Брахил (до 196. пре Христа), истакнути тебански политичар, познат као верни македонски савезник. У Другом македонском рату учествовао је на македонској страни, а након окончања рата изабран је за беотарха. Убијен је 196. пре Христа у завери, која је изведена уз римску подршку.¹⁾

Син је беотијскога политичара Неона, који је као хипарх поштедео Антигона III Досона, којеме су се бродови ненадано насукали на обали Беотије.²⁾ Антигон III Досон се Неону одужио поверавајући Брахилу управљање Спартом након победе у бици код Селасије 222. пре Христа.³⁾ И касније су Антигон III Досон и Филип V Македонски наставили да помажу Брахила новцем и на све друге начину. Брахил је у Спарти боравио до 220. пре Христа.⁴⁾ У Спарти су били укинути краљеви, а врховну власт уместо њих имали су ефори, који су у прво време били промакедонски оријентисани.⁵⁾ Брахил је уз подршку моћних македонских краљева уништио главне политичке противнике и присилио главне људе у Теби да пређу на страну Македоније.⁶⁾

Брахил је у Другоме македонскоме рату учествовао на страни Филипа V Македонскога. Био је један од истакнутих македонских савезника, тако да је 198. пре Христа пратио Филипа на састанку, који је имао са Титом Квинкцијем Фламинином у Никеји у Локриди. Учествовао је у бици код Киноскефала 197. пре Христа. Командовао је беотијском војском на македонској страни. Био је заробљен у бици, као и већина његових сународника. Тит Квинкције Фламинин их је све пустио са циљем да постигне помирење са Беотијом.⁷⁾

Након окончања Другога македонскога рата Беоћани су за свога беотарха изабрали Брахила,⁸⁾ што је Римљанима и Титу Квинкцију Фламинину био трн у оку.⁹⁾ Он је очекивао избор некога од проримских политичара у Теби, заслужних за савез са Римљанима, попут Зеуксипа или Писистрата. Поступак Беоћана је био деломично и очекиван, пошто су они били огорчени на Римљане због тога што је још пре битке код Киноскефала почетком 197. пре Христа Фламинин преваром заузео Тебу.¹⁰⁾ Пошто је Брахил био главни македонски присташа Зеуксип и Писистрат су одлучили да га се реше док се римска војска налази у близини.¹¹⁾

Зеуксип и Писистрат су након тога отишли да разговарају са Титом Квинкцијем Фламинином тражећи од њега подршку у свом науму да ликвидирају Брахила.¹²⁾ Тврдили су да ће се сви проримски политичари у Теби и Беотији наћи у великој опасности након одласка римске војске.¹³⁾ Тит Квинкције Фламинин их је упутио на етолскога стратега Алексамена, који је онда помогао Зеуксипу и Писистрату у остварењу њиховога плана.¹⁴⁾ Нашао је убојице, тројицу Етолаца и двојицу Италика, који су извели атентат на Брахила.¹⁵⁾ За разлику од Полибија Тит Ливије прећуткује умешаност Тита Квинкција Фламинина.¹⁶⁾¹⁷⁾

Припремили су атентат на Брахила док се ноћу враћао са пијанке у женском друштву.¹⁸⁾ Убице су га сачекале и проболе, а док је пратња позвала помоћ убице су умакле из града. Током следећега дана дошло је до истраге, па се Зеуксип препао и умакао из града, а Писистрат је био погубљен. Након тога у Теби су постали уверени да су Римљани наручиоци Брахилова убиства.¹⁹⁾

Пошто Беотија није имала довољно војске да ратује против Римљана, а желели су да се освете због Брахилова убојства одлучили су се на хајдучију.²⁰⁾ Почели су да нестају римски војници, па је након нестанка 500 војника Беотија изашла на зао глас код Римљана, а Тит Квинкције Фламинин им је наметнуо казну од 500 таланата.²¹⁾ Када су се Беоћани на то оглушили тврдећи да нису криви Фламинин је покренуо војску. Беоћани су онда тражили и добили мир под условом да предају кривце и плате 30 таланата.²²⁾

• John D. Grainger, The League of the Aitolians, 1999, Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0
• Тит Ливије
• Полибије, Историје
• Paul Cartledge and Antony Spawforth, Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities, Routledge London (2005), ISBN 0-415-26277-1

Brahil