Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Лозници

Бој на Лозници је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Али паша се припрема да преотме Лозницу од Срба, и прави планове одакле ће све да сакупи војску и како да их пребаци преко Дрине из Босне. Планира и да побије све српске вође мучењем. Након што је писма свуда одаслао, Турци долазе са свих страна у Зворник, и то њих „сто хиљада“. Три српске војводе бране Лозницу: Богићевић Анто, Милош од Поцерја, и Бакал Милосав, али са само двије хиљаде људи. Неколико дана се води битка и дању и ноћу, и Срби повремено врше и испаде из града да би омели опсаду. Стање је такво да шаљу писма са позивима ѕа помоћ околним српским вођама. Ови брже-боље сакупљају војску да би помогли Лозници. Када је пристигло српско појачање, стање у Лозници је близу пропасти, па пристигли брзо учине јуриш. Видећи то, Срби из града отворе капије и јуришају ван. У тој збрци, окружени са двије стране, Турци бјеже којекуда, а многи се утопе у Дрини. Тако долази до потпуне српске побједе.

Текст пјесме

0001    Затјече се паша Али-паша

0002    У Зворнику у својему граду

0003    На ћитапу своме алкурану:

0004    „Ој да би ме не родила мајка

0005    „Ни влахиња ни млада Туркиња,

0006    „Већ кобила, која хата мога,

0007    „Хоћу силну покупити војску

0008    „По Зворнику и по Мулалуку;

0009    „Па ћу звати пашу Сребрницу,

0010    „Херцеговце соколове Турке,

0011    „Мостаране до мора јунаке;

0012    „Па ћу звати млоге капетане,

0013    „Крајишнике љуте убојице,

0014    „И четири санџак-алајбега,

0015    „Седам паша са седам санџака,

0016    „И осмога пашу учтуглију;

0017    „Кад сакупим војску у Зворника,

0018    „Поградићу орахове шајке,

0019    „Шајке лаке, орахове лађе,

0020    „У Зворнику, у мојему граду,

0021    „Па ћу шајке спустити низ Дрину,

0022    „Ја пред војском покрај Дрине поћи,

0023    „С војском сићи до поља Тичара,

0024    „На Тичару с војском Дрину прећи,

0025    „На Лозницу хоћу ударити,

0026    „На Лозницу, моју ђедовину,

0027    „Коју ми је ђеде освојио,

0028    „У Косову пољу задобио,

0029    „У Косову на свијетлу сабљу,

0030    „Па од мене Раци преотеше,

0031    „Преотеше на љуту срамоту

0032    „Код мојијех пет стотина кмета;

0033    „Сад ја кмета немам ни једнога.

0034    „Мислим сјести у б’јелу Лозницу

0035    „До Илијна ил’ до Пантелијна;

0036    „А кад сједнем у б’јелу Лозницу,

0037    „Поватаћу влашке поглавице:

0038    „Јакова ћу на колац набити,

0039    „А Луку ћу жива одерати,

0040    „Милоша ћу с коњма истргати,

0041    „Чупића ћу бритком сабљом посјећ’,

0042    „Цинцара ћу на ватри спалити;

0043    „Кучку курву Богићевић-Анту,

0044    „Који ми је Јадар посвојио

0045    „И под своје крило приватио,

0046    „Хоћу њега на коло вргнути.

0047    „Ја не могу рала уватити,

0048    „Нит’ умијем орат’ ни копати,

0049    „Веће хоћу тако урадити,

0050    „Да би своју изгубио главу;

0051    „Већ с’ овако живљети не може.”

