Децим Јуније Брут Албин (лат. Decimus Junius Brutus Albinus) (око 81—43. пре Христа), римски војсковођа и политичар позне Републике. Дуго година био је Цезаров генерал и у његовој служби имао је успешну каријеру. Нису познати разлози због којих се прикључио завери против Цезара као један је од водећих подстрекача Цезаровога убиства. Након Цезаровога убиства држао је контролу над Цисалпинском Галијом. Одбијао је да провинцију преда Марку Антонију, па га је Марко Антоније онда опседао у Мутини. Октавијан Август и нови конзули ослободили су га опсаде до априла 43. пре Христа. Прогањао је пораженога Марка Антонија, али када је Октавијан променио политички курс Брут је стављен ван закона као и остале Цезарове убице. Убијен је по наређењу Марка Антонија.¹⁾

Децим Јуније Брут је бин син Децима Јунија Брута Старијега, конзула 77. пре Христа. Мајка му је Семпронија Тудитани. Након што га је усвојио Аул Постумије Албин носи име Децим Јуније Брут Албин. На новцима је себе описивао као Албина Брута. Пошто га Цезар 52. пре Христа описује као младога човека претпоставља се да рођен око 81. пре Христа. Младост је провео у друштву Публија Клодија, Гаја Скрибонија Куриона и Марка Антонија. Децим Јуније Брут био је далеки Цезаров рођак и неколико пута Цезар је помињао да Брута воли као свога сина, тако да је Роналд Сајм аргументовао да је он можда Цезаров син, а не Марко Јуније Брут.

Био је легат у Цезаровој војсци за време Галских ратова. По први пут помиње се 56. пре Христа у рату против Венета. Цезар је Брута ставио на чело римске флоте у походу против побуњених Венета у Бретањи.²⁾ Цезар је кренуо према Венетима на челу пешадије, али како су венетски градови на обронцима крај обале били добро заштићени Цезар није ништа могао до доласка флоте. Венетски бродови су због океанске пловидбе били јачи и већи од римских бродова и због тога римска флота није могла против њих да примени стандардне технике попут удара кљуном или пребацивања на противнички брод. Брут се није усуђивао да започне поморску битку против венетске флоте за време ветра.³⁾ Сачекао је да престане ветар и тада је кренуо у напад на венетску флоту.⁴⁾ У условима мирнога времена римски бродови су имали предност лакшега маневрисања, па би неколико њих напали један венетски брод и након потапања се усмерили на други.⁵⁾ Веома мален број венетских лађа је успео да умакне.⁶⁾ Том поморском битком Брут је окончао рат против Венета, који су се онда предали Цезару. Касније током 52. пре Христа командовао је деловима легије и коњичким јединицама против Верцингеторикса,⁷⁾ а учествовао је и у опсади Алезије.

Након избијања Цезаровога грађанскога рата 49. пре Христа Цезар је пожурио у Хиспанију (Шпанију) да оконча рат са Помпејевим генералима Луцијем Афранијем и Марком Петрејем, а иза себе је оставио непокорену Масилију (Марсељ). Цезар је иза себе оставио Гаја Требонија да командује опсадом Масилије.⁸⁾ Дециму Јунију Бруту је поверио задатак да изгради флоту потребну да би се поморски опседала Масилија (Марсељ).⁹⁾ Брут је за тридесет дана изградио флоту и победио је Домицијеву већу флоту у поморској бици крај Масилије.¹⁰⁾ Луције Насидије је међутим са новом флотом дошао у помоћ Масилији, па је своју флоту удружио са масилијском флотом.¹¹⁾ Децим Јуније Брут је крајем јула 49. пре Христа победио и у другој поморској бици крај Масилије.¹²⁾ На тај начин осигурана је потпуна блокада Масилије, која је онда доста касније довела да пада града.

