Бан Милутин и Дука Херцеговац

Бан Милутин и Дука Херцеговац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Често књиге земљу прехођаху,

0002    Ни ко знаде, куда, ни откуд су.

0003    Књиге иду од Призрена града,

0004    Од Српскога силна цар-Стевана,

0005    На Пожегу бану Милутину,

0006    ’Вако царе бану говораше:

0007    „Слуго моја, бане Милутине!

0008    „Опреми се у бијелу двору,

0009    „Поведи ми тридесет делија

0010    „Од твојега равна Драгачева,

0011    „Хајде шњима ка Призрену граду,

0012    „Јер хоћемо, бане, војевати

0013    „На далеко у земљу Бугарску

0014    „На Мијајла краља Бугарскога;

0015    „Тамо ћемо, бане, зачамати,

0016    „Но се спреми за три годинице.”

0017    Дође књига у Пожегу равну

0018    На кољено бану Милутину.

0019    Када бане књигу проучио,

0020    Уд’рише му сузе од очију,

0021    А гледа га љуба Иконија,

0022    Па му тихо млада говорила:

0023    „Господару, бане Милутине!

0024    „Откуд књига, од кога ли града?

0025    „Што л’ је учиш, а сузе прољеваш?”

0026    Вели њојзи бане Милутине:

0027    „Чу л’ ме душо, љубо Иконија!

0028    „Ова ј’ књига од Призрена града,

0029    „Од нашега силна цар-Стевана;

0030    „Цар ме зове на његову војску

0031    „На далеко у земљу Бугарску

0032    „На Мијајла краља Бугарскога,

0033    „Каже, љубо, за три годинице,

0034    „Да ће бити боја с Бугарима.

0035    „Но чу ли ме, љубо Иконија!

0036    „Гледај мене пребијеле дворе,

0037    „Немој моје дворе опустити;

0038    „Пази мене два нејака сина,

0039    „Удоми ми сестрицу Јелицу

0040    „У лијепу варош Ђаковицу;

0041    „Копај мене девет винограда

0042    „У Бањици и у Атеници,

0043    „У Лозници и у Паковраћу;

0044    „А чувај ми девет воденица

0045    „Низ Бјелицу и низ Моравицу;

0046    „Гледај нашу славну задужбину

0047    „Под Баницом цркву Јежевицу;

0048    „Чекај мене за три годинице,

0049    „Док се вратим из земље Бугарске.”

0050    А кад бане љуби наручио,

0051    Опреми се на цареву војску,

0052    Он поведе тридесет делија,

0053    Оде право уз воду Мораву,

0054    Докле с’ прими ломна Влаха Старог,

0055    А одатле у Сјеницу равну,

0056    Од Сјенице у поље Косово,

0057    Од Косова уз Шару планину,

0058    Докле дође у Призрена града.

0059    Али царе војску подигао

0060    И пошао низ воду Бистрицу,

0061    Сустиже га бане Милутине

0062    На ономе Голешу планини;

0063    Ту се бане с царем састануо

0064    И за лако здравље упитао

0065    И сретна му пута честитао.

0066    А вели му силан цар-Стеване:

0067    „Слуго моја, Милутине бане!

0068    „Ако мене Бог и срећа даде,

0069    „Те добијем краља Бугарина,

0070    „Хоћу тебе, слуго, поклонити

0071    „У државу земљу Босну славну,

0072    „Да банујеш и да господујеш,

0073    „Милутине, за живота твога.”

0074    Па с’ отале војска окренула,

0075    Низ Србију ка земљи Бугарској.

0076    Кад дођоше у земљу Бугарску,

0077    Дочека их краљу Мијаило

0078    Украј Лаба украј воде ладне.

0079    Ту се краље с царем ударио,

0080    Били су се три бијела дана.

0081    Кад четврто јутро освануло,

0082    Лоша краљу срећа прескочила,

0083    Те се краље с царем сусретнуо,

0084    Но га добро Стево дочекао,

0085    На добру га коњу поћерао,

0086    Сустиже га у по поља равна,

0087    Сабљом ману, одс’јече му главу,

0088    Пороби му силовиту војску,

0089    А он сједе у земљу Бугарску,

0090    И умири земљу Бугарију.