0052    То говори паша Али-паша,

0053    То говори, ал’ Бога не моли,

0054    Већ окрете силну купит’ војску

0055    По Зворнику и по Мулалуку:

0056    Књигу пише, посла Сребрници,

0057    Другу посла на Херцеговину,

0058    Трећу посла бијелу Мостару

0059    На Мостарце до мора јунаке,

0060    А четврту Босанском везиру,

0061    Учтуглији паши Кукавици;

0062    Пету посла у крајину љуту,

0063    На тридесет и три капетана;

0064    Шесту посла, брате, на четири,

0065    На четири санџак-алајбега;

0066    Седму посла ев’ књигу клетвену

0067    На Бошњаке Турке Мусломане,

0068    На мечете и на све џамије,

0069    На све хоџе и на мујезине:

0070    „Ко је Турчин и Турског племена,

0071    „Те га јесте Туркиња родила

0072    „И Турскијем мл’јеком задојила,

0073    „Те вјерује свеца Мухамеда,

0074    „Нек се диже тући ђаурина:

0075    „Ђаури нам тешко додијаше,

0076    „Нашег цара прво уцв’јелише,

0077    „Уцв’јелише, за срце ујеше:

0078    „Двије њему земље освојише:

0079    „Ођунлију и Маћедонију;

0080    „Исјекоше Турке јењичаре,

0081    „Јењичаре, цареве синове,

0082    „А градове б’јеле поурваше,

0083    „Од џамија цркве поградише;

0084    „И те би им јаде опростили,

0085    „Ал’ видите л’, ђе ће горе бити?

0086    „П’јани власи мировати не ће;

0087    „По Зворнику и по Бијељини

0088    „Ми се Турци маћи не смијемо

0089    „Од влашкијех љутијех змајева,

0090    „Прелијећу преко воде Дрине,

0091    „Па се наше Босне приваћају,

0092    „Дочекују по друмов’ма Турке,

0093    „И русе им ос’јецају главе;

0094    „Из чаршије изић’ не смијемо

0095    „Нит’ на воду Дрину извирити;

0096    „Нека знате, више ћ’ јада бити:

0097    „Сву ће нашу Босну посвојити:

0098    „Од’те, дођ’те, ако Бога знате!”

0099    Оде књига по свој Босни славној

0100    На све Турке Турске поглавице,

0101    Када Турци књиге проучише,

0102    Низ образе сузе прољеваше,

0103    Па скочише на ноге јуначке,

0104    Из подрума коње изведоше,

0105    Припасаше свијетло оружје,

0106    Са сви страна војску сакупише,

0107    Па Зворнику граду одведоше.

0108    Када се Турци под Зворник слегоше,

0109    Те их паша на тефтер узео,

0110    Ал’ Турака сто хиљада дође.

0111    То је паши врло мило било,

0112    Па он гради орахове шајке,

0113    Шајке лаке, орахове лађе,

0114    У Зворнику у својему граду;

0115    Па он шајке отиште низ Дрину,

0116    А он с војском покрај Дрине сиђе,

0117    Па Тичару с војском Дрину пређе;

0118    Изиђоше у поља Лозничка,

0119    Украј Дрине табор учинише

0120    И Лозничка поља притискоше:

0121    Све је бијел чадор до чадора,

0122    Коњ до коња, јунак до јунака,

0123    Бојна копља кано чарна гора,

0124    Све с’ вијају по пољу барјаци

0125    Кано мрки по небу облаци;

0126    Товни коњи, а бијесни Турци,

0127    На алаје по пољу одлазе,

0128    На Лозницу попријеко гледе.

0129    Ту су Турци мудри и паметни:

0130    Бише Турци украј воде Дрине,

0131    Бише Турци за петнаест дана,

0132    Но шћедоше заметати кавге.

0133    А кад своју одморише војску,

0134    Па се војска у једно сустиже,

0135    Прије зоре и бијела дана,

0136    Лозници се граду прикучише,

0137    На Лозницу сложно ударише,

0138    Прве Турци шанце освојише

0139    И по шанцу адет поставише:

0140    По бедену вргоше барјаке,

0141    А у шанцу амаз проучише;

0142    На Лозницу на град ударише,

0143    Како Турци нагло ударају,

0144    За беден се рукам’ приваћају,

0145    Лозница се из темеља креће.

