Гај Фабриције Лускин (лат. Gaius Fabricius Luscinus), римски војсковођа и политичар. Био је конзул 282. пре Христа и 278. пре Христа. Успешно је ратовао са Луканцима, Брутима и Самнитима. Ратовао је против краља Пира. Престављао је једнога од најпопуларнијих хероја римских аналиста, који су га представили као оличење скромости и поштења старих времена.¹⁾

По први пут се помиње 285. или 284. пре Христа када је био римски изасланик, кога су послали у савезничке градове, да би спречили да се удруже са Тарентом.²⁾ Због римске експанзионистичке политике, која је угрожавала све грчке градове на југу Апенинскога полуострва Таренто се спремао за рат са Римљанима. Након окончања Самнитских ратова 290. пре Христа римска војска је ушла у поједине грчке колоније у Малој Грчкој, укључујући Венузију, Кротон, Региј и Локри. Фабриција су ухапсили и послали су изасланства код Етрураца, Умбријана и Гала, са циљем да створе ширу коалицију у рату, који су очекивали са Римом.³⁾ Изгледа да је убрзо након тога пуштен, јер је већ 282. пре Христа вршио дужност конзула.

По први пут изабран је за конзула 282. пре Христа заједно са Квинтом Емилијем Папом. Током свога конзулата водио је рат у јужном делу Апенинскога полуострва са Самнитима, Луканцима и Брутима. Када су Луканци и Брути под командом Статилија опсели град Тури тада је Гај Фабриције Лускин кренуо са војском да ослободи град. Међутим пошто је непријатељска војска била бројнија Римљани су се обесхрабрили, а онда им је према аналистичкој легенди помогла наднаравна сила. Углавном Гај Фабриције Лускин је успео да ослободи Тури опсаде, а захвални грађани су му подигли споменик. Након тога Фабриције је наставио са успесима и победама у биткама против Луканаца, Брута и Самнита. Заузео је неколико градова и узео много ратнога плена, од чега је велики део поделио својој војсци. Грађанима је вратио порез, који су претходно платили, а још му је остало 400 таланата, које је предао државном трезору. Због успешнога ратовања одобрен му је тријумф.

Краљ Пир се почетком 280. пре Христа на позив Тарента искрцао у јужној Италији. Конзул Публије Валерије Левин командовао је римском војском, која је кренула против Пира. Фабриције је вероватно био легат у Левиновој војсци, која је била поражена у бици код Хераклеје. Након те победе Пир се кретао кроз Луканију и Kампанију, заузимајући успут многе градове. Дошао је да 60 километара од Рима, а онда се вратио на зимовање у Тарент. Гај Фабриције је тврдио да је римска војска изгубила понајвише због неспособнога војсковође Левина.⁴⁾ Пир је покушао да склопи споразум са Римљанима, понудивши им нагодбу, али Сенат је одбио нагодбу највише захваљујући Апију Клаудију Цеку.⁵⁾ Након тога Гај Фабриције је отишао као изасланик код Пира да би преговарао о откупу римских заробљеника. Пир је сазнао да је Гај Фабриције добар војник и да је изузетно сиромашан.⁶⁾ Безуспешно је покушавао да на разне начине подмити Фабриција.⁷⁾ Нудио му је поклоне, злато, службу у Грчкој, али безуспешно. Пошто је уверио у Фабрицијево поштење дао му је римске заробљенике да са њима оде у Рим, да поздраве породицу, прославе Сатурналије и да се врате уколико Сенат изгласа наставак рата.⁸⁾ Сенат није закључио мир, па су се заробљеници враћени Пиру.

Рат се обновио током 279. пре Христа. Фабриције је поново био легат у римској војсци. Био је рањен у бици код Аскула, у којој је краљ Пир поново победио, али била је то нова Пирова победа значајна по великим губицима његове војске. По други пут Фабриције Лускин изабран је за конзула 278. пре Христа заједно са Квинтом Емилијем Папом. Претходне Пирове победе биле су веома скупе за њега, тако да је избегавао нову битку. Један Пиров лечник понудио се Фабрицију да отрује Пира и да за узврат добије награду, али Фабриције је одмах обавестио Пира о издајнику, не желећи да се на недостојан начин реши великога противника.⁹⁾ Пир им је онда као протууслугу послао заробљенике не тражећи откупа.¹⁰⁾ Послао је и Кинију да обнови преговоре са Римљанима. Тада је успостављено примирје, које је омогућило Пиру да отпутује на Сицилију. Фабриције је онда остатак године успешно водио операције против Луканаца, Брута, Самнита и Етрураца.¹¹⁾ Због тих победа одобрен му је тријумф. Заложио се да се за следећега конзула изабрере Публије Корнелије Руфин.

Током 275. пре Христа именован је за цензора заједно са Квинтом Емилијем Папом.¹²⁾ Избацио је из сената Публија Корнелија Руфина због тога, што је поседовао сребрене тањире тешке 10 фунти.¹³⁾ Био је то период када је почела дегенерација римскога морала. Освајањем великих делова Италије долазило је до великога богаћења, тако да су античи аутори настојали да истакну Гаја Фабриција Лускина како он одбија Пирове поклоне, а исто тако су истицала и Манија Курија Дентата, како одбија самнитске поклоне. Цицерон истиче често њих двојицу заједно. Приче о њима служиле су као морална подука, тако да се поставља питање њихове веродостојности. Умро је сиромашан, онако како је и живео, тако да није ни мираза оставио за своје ћерке.

• Плутарх, Пир
• Касије Дион
• Тит Ливије
• Јустин
• Апијан, Самнитски ратови
• A Critical History of Early Rome, From Prehistory to the First Punic War, Gary Forsythe,2005, ISBN 0-520-22651-8

Gaj Fabricije Luskin