Гнеј Октавије

Гнеј Октавије (лат. Gnaeus Octavius) (до 162. пре Христа), римски војсковођа, државник и конзул. Командовао је римском морнарицом у завршној фази Трећега македонскога рата. Заробио је македонскога краља Персеја на Самотраци. Као римски изасланик 162. пре Христа спалио је селеукидску флоту, која је била изнад броја допуштенога одредбама споразума из Апамеје. Одмах након тога убијен је у Лаодикеји у Сирији.¹⁾

У посланству у Грчкој

Током 169. пре Христа Сенат га је заједно са Гајем Попилијем Ленатом послао као изасланика у Грчку.²⁾ Требали су да објаве одлуку Сената да нико не снабдева римске магистрате без сенатске одлуке. Та одлука је требала да улије поверење римским савезницима да неће трпити самовољу римских магистрата.³⁾ Посетили су различите области Грчке подржавајући савезнике и претећи уздржанима или онима наклоњенима Персеју.⁴⁾ По повратку у Рим изабран је за децемвира за света питања.⁵⁾

Хвата Персеја на Самотраци

Током 168. пре Христа изабран је за претора и добио је заповедништво над римском флотом у завршној фази Трећега македонскога рата.⁶⁾ За римску флоту регрутовано је 5.000 морнара.⁷⁾ Након пораза у бици код Пидне Персеј је побегао на Самотраку, где је потражио азил.⁸⁾ Гнеј Октавије се онда усидрио на Самотраци са циљем да спречи Персејев бег.⁹⁾¹⁰⁾ Неуспешно су покушали да наговоре Персеја да се преда.¹¹⁾ Персеј је уз помоћ једнога Крићанина намеравао да побегне, али Крићанин га је оставио на обали без блага и ван азила. Неко време се сакривао по острву и на крају се предао Гнеју Октавију.¹²⁾¹³⁾ Гнеј Октавије је спровео Персеја до Амфипоља, где се тада налазио конзул Луције Емилије Паул Македонац.¹⁴⁾ Гнеј Октавије се вратио у Рим са великим пленом, добијеним током рата са Персејем, а током 167. пре Христа почаствован је поморским тријумфом.

Конзул

Гнеј Октавије је стекао велико богатство у рату у Грчкој, па је по повратку у Рим живио веома луксузним животом. Изградио је величанствену кућу на Палатину, која је према Цицерону омогућила његов избор за конзула.¹⁵⁾ Изградио је и низ портика крај Фламининова циркуса. Изабран је за конзула 165. пре Христа заједно са Титом Манлијем Торкватом.

Изасланство на Истоку

Римски Сенат је 162. пре Христа послао Гнеја Октавија, Спурија Лукреција и Луција Аурелија Ореста као посланство, које је требало да спали селеукидску флоту, која је имала више бродова, него што је то мировни споразум из Апамеје допуштао.¹⁶⁾¹⁷⁾ Требали су и да убију вишак ратних слонова и да на сваки могући начин ослабе Селеукидско царство. Селеукидско царство је након смрти Антиоха IV Епифана наследио малолетни Антиох V Еупатор, у чије име је владао регент Лисија. Поред тога основнога задатка имали су и задатак да извиде ситуацију у Македонији, Галатији, Каподокији и Египту.¹⁸⁾

Смрт у Сирији

Након спаљивања селеукидске флоте и убијања слонова Гнеја Октавија је у Лаодикеји убио неки Лептин. Претпоставља се да је селеукидски регент Лисија одговоран за то убиство, али Лисијини изасланици су се онда бранили пред Сенатом да они нису за то одговорни.¹⁹⁾ Касније је нови селеукидски краљ Деметрије I Сотер послао у Рим Лептина сматрајући да је одговоран за смрт римскога изасланика Гнеја Октавија.²⁰⁾²¹⁾ Послао је и филозофа Исократа, који је инспирисао Лептина.²²⁾

Литература

Gnej Oktavije

¹⁾

Чланак пренесен са Историјске енциклопедије

²⁾ , ³⁾

Ливије 43.17

⁴⁾

Полибије 28.3-4

⁵⁾ , ⁶⁾

Ливије 44.17

⁷⁾

Ливије 44.21

⁸⁾ , ⁹⁾ , ¹²⁾

Плутарх Емилије Паул 26

¹⁰⁾ , ¹¹⁾

Ливије 45.5

¹³⁾ , ¹⁴⁾

Ливије 45.6

¹⁵⁾

De Off. i. 39

¹⁶⁾ , ¹⁸⁾

Полибије 31.2

¹⁷⁾

Апијан Сиријски рат 46

¹⁹⁾

Полибије 31.11

²⁰⁾

Диодор 31.29

²¹⁾ , ²²⁾

Полибије 32.2