0146    У граду су до три војеводе:

0147    Прво јесте Српска војевода

0148    Од Лознице Богићевић Анто,

0149    А друго је Српска војевода

0150    По имену Милош од Поцерја,

0151    А треће је Српска војевода

0152    Ја из Шапца Бакал Милосаве.

0153    Трчи Анто по бедену граду

0154    Кано соко по јелову грању,

0155    По бедену поређа барјаке,

0156    А Србине меће на бусије;

0157    Виче Анто грлом бијелијем,

0158    Виче Анто, к’о да соко кликће,

0159    Око себе Србадију рабри:

0160    „О Србини, не бојте се, браћо!

0161    „Пун’те пушке, а туците Турке;

0162    „Нек је Турак’ сто хиљада војске,

0163    „Нас у граду двадесет стотина,

0164    „Нека знате, разбићемо Турке.

0165    „Не жалите праха ни олова,

0166    „У мене је за доста џебане:

0167    „Да ложимо три мјесеца дана,

0168    „Да ложимо, војску би гријали:

0169    „Џебане нам нестати не може.”

0170    Стоји цика Српскијех пушака,

0171    Јаук стоји око град’ Турака;

0172    Црвен пламен свезан је за небо

0173    А од оне ватре из пушака.

0174    Бој чинише три бијела дана:

0175    Ни престаше, нити сна имаше,

0176    Ни сједоше, ни љеба једоше,

0177    Нит’ стадоше, нити воде пише;

0178    Нагло Турци на град ударају,

0179    Ништа Турци успрегнути не ће.

0180    Бре какав је Поцерац Милошу,

0181    И какав је Бакал Милосаве,

0182    Прије би се они помамили,

0183    Него би се Турцима предали.

0184    Излијеће Поцерац Милошу,

0185    Излијеће на горњу капију,

0186    На ђогату коњу крилатоме,

0187    Па сијече Турке око града;

0188    Ту се Милош не зна уморити,

0189    Док под собом коња не озноји;

0190    А кад ђогат под њиме сустане,

0191    Он се онда ев’ у град поврати,

0192    Ђога сјаше, дората узјаше,

0193    Па изгони дора на капију,

0194    Све једнако Милош с’јече Турке,

0195    Јер се Милош не зна уморити.

0196    С другу страну на доњу капију

0197    Излијеће Бакал Милосаве

0198    На јагрзу коњу великоме,

0199    Па сијече Турке око града;

0200    Ту се Бакал не зна уморити,

0201    Већ разгони Турке око града,

0202    Док под собом коња не умори;

0203    Кад јагрза у пјену учини,

0204    Тад се с коњем он у град поврати,

0205    С оног сјаше, а другог узјаше,

0206    Па једнако он разгони Турке.

0207    Ко ће сили Бож’јој одољети?

0208    Ко л’ побити све цареве Турке?

0209    Све једнако бојак без престанка:

0210    Нити знаду, кад им данак прође,

0211    Данак прође, кад ли ноћца дође:

0212    Све једнако магла од пушака.

0213    Дан четврти кад је освануо,

0214    Ев’ пошета Богићевић Анто

0215    По Лозници по бедену граду:

0216    Анто гледа свуда око града,

0217    Јесу л’ Турци ишто узмакнули;

0218    Турци нису ништа узмакнули,

0219    Већ се граду ближе примакнули.

0220    Кад то виђе Богићевић Анто,

0221    Препаде се Богићевић Анто,

0222    Па процвиље из грла бијела,

0223    Цвили Анто како љута гуја,

0224    Како љута гуја под каменом,

0225    Вели Анто: „Јаој моја мајко!

0226    „Мили Бого! Што ли ћу ти јако?