0091    Но за дуго царе зачамао,

0092    Кажу, брате, за три годинице,

0093    Зачамао у земљи Бугарској,

0094    И са шњиме бане Милутине.

0095    Но да видиш младе бановице!

0096    Ту не прође ни година дана,

0097    Она бана с војске не чекаше:

0098    Батали му пребијеле дворе,

0099    Опусти му девет винограда,

0100    Распродаде девет воденица,

0101    Поруши му цркву Јежевицу,

0102    Не удаде сестрицу Јелицу,

0103    Не пази му два нејака сина;

0104    Него пише лист књиге бијеле,

0105    Те је шиље у Херцеговину,

0106    На кољено Дуки Херцеговцу:

0107    „Чу ли мене, Дука Херцеговче!

0108    „Ти покупи кићене сватове,

0109    „Шњима хајде у Пожегу равну

0110    „А мојему двору бијеломе,

0111    „Те ме узми за вијерну љубу,

0112    „Јер сам млада данас останула,

0113    „Та баница млада, удовица,

0114    „А бане је мене погинуо

0115    „Војујући у земљи Бугарској;

0116    „Но се немој, Дука, затрајати,

0117    „Јер ме просе млоги просиоци.”

0118    На брзо му књигу оправила.

0119    А кад Дуки ситна књига дође,

0120    Те он виђе, што му књига каже,

0121    Он не купи кићенијех свата,

0122    Већ се спреми на бијелој кули,

0123    Уд’ри на се дибу и кадиву,

0124    Па се скиде низ бијелу кулу,

0125    Оде право у доње подруме,

0126    Те опреми дебела кулаша,

0127    Па се њему на рамена баци,

0128    Оде право преко Босне славне

0129    Докле стиже Дрини валовитој,

0130    Здраво Дрину воду пребродио,

0131    А маши се ломна Влаха Старог,

0132    Докле дође до Ужица града,

0133    Па се спусти у Пожегу равну

0134    Ка банову двору бијеломе,

0135    Пред двором му одсједе кулаша,

0136    А срете га госпођа баница,

0137    Руке шире, у лица се љубе,

0138    Узеше се за бијеле руке,

0139    Отидоше на танке чардаке,

0140    Угости га госпођа баница

0141    Са шећерли кавом и ракијом,

0142    Па дозива своје вјерне слуге,

0143    Овако им млада говорила:

0144    „Чујете л’ ме, моје вјерне слуге!

0145    „Пазите ми мога господара,

0146    „Господара, Дуку Херцеговца,

0147    „Боље него старог Милутина.”

0148    Тако стаде за петнаест дана,

0149    Док се спреми млада бановица,

0150    Па покупи све баново благо,

0151    Однесе му свијетло оружје,

0152    Одведе му два коња витеза,

0153    Зароби му два нејака сина

0154    И са шњима сестрицу Јелицу,

0155    Оде с Дуком у Херцеговину.

0156    Тако било, за дуго не било,

0157    Глас отиде од уста до уста,

0158    Докле зачу бане Милутине,

0159    А он скочи на ноге лагане,

0160    Оде право цару честитоме,

0161    На јутру му назва добро јутро,

0162    А боље му царе приватио:

0163    „Добро дође, бане Милутине!

0164    „Што си, бане, тако уранио?

0165    „А што ли си, сине, невесео?”

0166    Поклања се бане до земљице,

0167    Љуби цару руку и кољено,

0168    Па му оде смјерно говорити:

0169    „Господару, силан цар-Стеване!

