Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Зупце (1862)

Бој на Зупце (1862) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Кличе вила с Гучине планине

0002    На Митровдан јутру на уранку,

0003    Зове вила Вукаловић-Луку,

0004    Зове вила што јој грло дава:

0005    „Зло ти јутро, војевода Лука,

0006    “Сеирећи равну Суторину,

0007    „Шетајући и дуван пушећи,

0008    “А у чардак на јастук сједећи,

0009    „Испијајућ’ кафу и ракију

0010    “Са твојијем бираним јунацим’!

0011    „Ви пијете, тено шелмучите,

0012    “Не видите јада из ненада,

0013    „Ево на вас силновите војске,

0014    “Околише са четири стране,

0015    „Дервиш-паша су двадесет табора

0016    “На Зупце ће удрит’ од Џивара,

0017    „Од Пољица паша Мехмет-паша,

0018    “Преко моста љута Арбанија,

0019    „Пред њима је беже Арслан-беже,

0020    “Од четврте стране од истока

0021    „Удриће ти Ченгић Рустан-беже,

0022    “У њега је пет стотин’ Турака,

0023    „Све зликовца с коца и конопца,

0024    “Јарамаза крсту душманина.

0025    „Да имате соколова крила,

0026    “Не би који главе износио,

0027    „Или да се у челик створите,

0028    “Не би ока жива избјегнуло,

0029    „Или да вам сва устане раја,

0030    “И сва бутум Црна Гора дође,

0031    „Не бисте их смјели дочекати,

0032    “А камо ли њима ударити.

0033    „Но на ноге, ако Бога знадеш!

0034    ”Не упусти сиротињу рају,

0035    “Код сирота не изгуби душу,

0036    „А пред свијет образ и поштење.“

0037    То зачуо Вукаловић Лука,

0038    Те говори пребијелој вили:

0039    „Мучи, вило, грло те бољело!

0040    “Пушти мене Митровдан славити,

0041    „Умити се и Богу молити,

0042    “И часнијем крстом прекрстити;

0043    „И пријед сам с Турцим’ боја био,

0044    “И сваки пут Турке задобио,

0045    „И данас ћу, рече, ако Бог да.“

0046    То изрече, на ноге скочио,

0047    Умио се, и Богу молио,

0048    И часнијем крстом прекрстио,

0049    Па на млађе ријеч истурио:

0050    „Приправ’те ми мојега мркова.

0051    “А ви, браћо, моји соколови,

0052    „Азурајте себе и коњице,

0053    “Да итамо, да не дангубимо.„

0054    Још дозива свога брата Јола:

0055    “Бржај, Јоле, брате од матере,

0056    „Крушевици па и Драчевици,

0057    “Поздрави ми народње главаре,

0058    „Да покупе све своју јунаке,

0059    “Нека дижу из поља орача,

0060    „Скрај оваца младе чобанине,

0061    “Ево су нас околили Турци,

0062    „Попрштиће сиротину рају,

0063    “А Зупце ће огњем изгорјети,

0064    „Сиротиња муке допанути,

0065    “Па куда ће моја јадна душа,

0066    „И куда ли образ по свијету?

0067    “Мучан сам ти ноћас сан уснио:

0068    „Да се сложе на поље зубачко

0069    “Страшно јато гладније вукова,

0070    „Поћераше по планинам’ овце,

0071    “У торове празне улећеше,

0072    „Огањ пуче у тору свакоме,

0073    “Те сви Зупци у дим остадоше,

0074    „А у диму све друг длруга виче:

0075    “„Пропадосмо, ма не изгибосмо.“„

0076    Тек што Лука доврши ријечи,

0077    Долеће му са страже стражарче

0078    И без капе и без опанака,

0079    У голом се зноју утопило,

0080    Те пред Луком плахо дотрчало,

0081    Плахо прича, а невољу каже:

0082    “О војвода, наше земље главо,

0083    „Ено су нас околили Турци,

0084    “Силновита војска са свих страна:

0085    „Што је царске војске регулаша,

0086    “И штогођ је љута Арнаута,

0087    „Крајичника кршна убојника,

0088    “И љутога Турка на граници,

0089    „Све се слегло у наше крајеве,

0090    “Пдрекрило је поља и ливаде,

0091    „Пунане су горе и планине,

0092    “Помаљају с’ брдом под Зупцима,

0093    „По брдима топи намјештени,

0094    “По кланцима силне карауле,

0095    „Сву су нашу земљу опасали.“

0096    Још говори млађахно стражарче:

0097    „Скупило се нешто наше војске,

0098    “Нема пуно ни двије стотине,

0099    „Узбило се у гори у крило,

0100    “Помутило капод небом ждрали,

0101    „Нити смију да чекају Турке,

0102    “Ни бјежати, робље оставити.

0103    „Него бржај, војевода Лука,

0104    “И притеци браћи у невољи,

0105    „Да с’ зубачко не утре кољено,

0106    “Док не удре Турци са сви страна.

0107    „Ако л’ браћи не буде индата,

0108    “Изгинуће, а предат’ се неће,

0109    „Е да бјежи, бјежати не може,

0110    “А да чека, чекати не смије.

0111    „Него бржај, чекати не смије (?)

0112    “Не бисмо ли робље избавили,

0113    „А бранит’ се бели не можемо.“

0114    Јошт стражарче шћаше говорити,

0115    Ал’ му Лука прес’јече ријечи,

0116    Ријеч рече, од срца уздахну:

0117    „Авај мене, без нигђе никога!

0118    “Тако л’ данас лудо изгибосмо,

0119    „Код толико побуњене раје

0120    “И комшије ломне Горе Црне,

0121    „Који су ми божју вјеру дали,

0122    “Да ме сама оставити неће,

0123    „Без јуначке своје погибије,

0124    “Да ме кољу по Зупцима Турци,

0125    „И да прште старо и нејако.

0126    “Но што Бог да, биће ако Бог да.„

0127    Па поскочи као соко сиви,

0128    Па припаса свијетло оружје,

0129    О појасу сабљу димишћију,

0130    У сребрне пасе окована,

0131    А повикну на своје витезе:

0132    “Свак на ноге, ко Бога вјерује,

0133    „И ко љуби вјеру православну,

0134    “Па крст часни и своје поштење!„

0135    Тад окрочи својега мркова,

0136    За њим крену оно мало друга

0137    Као сложно јато голубова,

0138    Сваки иде како који може,

0139    А војвода трчи понајпрви

0140    Да уграби брже Драчевици.

0141    Кад јунаци сви на искуп били,

0142    Те с’ војводом на ноге скочише,

0143    Полећеше кршној Крушевици,

0144    И ту браћа на оружје справна

0145    Очекују свога поглавара.

0146    Кад то виђеВукаловић Лука,

0147    Нема када да се с браћом љуби,

0148    Но завика грлом и авазом:

0149    “Благо мене сада и довијек!

0150    „Благо мене, моји соколови!

0151    “Кад сте тако справни и избрани.

0152    „Немојмо се, браћо, препанути,

0153    “Нас је мало а много Турака,

0154    „Крст је часни бољи од мјесеца,

0155    “Који ће нам помоћ’, ако Бог да.

0156    „Виђесте ли прошасте бојеве

0157    “Под Љубово и Трошну главицу,

0158    „У Чичеву и ломну Слимницу,

0159    “Па по Шуми управ до Попова

0160    „Коју турску силу сатријесмо,

0161    “А мало нам изгибе јунака,

0162    „Што мртвога, што ли рањенога.

0163    “Који данас у боју погине,

0164    „Њега чека у рају спасење

0165    “И јуначка слава у гуслара

0166    „И тужење по гори невјеста,

0167    “Те нам ките славу у кукању.

0168    „Једном ваља мријет’ свакојако,

0169    “Боље гинут’ за крст православни,

0170    „Него болан кући у пепелу.

0171    “Но јединог Бога споменимо,

0172    „С једног краја сложно ударимо,

0173    “Не бисмо ли раскрчили пута,

0174    „Да нам робље продре у Њемачку,

0175    “А ми с Турцим’ како начинимо.„

0176    Тад јунаци на ноге скочише,

0177    По сриједи пушке дочепаше,

0178    Разд’јелише војсци поглаваре.

0179    Свак пред својом хита немилице,

0180    Те друг другу чепје на опанку,

0181    Крше драчу, камење прескачу

0182    Ка кошута про дубова лишћа.

0183    Док их гласи немили стигоше,

0184    Да се турска војска приближила,

0185    И зубачко поље преклопила,

0186    И убојне топове смјестила.

0187    Кад зачуше од боја јунаци,

0188    Потрчаше брду виш’ Зубаца,

0189    Угледаше у пољу душмана:

0190    Поцрњела брда од низама,

0191    А поље се б’јели од чадора,

0192    Под чадором силан Дервиш паша,

0193    Око њега топи начичкани,

0194    И големе од боја лубарде.

0195    То би јадна раја прегорјела,

0196    Ал’ да видиш чуда и горега:

0197    Сустигле се све четири војске,

0198    Горе пусте по Зупцима куле,

0199    Међу њима војводина кула,

0200    Око ње су навалили Турци,

0201    Обарају из темеља кулу.

0202    И то би ти раја опростила,

0203    Али ево чуда најгорега:

0204    Бјежи јадно робље стампутице,

0205    Младо, старо, ромо и нејако,

0206    Кука робље и невоља му је,

0207    Све призивљу војеводу Луку:

0208    “Ђе си, Лука, нигђе те не било!

0209    „Да л’ не чујеш што нам раде Турци?

0210    “Изгибосмо, мука допадосмо.„

0211    Ал’ то Лука и слуша и гледа,

0212    У јунаку живо срце пуче,

0213    Па овако дружини бесједи:

0214    “Ај дружино, моја браћо драга,

0215    „Кад нам нема боја са Турцима,

0216    “Дајте сложно да ми ударимо

0217    „На најближу и највећу војску,

0218    “Да несретњо робље избавимо,

0219    „Видите ли ђе их гоне Турци.“

0220    Код јунака поговора нема,

0221    Алакнуше, Бога споменуше,

0222    Те на Турке огањ оборише.

0223    Када Турци упазише војску,

0224    На огањ су огањ оборили.

0225    Паде мрака код сунчана зрака,

0226    А сумрака и прије акшама

0227    Од пушчана праха и олова.

0228    Не бију се да добију Турке,

0229    Но не би ли роље избавили.

0230    Ђе је несрећа ту је и срећа,

0231    Бог помага јаднијем Србима:

0232    Сиротињи пута отворише,

0233    И много се глава насјекоше.

0234    Прате робље гором пут Мрцина,

0235    У Њемачку робље препратише.

0236    Ал’ се збила сила од Турака,

0237    Те за рајом нагло ударила,

0238    Неће раја да бјежи од страха,

0239    Но се крије, јер му је невоља

0240    За камење и за суво дрвље,

0241    Пушке пуне, а из грла вичу:

0242    „У име божје, браћо соколови,

0243    “Удри сваки док тече фишека,

0244    „И док тече једног у дружини.“

0245    Пушкја пуца, а лелечу Турци.

0246    Али ко ће сили одољети

0247    И побити бутум царску војску?

0248    Кад је било око ићиндије,

0249    Бог помога, а срећа изнесе,

0250    Ударише аскерске борије,

0251    Да се врће војска на трагове.

0252    А то Турци једва дочекаше,

0253    Поглавари повукоше војску,

0254    Оста јадна у планини раја

0255    Гледајући ђе им горе Зупци.

0256    Војвода им Лука проговара:

0257    „Не жалите, браћо моја драга,

0258    “Што нам наше Зупце попалише,

0259    „Кад смо јадно робље препратили,

0260    “Осим само петоро чељади,

0261    „Двије бабе и три стара сл’јепца;

0262    “Ако Бог да и богородица

0263    „Љеше ћемо поградити куле.

0264    “Благо стоји Србу у образу,

0265    „А јунаку слава у оружју.“

0266    ??

0268    ??

0270    ??

0272    ??

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Штампање