0227    „Сад ће Турци Лозницу узети,

0228    „Ми војводе главе погубити,

0229    „Сиротиња муке допаднути;

0230    „Ја не жалим нит’ се тога страшим,

0231    „Ми војводе што би изгинули,

0232    „Али што ће наше јадне душе?

0233    „Душе не ће виђет’ Бож’јег лица:

0234    „Сиротиња с нас муке допада.”

0235    Ту му дође Поцерац Милошу,

0236    Крвава му сабља до балчака

0237    И десница до рамена рука,

0238    Сијекући око града Турке,

0239    Милош тјеши Богићевић-Анту:

0240    „Ја мој брате, Богићевић-Анто!

0241    „Немој тужит’, не плаши Србова,

0242    „Еда Бога и Богородице!

0243    „Како смо се побили с Турцима,

0244    „Ево има шест година дана,

0245    „Ђегођ смо се Турцим’ ударили,

0246    „Свагђе јесмо Турке разбијали:

0247    „Добре коње у срму облисмо,

0248    „У скерлет се чоху обукосмо,

0249    „Све од Турак’ што смо добивали;

0250    „Еда и сад Турке разбијемо,

0251    „Од Турака шићар добијемо!”

0252    Ал’ бесједи Богићевић Анто:

0253    „А мој брате, Поцерац Милошу!

0254    „До сад смо се с Турцим’ ударали,

0255    „Кад на Турке огањ оборимо,

0256    „Одмах почну Турци узмицати,

0257    „А сад Турци узмакнути не ће;

0258    „Је ли бојак три бијела дана?

0259    „Је ли ово ватра без престанка?

0260    „Ништа Турци узмакнути не ће,

0261    „Већ се ближе прикучују граду,

0262    „На Лозницу нагло ударају:

0263    „Сад ће Турци Лозницу отети,

0264    „Ми војводе главе погубити,

0265    „Сиротиња муке допаднути.

0266    „Слатки Бого! што ли ћу ти јако?”

0267    Ал’ ето ти Бакал Милосава,

0268    Крвава му сабља до балчака

0269    И десница до рамена рука,

0270    Сијекући око града Турке,

0271    Бакал кара обје војеводе:

0272    „Не будал’те, двије војеводе!

0273    „Ил’ сте луди, ил’ сте се препали?

0274    „Што се, болан, ’нако не владате,

0275    „Ко су с’ старе војводе владале?

0276    „Ђе је вама дивит и хартија?

0277    „Што ви ситну књигу не пишете,

0278    „Не пишете, па је не шаљете

0279    „Б’јелу Шапцу, Лазаревић Луки,

0280    „Комендату од Шапца бијела,

0281    „Нек вам даде индат у Лозницу?

0282    „Другу пиш’те, Чупићу пошљите,

0283    „Трећу пиш’те шеру Парашници

0284    „Голом сину Зеки буљубаши:

0285    „Та они су на гласу јунаци,

0286    „Њих се боје сви Турци Бошњаци;

0287    „Ако нама од њих помоћ дође,

0288    „Нека знате, разбићемо Турке.”

0289    Кад то чуо Богићевић Анто,

0290    Та онда се пера осјетио.

0291    Узе Анто перо и хартију,

0292    Дркћу руке, писати не може,

0293    Веће даде Поцерцу Милошу:

0294    „Нај ти, побро, Поцерац Милошу!

0295    „Нај ти, побро, перо и хартију,

0296    „Књигу пиши, ја ћу говорити.”

0297    Узе Милош дивит и хартију,

0298    Милош пише, а говори Анто.

0299    ’Вако Анто у књизи говори:

0300    „Господару, Лазаревић Луко!

0301    „Ја из Шапца Српски комендате!

0302    „Или чујеш, болан, ил’ не чујеш?

0303    „Или за нас хајеш, ил’ не хајеш?