Децим Брут је од Цезара примао највеће почасти и уживао је Цезарово велико поверење. Цезар је пре одласака у Афрички рат против Метела Сципиона Дециму Бруту поверио војску и Трансалпинску Галију (Галију с француске стране Алпи).¹³⁾ Цезаровим тестаментом Октавијан је био главни наследник, а након њега наследници су Марко Антоније и Децим Јуније Брут.¹⁴⁾¹⁵⁾ Децим Брут је током 44. пре Христа обављао функцију пререгринскога претора. Било је одређено да након тога буде намесник Цисалпинске Галије (Галија с италијанске стране Алпи), а онда и конзул 42. пре Христа.¹⁶⁾

Није јасно зашто се Децим Брут придружио завереницима против Цезара, који је Дециму Бруту указивао много почасти. Гај Касије Лонгин је придобио Децима тек када му је рекао да је Марко Јуније Брут вођа завере.¹⁷⁾ Децим је био значајан осталим завереницима, јер је код Цезара уживао велико поверење, а осим имао је на располагању велики број гладијатора, које је држао због игара у Риму.¹⁸⁾ Гладијатори су за заверенике представљали једину војску на коју су се могли ослонити након Цезарова убојства.¹⁹⁾ Завереници су 15. марта 44. пре Христа планирали да убију Цезара, али како је Цезар доста каснио плашили су се да се не открије завера, па су послали Децима Брута да осигурају да Цезар сигурно дође на заседање Сената.²⁰⁾ Цезарова жена није пуштала Цезара због лоших снова, а и Цезар због лоших знамења није хтео да оде на заседање Сената.²¹⁾ Међутим Децим Брут га је наговорио да ипак лично оде у Сенат и распусти га, само да га не би оптуживали да омаловажава Сенат.²²⁾²³⁾ Децим Брут је учествовао у самом чину Цезаровога убиства, тј. био је један од оних који су га проболи бодежом.

Цезарове убице су на заседању Сената 17. марта 44. пре Христа добиле амнестију, а заузврат су потврђени сви Цезарови закони и одлуке. Међутим Марко Антоније је откривајући пред народом Цезарове ране успео да потпали народ, тако да су се убице склониле из Рима. Децим Јуније Брут је своју функцију пререгринскога претора искористио да би боравио ван Рима. Сенатском одлуком потврђена му је Цисалпинска Галија као провинцију у којој је имао три легије војске на располагању.²⁴⁾²⁵⁾ Подручје Цисалпинске Галије је било од велике важности за заверенике, али исто тако за Марка Антонија и Марка Емилија Лепида. Марко Антоније је онда 1. јуна 44. пре Христа²⁶⁾ тражио од Сената да му уместо Македоније дају Цисалпинску Галију, а кад му Сенат то није одобрио обратио се народу, од кога је добио Цисалпинску Галију као своју провинцију.²⁷⁾²⁸⁾ Марко Антоније је тада добио Цисалпинску Галију на 6 година и 4 легије. Сенатори су тада саветовали Дециму Бруту да регрутује додатну војску, да би спреман дочекао Марка Антонија, који је преузео војску у Македонији.²⁹⁾

Пошто му Децим Брут није предавао провинцију Марко Антоније је у децембру 44. пре Христа кренуо да са 4 легије преузме своју провинцију.³⁰⁾ Неколико градова у Цисалпинској Галији се одмах предало Марку Антонију.³¹⁾ Децим Брут је онда са три легије и својим гладијаторима ушао у Мутину (Модена), коју је припремио за дугу опсаду.³²⁾ Марко Антоније је са војском дошао до Мутине и опсео је.³³⁾ У сенату је 1. јануара 43. пре Христа отворена расправа о томе да ли да се предузме нешто против Марка Антонија.³⁴⁾ Дискусија о том питању трајала је четири дана.³⁵⁾ Сенат је сматрао да је Марко Антоније без њихова одобрења заузео Цисалпинску Галију. Похвалили су Децима Брута јер није провинцију предао Антонију. Сенат је на крају дао легитимитет Октавијановој војсци³⁶⁾ и Октавијану дао задатак да заједно са конзулима Пансом и Хирцијем крене у обрачун са Марком Антонијем. Сенат је наредио конзулима да учине све што је потребно за сигурност Републике и да Децима Јунија Брута ослободе опсаде код Мутине.³⁷⁾ Након вишемесечне опсаде у Мутини се почела осећати несташица, па је Октавијан сматрао да је време да се Дециму Бруту помогне.³⁸⁾ Октавијан и Аул Хирције су са војском дошли до Мутине, али нису имали довољно војске да је ослободе опсаде. Када је Гај Вибије Панса са 4 легије регрута кренуо према Мутини, Октавијан и Хирције су послали елитну Марсову легију да би спречили Марка Антонија да у заседи у кланцима сачека Пансину младу неискусну војску.³⁹⁾ Међутим две Антонијеве легије су 14. априла 43. пре Христа код Форума Галорума потукле до ногу четири легије Пансиних регрута и елитну Марсову легију.⁴⁰⁾⁴¹⁾ Након победе појавила се изненада Хирцијева војска, која је Антонијеву војску натерала у бег.⁴²⁾ У другој бици код Мутине 21. априла поражена је војска Марка Антонија. Марко Антоније се повукао према Алпима, а Мутина је ослобођена опсаде. У две битке код Мутине погинула су оба конзула Аул Хирције и Панса.

