До 217, који се почео појављивати 1942. године. И поред новијих авиона До 17 је наставио службу у флоти Луфтвафеа до краја рата у различитим улогама, као ноћни ловац, извиђач, транспортер, школски и авион за разна аеро-испитивања. Знатан број преосталих авиона послат је у земље савезнице Немачке. Само неколико авиона је преостало после рата, а задњи је приземљен у Финској 1952. године. Мања количина модернизованих авиона произвођена је за извоз под ознаком Дорније До 215 (Do 215), али су на крају и ови авиони завршили у флоти Луфтвафеа. Производња До 215 је престала 1941.

На основу успеха До 17 за време циришких авио трка, Војно ваздухопловство Краљевине Југославије је откупило лиценцу за производњу авиона у Државној фабрици авиона у Краљеву. Модификације су се састојале у уградњи бољих звезда мотора Гном Рон 14Н, а додат је топ „хиспано“ од 20 mm као и три митраљеза браунинг 7,92 mm. У тадашњој Југославији израђиване су три верзије: бомбардер До 17 Кб-1, извиђачки До 17 Ка-2 и такође извиђачки До 17 Кб-3. Између Ка-1 и Ка-2 постојала је незнатна разлика, задњи нешто увећани део кабине био је помакнут мало уназад. На До 17 Ка-3 је, према моделу М-1, доњи део крила био прекривен дуралуминијумом, а ради ширих мотора увећана је и његова оплата.

До почетка Априлског рата укупно је произведено 70 авиона. У току Априлског рата већину авиона су на земљи уништили или непријатељ или посаде авиона. Неколико посада је са авионима пребегло на страну савезника, а 11 су Немци продали квислиншкој тзв. НДХ.

Дорније До 17З (З као Z) серија је била најпрепознатљива верзија, која је израђена у великом броју. Перформансе ове варијанте су знатно надмашиле перформансе претходника. Прве модификације су настале након стицања борбених искустава у Шпанском грађанском рату, када је уочена мана да је До 17 слабо заштићен од напада одоздо. Услед ограничења поља гађања, његов једини митраљез који је постављен на доле није био довољно ефикасан. Због тога је реконструисан предњи део трупа, са застакљеним носом на врху, заједно с пилотском кабином, која је проширена и спуштена с чиме је омогућена уградња додатног митраљеза. И сама купола кабине је била потпуно у стаклу, протегнута је у назад тако да је била упоредна с нападном ивицом крила и његовим кореном. За тестирање ови верзије израђени су модели До 17С и До 17У на које су уграђени мотори ДБ 600. Како су ови мотори били резервисани за ловачке авионе, користили су се касније Брамо Фафнир 323 А радијални звездасти мотори. Авион је могао понети до 1000 kg бомби, а посади је додат и четврти члан. Ради додатне тежине наоружања и посаде, мотори су се показали преслаби, па су замењени са јачим моторима Брамо 323 P. Изграђена су само три До 17С и 15 До 17У. Модификоване верзије су са пуним оптерећењем имале борбени радијус од 322 km. Касније верзије, До 17З-3, З-4 и З-5, које су биле опремљене с камерама, двоструким контролама и пловцима (за поморске операције) и даље нису могле потпуно савладати проблеме с долетом и пуним оптерећењем наоружања. Верзије З (Z) модела наставиле су се и даље развијати. З-6 је био извиђачки авион, иако је израђен само као прототип, а З-8 се није производио. З-9 је био опремљен посебним механизмом за испуштање бомби и њиховим ослобађањем са задршком за нападе са мањих висина. Посљедње З верзије, З-7 Кауц I и З-10 Кауц II биле су ноћни ловци, који су коришћени до краја 1941. године.

До 215 је била извозна (експортна) варијанта авион До 17 З, вредно је напоменути да је за њу била заинтересована и Југославија. То је била измењена верзија са ознаком До 215, од којих је неколико испоручено Луфтвафеу и пре него што је основни нацрт прерађен у знатно бољи модел До 217. Задње варијанте типа До 17 били су ноћни ловци До 17 З-6 и До 17 З-10, код којих је стаклени нос замењен чврстим, а били су наоружани једним топом и митраљезима.