0304    „На Лозницу Турци ударили

0305    „И прве нам шанце освојили

0306    „И по њима адет поставили

0307    (По бедену уд’рили барјаке),

0308    „И у њима амаз проучили,

0309    „А Лозницу града опасали;

0310    „Нагло Турци на град ударају,

0311    „За беден се рукам’ приватају,

0312    „Лозница се из темеља креће,

0313    „Хоће Турци Лозницу узети.

0314    „Да ти видиш, Лазаревић Луко,

0315    „Ја каква је сила у Турака!

0316    „И какви су коњи у Турака!

0317    „Још да Турци пију рујно вино,

0318    „Рујно вино јал’ бистру ракију,

0319    „Би нагнали своје добре коње,

0320    „Би Лозници на беден скакали;

0321    „Ал’ не пију вина ни ракије,

0322    „Па уздама коње пометају.

0323    „Дај нам индат до неђеље прве,

0324    „Ако ли нам не дадеш индата,

0325    „Ја индата до неђеље прве,

0326    „Када буде у свету неђељу,

0327    „Ја ћу Турцим’ предати Лозницу:

0328    „Бранити се више не можемо.”

0329    Оде књига Шапцу бијеломе.

0330    Учи књигу Лазаревић Луко,

0331    Учи књигу, грозне сузе лије;

0332    Другу Луко на кољену пише,

0333    Те је шаље бијелој Лозници,

0334    А на руке Богићевић-Анти

0335    И свом побру Бакал-Милосаву

0336    И Милошу, крилу од Поцерја:

0337    „Чујете ли, до три војеводе!

0338    „Браните се, не дајте Лознице

0339    „Ја у Турке у проклете руке,

0340    „Не дај града без велика јада,

0341    „Без прољева крви од Србина;

0342    „Не ће проћи три бијела дана,

0343    „Стићи ће вам помоћ са свих страна,

0344    „Виђећете јада од Турака.”

0345    Оде књига бијелој Лозници.

0346    Оде Луко друге књиге писат’:

0347    Прву пише, шаље у Љешницу

0348    Ев’ из Борка Симеуну кнезу:

0349    „Симеуне, Бијоградски кнеже!

0350    „Не распусти Бијоградске војске,

0351    „У Љешници дочекаћеш мене:

0352    „Лозница нам у невољи цвили,

0353    „Ваља дават’ индат у Лозницу

0354    „И Србињске избављати душе

0355    „Од Турака из нечисте руке.

0356    Другу пише, те Чупићу шаље:

0357    „О Чупићу, змају из Ноћаја!

0358    „Војску купи, хајде у Љешницу,

0359    „Лозница нам у невољи цвили.”

0360    Трећу пише, шаље Парашници,

0361    Голом сину Зеки буљубаши:

0362    „Голи сине, буљубаша Зеко!

0363    „Дед’ устани и голаће крени,

0364    „Да си брзо у бјелу Љешницу,

0365    „Лозница нам у невољи цвили.”

0366    Једну пише, те Катићу шаље:

0367    „О војводо, Катић Симеуне!

0368    „Деде крени твоје Прекодринце,

0369    „Ти си џаба госпоство добио,

0370    „Сад ћ’ у тебе срећу окушати;

0371    „Да си брзо у Љешницу бјелу,

0372    „Лозница нам у невољи цвили,

0373    „Онђе ћу те виђет’ код Лознице,

0374    „Онђе ћу ти љебац поклонити.”

0375    Кад Чупићу ситна књига дође,

0376    Чупић учи, грозне сузе лије,

0377    Главом маше, зубима шкргуће,

0378    Јер је Чупић тешко обољео,

0379    И тешко га болест обрвала

0380    Па се коња држати не може.

0381    Викну Чупић слуге и дворане:

0382    „Чујете ли, моје вјерне слуге!

0383    „Трч’те боље по богатој Мачви,

0384    „Поздравите моје буљубаше:

0385    „Побра Луку, Јосиповић Перу,

0386    „С Богатића Ковић Михаила,

0387    „А од Дрине Бјелић-Игњатију,

0388    „И поздрав’те Срдана Илију;

0389    „Моји момци, лави одабрани!