Пошто га је Октавијан ослободио опсаде у Мутини Децим Брут му се опрезно захвалио са друге стране реке не долазећи са њим у контакт бојећи се могуће освете.⁴³⁾ Октавијан је намеравао да се Дециму једном освети као Цезаровом убици. Октавијан је својим сарадницима рекао да одбија Децимову захвалност и нагласио је да није дошао да спасава Децима Брута, него да ратује са Марком Антонијем.⁴⁴⁾ Децим Брут је од Сената добио одлуку да му припада Цисалпинска Галија.⁴⁵⁾ Октавијану је забранио да прелази реку, тј. да улази у његову провинцију. Цицерон се залагао да Децим Брут добије конзулску војску и команду у рату са Марком Антонијем.⁴⁶⁾ До маја 43. пре Христа располагао је са 7 легија, а када су стигли регрути располагао је са 10 легија.

Марко Антоније се након Мутине повукао до Алпи надајући се да ће Луције Мунације Планк и Марко Емилије Лепид као бивше лојалне Цезарове присташе да стану на његову страну.⁴⁷⁾ Марко Антоније је повео своју војску у провинцију Марка Емилија Лепида. Цезарови ветерани из Лепидове војске су тражили су да се прикључе Марку Антонију.⁴⁸⁾ Лепидова војска је онда 29. маја 43. пре Христа прешла на страну Марка Антонија и приморала Лепида да се сложи са тим.⁴⁹⁾⁵⁰⁾ Децим Брут се придружио Луцију Мунацију Планку и онда су тражили још војске да би се супроставили уједињеној великој војсци Антонија и Лепида.⁵¹⁾⁵²⁾ У саставу Планкове војске су исто тако били бивши Цезарови легионари, па се онда и Луције Мунације Планк са војском придружио Лепиду и Марку Антонију.⁵³⁾

Децим Брут је након тога кренуо према Македонији са циљем да се споји са Марком Јунијем Брутом.⁵⁴⁾⁵⁵⁾ Имао је на располагању 10 легија, од којих је било 6 легија регрута. Четири искусне легије су биле изнурене глађу као последица опсаде Мутине.⁵⁶⁾ Бежао је према Равени и Аквилеји, али пошто је туда пролазио Октавијан променио је правац кретања и ишао је дугим и тешким путем.⁵⁷⁾ Због несташица и умора почела му се осипати војска и прелазити код Октавијана.⁵⁸⁾ Стара искусна војска је прешла код Антонија. Једно време пратила га је само галска коњица, али њих је распустио и остао је само на пратњи од 10 људи. Преобукао се у галско одело и кренуо према Аквилеји. На путу су га ухватили разбојници, чијег вођу Камила је познавао и раније му учинио велике услуге.⁵⁹⁾ Камил је о свему обавестио Марка Антонија, па је по Антонијеву налогу убио Децима Брута и онда му послао његову главу.⁶⁰⁾

• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Касије Дион
• Апијан, Грађански ратови
• Плутарх Брут
• Плутарх Антоније
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
• Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6

Decim Junije Brut Albin