Корисничке алатке

Алатке сајта


вук_мркојевић_избавља_вида_десанчића

Вук Мркојевић избавља Вида Десанчића

Вук Мркојевић избавља Вида Десанчића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пију шездесет Сењанах

0002    Насред Сења, града бијелога,

0003    Отуд мајка Десанчића дође:

0004    „Божа помоћ, шездесет Сењанах,

0005    Благо вама е пијете вино,

0006    Но је ками Десанчића мајци ─

0007    Остаде ми у тавницу Видо,

0008    У Лијевну, граду бијеломе,

0009    У тамницу седам Атлагића!

0010    Да л’ ви није зазор и срамота

0011    Ђе за њем чету не дигосте!“

0012    Но да рече Мрковићу Вуче:

0013    „Хај’ на дворе, Десанчића мајко,

0014    Те сигура’ госпоцку вечеру,

0015    Е ћу довест’ шездесет Сењанах!“

0016    Хитро мајка на дворове пође,

0017    За Сењане сигура вечеру.

0018    А кад мрче и почину сунце,

0019    Али иде Мркојевић Вуче

0020    И доведе шездесет Сењанах,

0021    Вечераше госпоцку вечеру,

0022    Кад сјутра дан и зора дође,

0023    Рано рани Мркојевић Вуче,

0024    Он зове шездесет Сењанах,

0025    А тридесет се кунијаху криво:

0026    Нису пили, н ису вечерали,

0027    Ни зборили ни абер имали.

0028    Па се ондолен подигнули тридест

0029    Те ојдоше зеленом планином.

0030    А кад бише Звијезди планини,

0031    Ту нађоше један крд оваца.

0032    Но да рече Мркојевић Вуче:

0033    „Да л’ није у дружину друга

0034    Да донесе овна из овацах

0035    Не бисмо ли вечерали трудни?“

0036    А ниједан отисти не смије,

0037    До једнога Мркојевић Вука.

0038    Е се Вуче проза шибље вуче

0039    И украде омна деветака

0040    Па га дере, а клат’ га не хоће,

0041    Жива овна у овце пушти,

0042    А чапру носи у дружину,

0043    Па дружини тако бесједио:

0044    „Не виђите, моја браћо драга,

0045    Ка’ се мучи ован у овцама ─

0046    Који ми се пофатит’ неће

0047    Да онакве муке подносимо

0048    Око брата Десанчића Вида?“

0049    Петнаест се натраг поврнуше,

0050    А петнаест планином пођоше.

0051    Дођоше на воду Дунаву,

0052    Ту говори Мркојевић Вуче:

0053    „Видите ли, петнаес’ Сењанах,

0054    Колика је Сава и Дунава ─

0055    Који се потфатит’ неће

0056    Да преплови обје воде ладне

0057    И под капом и под камбаницом

0058    И под пушком и вељом и малом,

0059    Одоле се врћи натрагове!“

0060    Петина се натраг поврнуше,

0061    Десетина у воду ударише,

0062    Обадвије воде препловише,

0063    Ту Вуче почину с дружином.

0064    Свуче Вуче дивно одијело,

0065    А узе просјачке аљине,

0066    Па отиде од града до града,

0067    Те он проси прошњевину љуту.

0068    А кад доже под Лијевну граду

0069    Под тавницу седам Атлагића,

0070    Ту хесапи прошњевину љуту,

0071    На хесапу стотина цекинах.

0072    Он хесапи, а гледа тавницу,

0073    Но га виђе Видо Десанчића,

0074    Те га виђе, те га познаде,

0075    Па је Вуку ријеч говорио:

0076    „А што си ту, Мркојевић Вуче?

0077    А тако му Бога јединога

0078    Ту ћеш данас, Вуко, погинути!“

0079    Но му Вуче ријеч проговара:

0080    „А ти, Видо, наша кукавице,

0081    Откуд ћемо ударит’ на кулу?“

0082    Но му Видо ријеч проговара:

0083    „А тврда је, остала му пуста,

0084    Ма удрите од истока кули,

0085    Откуд јој је сунце изгорело!“

0086    Ондолен се Вуче подигнуо,

0087    Докле својој дружби доходио.

0088    Потрчаше, на кулу удрише,

0089    Бије Вуче кулу топузином,

0090    Од топуза коматине скачу,

0091    Ного ништа пустој не могаху.

0092    Оно чуше осам Хатлагића

0093    И једанак на ноге скочише.

0094    Сењани пољем побјегоше,

0095    А остаде Вуче под тамницом

0096    Па је Виду ријеч бесједио:

0097    „Ну покупи сенџир гвозђе љуто,

0098    Скочи, Видо, низ бијелу кулу,

0099    Не бој ми се пуштит’ те нећу

0100    Скочи, Видо, пуштит’ те нећу!“

0101    А Вуко га дочека на руке

0102    И бачи га на плећи јуначке,

0103    А побјеже пољем зеленијем.

0104    Ћерају га осам Хатлагића:

0105    „Стан’, Вуче, не унио главе!“

0106    Но је Видо Вуку говорио:

0107    „Бач’ ме, Вуко, ако Бога знадеш,

0108    Хоћеш с мене изгубити главу!“

0109    Он га бачи на зелену траву,

0110    А упали сјајна џефердара,

0111    Он уби до два Хатлагића:

0112    Хасанагу и Хусеинагу;

0113    Па је своју сабљу извадио,

0114    Четворици главу окинуо,

0115    А четири грдне заврнуо,

0116    Па се ондоле Вуче подигнуо

0117    И преплови Саву и Дунаву,

0118    Здраво дође на своје дворове.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Vuk Mrkojevic izbavlja Vida Desancica

вук_мркојевић_избавља_вида_десанчића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:07