0390    „Јаш’те коње, хајте у Љешницу,

0391    „Војску куп’те по богатој Мачви,

0392    „Хајте листом у Љешницу б’јелу:

0393    „Лозница нам у невољи цвили.”

0394    Буљубаше кад чуше Чупића,

0395    Сви скочише на ноге јуначке,

0396    И по Мачви војску покупише,

0397    Без Чупића лавови одоше,

0398    Луко купи око себе војску

0399    Ја по Шапцу и около Шапца,

0400    По Посављу око воде Саве,

0401    По Тавнави и по Поцерини;

0402    На мах Луко покупио војску.

0403    У Љешницу шанцу дојездише

0404    Једног сата а једног минута,

0405    Поглавице уједно дођоше

0406    У по с’ ноћи онђе састадоше.

0407    Једнако је бојак на Лозници:

0408    Пушке праште, а топови гуде,

0409    Испод неба лијећу лубарде:

0410    Све баљемез баљемеза виче,

0411    А лубарда лубарду дозива.

0412    Ту Србињи спавати не могу:

0413    Уста Луко, пође по логору,

0414    Па он себе зове поглавице:

0415    „Чујете ли, Српске поглавице!

0416    „И ви браћо, мали и велики!

0417    „Послушајте, што ћу бесједити:

0418    „Ако Бог да и Богородица,

0419    „Те се сјутра с Турцим’ ударимо,

0420    „Дете, браћо, да се не издамо:

0421    „Ко издао, издало га љето!

0422    „Бијело му жито не родило!

0423    „Стара њега мајка не виђела!

0424    „Њим се мила сестра не заклела!

0425    „Јоште, браћо, да вам ово кажем:

0426    „Који би што у боју добио,

0427    „Да добије везирово благо,

0428    „Нека другу не даде исета,

0429    „Проклет био, ко од њег’ искао!

0430    „Свако себе нек шићара тражи.

0431    „Хајте, браћо, бијелој Лозници,

0432    „Он ј’ тежак бојак без престанка.”

0433    То рекоше, на ноге скочише,

0434    Сви коњици коње посједоше,

0435    А пјешаци пушке докопаше;

0436    Све с’ коњици по два поређаше,

0437    А пјешаци по два загрлише;

0438    Поглавице напријед пођоше.

0439    Из Љешнице у по ноћи пошли,

0440    Па на Јадар воду ударише,

0441    Док Србињи Јадар пребродише,

0442    Први Србљи у Руњане дошли,

0443    Још посљедњи Јадар прелажаху,

0444    У Руњаним’ ишчекат’ се хоће

0445    Код студене воде Теферича

0446    У Руњанским зеленим шљивицим’,

0447    Ту по ладу попадала војска:

0448    Ко с’ угриј’о, водом с’ разлађује,

0449    Ко је жедан, ладну воду пије,

0450    Ко водицу, ко љуту ракију;

0451    Пјешадија у пушке загледа,

0452    А коњици колане притежу,

0453    На Лозницу попријеко гледе.

0454    Опет Луко пође по логору,

0455    Стаде Луко разређиват’ војску,

0456    Куд ће који уд’рит’ поглавара,

0457    ’Вако рече Лазаревић Луко:

0458    „О из Борка кнеже Симеуне!

0459    „Ти удари јунак од Истока,

0460    „Од Истока са својега сента,

0461    „Уза Штиру, уз воду студену;

0462    „А бимбаша, Катић Симеуне!

0463    „Ти удари пољем од Липнице,

0464    „Ту ћ’ у тебе срећу окушати.

0465    „Голи сине, Зеко буљубаша!

