Густав Венцел (Gusztáv Wenzel) (Лукау, 19. јануар 1812 — Будимпешта, 20. новембар 1891), историчар права, доктор философије и професор универзитета.

Венцелов отац је био официр, активан током наполеонских ратова. Венцел је похађао универзитете у Бечу и Пешти. Добија титулу доктора права 1836, а затим предаје право у Бечу и Пешти. Године 1866. постаје ректор универзитета. Године 1889. постао је члан Сената. Од 1846. дописни је, а од 1858. редовни члан мађарске Академије наука.

Нека важнија дјела:

• Frangepán Kristóf velencei fogsága (1850)
• Handbuch des österr, allg. Bergrechtes (1855)
• A magyar történet legrégibb idejétől 1561-ig (1856)
• Egyetemes európai jogtörténet, (1869/1870/1873)
• Magyarország mezőgazdaságának története (1887)

Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1885.

• Густав Венцел, есперанто википедија
• М. Életr. Lex. 2, 1039.
• Irodalmi lexicon, 1203.
• A Magyar tudományos akademia tagjai, Будимпешта, 1975, 307–308.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Gustav Vencel