Три прототипа су израђена из конструкције постојеће З-серије за модел До 17З-7 Кауц I (нем. Kauz — Ћук). Каснији редизајнирани модел До 17З-10 Кауц II је у свом металном носу имао један инфрацрвени рефлектор за Spanner Anlage систем откривања. З-10 је био наоружан с четири 7,92 mm MG 17 митраљеза и два топа 20 mm MG FF у доњем делу носа. Само десет Кауц II авиона је настало реконструкцијом постојећих авиона З-серије. Спанер систем се показао у већини случајева бескорисним, па у већину авиона З-10 није уграђиван. Један З-10, са ознаком као CD+PV је служио је за тестирање и развој Лихтенштајн радарског система 1941. и 1942. године. У тако раној фази рата није се уграђивао радар, а у пролеће 1942, ловци До 17 кауц искључени су из наоружања.

Југословенске власти су 1936. године наручиле од Немачке 36 авиона До 17Е, а преговори за добијање лиценце за 36 До 17Ка су завршили 27. јуна 1938. Југославија је 18. марта 1938. наручила 16 комплета До 17 Ка-2 и Ка-3 по цени од 3.316.788 РМ (рајхсмарака). Авиони су испоручени у деловима, а посљедњи је примљен 21. априла 1939. Влада је такође тражила куповину лиценце за производњу. На авион се гледало као на поуздан и квалитетан. Југославија је још током 1920. купила Дорније Комет, којег је користило тадашње Поморско ваздухопловство. Иако много скупљи од Комета, с обзиром на немачку спремност за краткорочну испоруку без ограничења у броју, ипак је одабрана верзија До 17Ка. Дорнијеи су испоручивани без немачке опреме и мотора те су ови делови набављани из Француске. За уградњу су одабрани француски Гноме-Рон Мистрал Мајор мотори за које се тврдило да имају 649 kW (870 КС) и да с њима авиони могу развити брзину 420 km/h на 3.850 m висине.

Пропелери сталне брзине такође су били слаби, а испорука је каснила што је довело и до судског процеса с Пијађо Аеро и Ратијер пропелерсом. Само један од До 17 испоручен је с немачком опремом. Остали Дорнијеи су били опремљени с белгијским митраљезима FH 7,9 mm, чешким камерама, а неколико је имало Телефункен радио сет. Свеукупно је у југословенским фабрикама израђено 70 примерака авиона До 17.

• Бреге 19
• Бристол Бленим
• Савоја Маркети СМ.79

1. Чедомир Јанић, Век авијације - [илустрована хронологија], Ефект 1, Беочин, 2003, COBISS ID 110428172
2. Војислав В. Зракопловство Независне Државе Хрватске: 1941-1945. године, 2000, Војноисторијски институт Војске Југославије
3. Dragan Savić, Boris Ciglić, Dornier Do 17 the Yugoslav Story, BORIS CIGLIC - IZDAVAC, Београд, 2007, isbn 978-86-909727-0-8
4. Chris Goss, Dornier 17 in focus, Red Kite, Walton, 2005, isbn 978-0-9546201-4-1
5. Чедомир Јанић, Огњан Петровић, Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица, Аерокомуникације, Београд, 2010, isbn 978-86-913973-0-2
6. Chant, Christopher, II svijetski rat, Avioni, 1977, Alfa, Zagreb, Dornier Do 17, st=14-15
7. Heinz J. Nowarra, The Flying Pencil: Dornier Do 17 and Do 215, Schiffer Publishing, Limited, 1990, isbn 978-0-88740-236-4
8. Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. ISBN 978-3-7637-5465-6. pp. 179
9. Дорније Do 17, Удружење за неговање ваздухопловних традиција Србије [www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/385-dornier-do-17 ]

1. Дорније Do 17
2. Partizanski Dornier Do-17E-1
3. Dornier Do 17
4. Dornier Do 17
5. Dornier Do 17 (Flying Pencil) Medium Bomber
6. Dornier Do 17 1934
7. Dornier DO17 / Do 215
8. Do.17E(F), Уголок неба. 2004.

Dornije Do 17