0466    „Добро чувај брда и Гучева,

0467    „Утећи ће у планину Турци;

0468    „А ја одо с мојом кумпанијом

0469    „Од куда су понајтјешњи кланци,

0470    „Од Запада покрај воде Дрине.

0471    „Ви Мачванске чујте буљубаше!

0472    „Чупићеви лави изабрани!

0473    „Кад Чупића међу вама нема,

0474    „Ви хоћете друмом ударити,

0475    „Ево друмом најнапред на Турке:

0476    „Ви најприје заметните кавгу,

0477    „Нека буде сваколика кавга

0478    „На онога Срдана Илију,

0479    „И нек буде срећа Срданова.”

0480    То рекоше, па се посулише,

0481    Сваки своју страну разматраше;

0482    Ал’ је мука на бој ударити.

0483    Турци бију једнако Лозницу,

0484    Три војводе по Лозници оде,

0485    Ев’ погледа Милош у Руњане,

0486    Милош најпре Србе опазио,

0487    Па дозивље Богићевић-Анту:

0488    „Побратиме Богићевић Анто!

0489    „Кака ј’ војска по брдим’ Руњанским?

0490    „Ако оно Турцим’ индат иде,

0491    „И још оно буде Турска војска,

0492    „Нико не ће остат’ од Србина,

0493    „Српска ће се св’јећа утрнути;

0494    „Ако л’ оно буде Српска војска,

0495    „Тере нама сада индат стигне,

0496    „Сад ћеш виђет’ јада од Турака.

0497    „Деде узми дурбин од биљура,

0498    „Не би л’ војску на дурбин познао.”

0499    Узе Анто дурбин од биљура,

0500    У шљивике Руњанске погледа,

0501    И познаде, да је Српска војска,

0502    И познаде Лазаревић Луке;

0503    А кад позна Богићевић Анто,

0504    Он казује Милошу Поцерцу:

0505    „О Милошу! нама индат дође!

0506    „Ено Луке славна комендата.”

0507    Онда рече Поцерац Милошу:

0508    „Побратиме, Богићевић Анто!

0509    „Ти обуци све Турске хаљине,

0510    „И ти узми три, четири друга,

0511    „Кроз Турску се војску прокрадите,

0512    „Па идите у Руњанске башче:

0513    „Ако Србља буде са јабане,

0514    „Та не знаду од куд уд’рит’ ваља,

0515    „Ваља тебе уредити војску.”

0516    Кад то чуо Богићевић Анто,

0517    Узе Анто три, четири друга,

0518    Обукоше све Турске хаљине,

0519    Па на добре коње посједоше,

0520    Кроз Турску се војску прокрадоше

0521    И одоше баш пред Српску војску.

0522    Кад с’ машише брда Руњанскога,

0523    Од Турака нико их не виђе,

0524    Разма један паша Али-паша;

0525    Али-паша Турцим’ бесједио:

0526    „Јењичари, моја ђецо драга!

0527    „Ен’ утече градска поглавица,

0528    „Од Лознице Богићевић Анто,

0529    „Јал’ утече, јал’ по индат оде:

0530    „Сад јуришом хајте на Лозницу,

0531    „Готова је бијела Лозница.”

0532    А кад, болан, Турци алакнуше

0533    И Лозницу града опасаше!

0534    Туку града са четири стране:

0535    С једне стране топовима туку,

0536    С друге стране бојним лубардама,

0537    С треће стране лагум поткопаше,

0538    А с четврте јуриш без престанка,

0539    Трчи Милош по Лозници граду,

0540    Око себе Србадију рабри:

0541    „Не бојте се, Србљи, браћо драга!

0542    „Пушке пун’те, а туците Турке,

0543    „Сад ће нама лијеп индат стићи,

0544    „Виђећете јада од Турака.”

0545    Какав огањ гори на Лозници,

0546    Црвен пламен до неба свезали.

