Добро дошли на Српску енциклопедију

Битка на Мартинићима

Битка на Мартинићима, битка између турске војске под командом Мехмед-паше Бушатлије и војске црногорских Срба под командом владике Петра I Петровића Његоша, а одиграла се од 13. до 22. јула 1796. код Мартинића, северно од Спужа. У бици је војска од 3.400 црногорских Срба победила бројчано надмоћнију војску од 17.000 турских војника.

Припрема Бушатлијиног похода

Моћни скадарски везир Махмуд паша Бушатлија представљао је велику опасност за Црну Гору. Он је представљао опасност и за саму централну турску власт, која је 1787. безуспешно покушавала да га покори.1) Бушатлија је правио планове о територијалној експанзији и о стварању своје самосталне државе, у чијем оквиру би била Стара Црна Гора, област црногорских брда, млетачка Албанија и област све до Дубровника.2) Бушатлија је успоставио везу са Наполеоном.3) Током 1796. Бушатлија је почео да се припрема за напад на Пипере и Бјелопавлиће, које је намеравао да казни због самовоље и њихова покушаја да живе у истој заједници са Црном Гором.4) Пипери и Бјелопавлићи су била два племена црногорских брда, која су након Аустријско-турског рата (1787—1791) прикључила Црној Гори, а заправо су формално припадали Скадарском пашалуку. Када се Бушатлија средином 1796. припремио за напад на Бјелопавиће и Пипере владика га је упозорио да бранити Брђане.5) На сабору у Цетињу 1. јула 1796. на владичин захтев изгласана је одлука о помоћи Брђанима.6) У саставу Бушатлијине војске углавном су били Албанци. Постоје различити подаци о величини Бушатлијине војске, а крећу се од 27.000 до 35.000.7) Бушатлија је са војском најпре кренуо према Подгорици, где је оставио један одред, а са главнином војске упутио се према Спужу.8) У рејону села Слатине скупљали су одреди Брђана и Црногораца.9)

Битка

Битка на Мартинићима трајала је од 13. до 22. јула 1796. године.10) Главни окршај одиграо се 22. јула 1796.11) Махмут паша Бушатлија је у битку ушао са својом главнином од 17.000 војника.12) Дочекало га је 3.400 црногорских војника.13) Тим елитним одредом војске црногорских Срба командовао је владика Петар I Петровић Његош.14) Бушатлијина војска на простору главног удара није могла да употреби своју бројчану надмоћ, односно могла је на том простору да развије само део снага.15) Владика Петар I Петровић Његош искористио је тај простор и поред тога одабрао је прави тренутак за прелазак своје војске из одбране у напад.16) Црногорци су ту успели да сломе турску војску и натерају је на повлачење.17) Уследио је паничан бег турске војске и бег везира Бушатлије, а на бојном пољу остала су само тога дана 473 погинула турска војника, углавном Албанца.18) У бици је страдало 59 црногорских војника.19) Војска црногорских Срба заробила је велики ратни плен.20)

Одјеци битке

Одмах након победе владика је на Цетињу 25. јула 1796. организовао величанствену параду у част велике победе.21) Та победа снажно је одјекнула на целом Балкану, јер је мала војска победила везира Махмут-пашу Бушатлију, кога није могла да сломи ни моћна султанова војска.22) Владика је о тој победи одмах обавестио руску дипломатију, па му је одмах након тога честитала руска царица Катарина Велика. Бушатлија је са друге стране након пораза планирао нови поход на Црну Гору.23) Нови поход подузео је септембра 1796. и тај поход окончао се новим великим везировим поразом у бици на Крусима.

Литература

  • Бранко Павићевић, Петар I Петровић Његош, Пергамена, Подгорица, 1997.
1) , 2) , 3)
Б. Павићевић, 1997, стр. 156
4) , 5) , 6)
Б. Павићевић, 1997, стр. 157
7) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18)
Б. Павићевић, 1997, стр. 161
8) , 9)
Б. Павићевић, 1997, стр. 160
19)
Б. Павићевић, 1997, стр. 163
20) , 21) , 22)
Б. Павићевић, 1997, стр. 162
23)
Б. Павићевић, 1997, стр. 164
Штампање