Деизис (грч. δέησις — молитва), иконографски мотив који приказује Исуса Христа у центру, а са његових страна стоје Богородица и Свети Јован Крститељ, у молитвеном ставу, лицем окренути према Христу.¹⁾ Представља заступништво новозаветне Цркве у личности Богородице, која се налази са Христове десне стране и заступништво старозаветне цркве у личности Претече са леве стране Христа. Деизис је најпре био само заметак, који је касније постао целокупан тематски садржај класичног иконостаса.²⁾

С обзиром да се садашњи облик иконостаса развио након раздвајања Западне и Источне Цркве, римокатолици су у историји показивали „теолошко непријатељство” према православном иконостасу. Најрепрезентативнија висока олтарска преграда - иконостас се налазила у цариградској Светој Софији. На њој је био заступљен веома сложен иконографски програм и по њему су рађени и познији иконостаси. Према сведочењу Павла Силенцијарија из 563. године претпоставља се да је иконостас укључивао и Деизис, мада се у његовом опису не помиње изричито Свети Јован, већ само пророци.³⁾

Византијске преграде нису садржавале више од два или три реда икона, али се временом висина иконостаса повећала, не само услед распореда редова већ и због димензија самих икона које су га сачињавале, да би на крају класичан иконостас био састављен од пет редова икона: реда званог локални, Деизиса, реда који чине литургијски празници, редова пророка и праотаца, док цео иконостас надвишује крст.⁴⁾ На иконостасима се Деизис обично налази у линији изнад Царских двери. Према пракси приказивања такозваног литургијског распореда дванаесторице апостола, уз средишњу представу се издвајају Петар и Павле, а затим следе јеванђелисти и остали апостоли.⁵⁾

Деизисни чин је кључ и основна тема читавог иконостаса. Он представља резултат историјског развоја Цркве, у њеном есхатолошком аспекту. У Деизису је сажета суштина: јединство Христа са Црквом, крајња и вечита намена Цркве: посредовање анђела и светих за сав свет, а све личности које су на њему представљене су сједињене у једно јединствено тело. Међутим Деизисни чин није довршен, јер њега настављају сви верници.⁶⁾

• Значење неких појмова, Православна Србија
• Жељко Перовић, Откривене иконе из древних градских богомоља, уредник Александар Ћирић, Пиротске вести, 27. 8. 2014.
• Ирена Зарић, Иконостас цркве Свете Тројице у Извору код Босилеграда, Зборник, број 37, уредник Александар Кадијевић, Матица српска Одељење за ликовне уметности, Нови Сад, 2009, ИССН 0352-6844
• Владимир Димитријевић, Еп. Игњатије и питање иконостаса, Борба за веру, Горњи Милановац, 5. 10. 2009.

Deizis