0547    Дође Анто Српскоме логору,

0548    Опази га Лазаревић Луко,

0549    Пред Анту је Луко потрчао,

0550    Са Антом се у образ пољуби,

0551    Немају се кад за здравље питат’,

0552    Веће рече Лазаревић Луко:

0553    „Како ј’, брате, Анто, у Лозници?”

0554    Анто проли сузе низ образе,

0555    Антонија нема шта казиват’:

0556    „Видиш, Луко, како ј’ у Лозници!

0557    „Сад су Турци ушли у Лозницу,

0558    „Па се сада кољу по Лозници,

0559    „Већ потец’те, ако Бога знате!”

0560    Онда Луко викну поглавице:

0561    „А Србињи! Свак на своју страну.”

0562    Па коњици коње посједоше,

0563    Па пјешаци пушке загрлише,

0564    Па Лозници граду потекоше,

0565    Најнапријед Срдане Илија,

0566    И пред њима Пурко бајрактару,

0567    Он пјешице свилен барјак носи,

0568    Барјак носи, војсци калаузи,

0569    А Илија за њим на ђогату.

0570    Најпре Турци вишеше Илију

0571    И пред њиме Пурка барјактара,

0572    Па се Турци тада препадоше,

0573    Кад Илију за собом виђеше,

0574    Па се Турци натраг окренуше,

0575    Не би л’ како узбили Илију,

0576    На Илију огањ оборише;

0577    Ал’ Илија успрегнути не шће,

0578    Већ подвикну к’о да пије вино,

0579    Па на Турке јуриш учинио;

0580    Са сви страна Србљи ударише,

0581    Једнолико сложно ударише,

0582    И на Турке огањ оборише,

0583    Кано грозна киша из облака,

0584    Тако с’ просу пушка од Србаља.

0585    Кад то виђе Поцерац Милошу,

0586    Он на граду отворио врата,

0587    Па из града јуриш учинио,

0588    Са свих страна забунише Турке.

0589    Боже мили и Богородице!

0590    Кад се двије ударише војске,

0591    Једно Српска, а друго је Турска,

0592    Стоји цика тананих пушака,

0593    Стоји јаук рањених јунака;

0594    Ето гребу мачи гребештаци,

0595    Ев’ шкргућу кости од јунака;

0596    Јека стоји убојних топова,

0597    Земља јечи, ведро небо звечи,

0598    А све зељош зељоша дозива,

0599    Виш’ њих јарко помрчало сунце

0600    Од онога праха и олова.

0601    Турци даше плећа, побјегоше

0602    Дрини води ладној на обалу:

0603    Ето паше на ноге скочише,

0604    А на добре коње посједоше,

0605    Дрини води ладној утекоше;

0606    Оставише убојне топове

0607    И џебану, што је за потребе,

0608    И бубњари бубњеве бацише,

0609    И свирачи свирале бацише,

0610    Побацаше зиле и борије,

0611    Погубише ситна ћиманета.

0612    Мили Бого! чуда големога!

0613    Да се коме чуда нагледати,

0614    Како Српске сабље сијевају,

0615    Мртве Турске главе зијевају!

0616    Те не оста Србљин у дружини,

0617    Који Турске не одс’јече главе.

0618    Што Турака од сабље утече,

0619    На Дрину их воду наћераше.

0620    Колика је Дрина вода ладна,

0621    А на њојзи нигђе брода нема,

0622    Ту је Турчин тада пребродио,

0623    Ђе је који доспјети могао.

0624    Преко Дрине мало ко пријеђе,

0625    Камо чудо, што у Дрини оста!

0626    Дрина вода не тражи тефтера,

0627    Веће ждере без броја јунаке.

0628    Бого мили и Богородице!

0629    Од како је постала Лозница,

0630    Нису љепше Србљи задобили,

0631    Него тада, кад разбише Турке,

0632    Од Турака шићар задобише

0633    Ова пјесма свјема Србињима,

0634    Од мен’ пјесма, а од Бога здравље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање