Битка код Бекуле

Битка код Бекуле, одиграла се 208. пре Христа у Иберији између картагињанске војске под командом Хасдрубала Барке и римске војске под командом Сципиона Африканца. Одмах након римске победе Хасдрубал Барка је са мањом војском кренуо у Италију. Била је то прва победа Сципиона Афричкога након што је он преузео команду над римском војском у Иберији.1)

Увод

Публије Корнелије Сципион Африканац је изненада напао и заузео Нову Картагину, која је била главни картагињански град у Иберији. Победа је навела многе Ибере да пређу на римску страну. Након Едекона, владара Едетана на римску страну прешли су и најмоћнији иберски владари Андобал и Мандоније.2)3) Три картагињанске војске су биле раздвојене, а генерали се нису слагали, па је то Римљанима пружило прилику да се са сваком војском појединачно обрачунају. Сципион Африканац је 208. пре Христа са својом војском кренуо према Хасдрубалу Барки, који се налазио крај Бетуле у области реке Гвадалкивир. Хасдрубал Барка је очекивао да једном битком све реши, а у случају неуспеха намеравао је да са преосталим снагама оде да помогне Ханибалу.

Пред битку

Када је сазнао да се приближава римска војска Хасдрубал Барка је померио свој логор на узвисину страга заштићену реком, а стрминама са стране.4) Висораван је имала две степенице. На нижој степеници Хасдрубал је распоредио лаконаоружану војску и коњицу, а на вишој се налазио главни логор.5) Када је Сципион Африканац стигао утврдио је да се картагињанска војска налази на веома добром дефанзивном положају. Ипак био је забринут да би у случају оклевања Хасдрубалу Барки у помоћ могле да дођу две остале картагињанске војске, па се трећи дан одлучио за битку.6)

Пораз лаконаоружане картагињанске војске

Пред напад Сципион је послао једну јединицу да блокира улаз у долину, која је раздвајала две војске. Другу јединицу послао је да блокира цесту, која води северно до Бекуле. На тај начин обезбеђивао је главнину своје војске и онемогућавао повлачење картагињанске војске. Након тога послао је римску лаку пешадију против картагињанске лаке пешадије распоређене на првој степеници. Римски велити су се нашли под кишом стрела док су се успињали, али обучени да под кишом стрела и камења освајају утврђења успели су да се попну на прво узвишење.7) Картагињански праћкаши и копљаши, обучени за борбу са даљине, али ненавикли на блиску борбу, одмах су побегли са узвишења према главнини своје војске.8)

Битка

Хасдрубал Барка је закаснио са извођењем војске из логора.9) Није се надао да ће Римљани успети да освоје прво узвишење. Сматрао је да се ради само о чаркама, а не о бици. Због те грешке главна картагињанска војска није била спремна за главни непријатељски напад. Римска војска напала са три стране. Са предње стране је главнина римске војске кренула уз узвишење на главни картагињански логор, који је био на узвишењу. Гај Лелије је са пола преосталих снага заобишао прво узвишење, нашао најбољи успон и напао десни, а Сципион Африканац је напао леви бок.10) Док се одвијао римски напад Хасдрубал је још увек изводио војску из главнога логора, па није имао заштићене бокове. Римска војска је успела да се попне на оба бока. Напад на два бока допринео је разбијању картагињанскога бојнога поретка.11) Нарушени картагињански борбени поредак отворио је простор успону главнине римске војске. Неприпремљена картагињанска војска је била нападнута са три стране. Хасдрубал је одраније имао план да се не бори до задњега, него да се у случају пораза повуче. Успео је да се повуче са слоновима, свом својом пртљагом и великим делом војске. У бици је највише страдала лака пешадија и иберски савезници. Римски легионари су кренули са пљачком картагињанског логора па су тако омогућили Хасдрубалов бег.

Последице

Хасдрубал Барка је након пораза и бега сакупио слонове и остатак војске и повукао се уз реку Таг и кренуо је према Пиринејима.12) Прикупио је успут и Гале и кренуо у Италију да помогне Ханибалу. Многи историчари су критиковали Сципиона, сматрајући да је олако пустио да му Хасдрубал Барка побегне. Други сматрају да би потера за Хасдрубалом била ризик јер су по Шпанији оперисале јиш две велике картагињанске армије, а постојала је и могућност заседе као код Тразименскога језера. У бици је погинуло 8.000 Картагињана.13) Било је 10.000 заробљених пешака и 2.000 коњаника.14) На римску страну је тада прешло много Ибера, који су до тада били на страни Картагињана.15)

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Ливије 27.17
3)
Полибије 10.34-35
4) , 5) , 7) , 8) , 11) , 13)
Ливије 27.18
6)
Полибије 10.38
9) , 10) , 12)
Полибије 10.39
14) , 15)
Полибије 10.40
Штампање