0170    „Ево има четири године,

0171    „Како с тобом, царе, војујемо

0172    „По Бугарској по земљи проклетој,

0173    „А моје сам дворе оставио

0174    „И баницу љубу Иконију,

0175    „Па сад чујем, да се преудала,

0176    „И б’јеле ми дворе похарала

0177    „Са некаким Дуком Херцеговцем,

0178    „Два ми млада заробила сина

0179    „И Јелицу моју милу сеју,

0180    „Све одвео у Херцеговину,

0181    „Моје б’јеле дворе баталио;

0182    „Остало ми девет винограда

0183    „Нерезани и неокопани,

0184    „Не меље ми девет воденица,

0185    „Но их куја свијех распродала,

0186    „Порушила моју задужбину,

0187    „Та лијепу цркву Јежевицу;

0188    „Но ти с’ молим, мили господару!

0189    „Пусти мене до бијела двора,

0190    „Да обиђем пребијеле дворе,

0191    „Да повратим моје млого благо

0192    „А и моја два нејака сина

0193    „И сестрицу Јелицу ђевоју;

0194    „Да с’ осветим Дуки зулумћару,

0195    „Да му вратим жалост за срамоту.”

0196    Кад је царе бана саслушао,

0197    Онда њему ’вако говорио:

0198    „Приустав’ се, бане Милутине,

0199    „Да ти дадем сићана вермана,

0200    „Што сам тебе, бане, поклонио

0201    „Земљу Босну у твоју државу.”

0202    Кад је бане цара саслушао,

0203    Приклони се до зелене траве,

0204    Пољуби га у скут и у руку,

0205    Па причека три бијела дана.

0206    Кад четврто јутро освануло,

0207    Цар му даде сићана вермана,

0208    Па с’ отале бане подигао,

0209    Одеправо кроз земљу Бугарску,

0210    Докле дође до Крушевца града,

0211    А отале уз воду Мораву,

0212    Докле бане дође под Јелицу,

0213    Под Јелицу у село Бањицу,

0214    Те огледа своје винограде;

0215    Па се врати равна Драгачева,

0216    Стиже бане питомој Пожези

0217    А својему двору бијеломе;

0218    Ал’ му б’јели двори потавнили,

0219    Полупани срчали пенџери,

0220    Обаљени високи чардаци,

0221    Обурвати дубоки подруми,

0222    Порушена мермерли авлија,

0223    Обаљена домирли капија:

0224    У двору му нигђе никог нема,

0225    Осим болан слуга Миловане;

0226    Пита њега бане Милутине:

0227    „О Бога ти, моја вјерна слуго!

0228    „Ко похара моје б’јеле дворе?

0229    „Ко л’ одведе два нејака сина

0230    „И Јелицу моју милу сеју?

0231    „Ко л’ покупи из ризнице благо?

0232    „Ко л’ одведе коње из арова?

0233    „Ко л’ однесе свијетло оружје

0234    „И одведе љубу Иконију?”

0235    Вели њему слуга Миловане:

0236    „Господару, Милутине бане!

0237    „Све ти, бане, љуба похарала

0238    „Са курвићем Дуком Херцеговцем;

0239    „Све однесе у Херцеговину,

0240    „Да се слави Дука зулумћару

0241    „На срамоту тебе и твојима.”

0242    А кад бане слугу саслушао,

0243    Он се маши руком у џепове,

0244    Даде њему дванаест дуката:

0245    „Нај то тебе, слуго Миловане,

0246    „Те се рани и ода зла брани,

0247    „Док се вратим из Херцеговине.”

0248    Па окрену помамна ђогина,

0249    Оде право преко Влаха Старог

0250    Доке стиже у Херцеговину

0251    Б’јелој кули Дуке Херцеговца;

0252    Али Дуке дома не бијаше,

0253    Но отишо’ ка Тројици цркви

0254    И одвео љубу Иконију;

0255    У двору ми никог не бијаше,

0256    До банова два нејака сина,

0257    Голи, боси стоје у авлији

0258    И мећу се камена с рамена,

0259    Па говори млађи старијему:

0260    „Удри, брате, ако боље можеш.”

0261    А старији млађем говорио:

0262    „Како ћу ти, брате, одбацити,

0263    „Кад се нисам вином причестио

0264    „Ни бијелим љебом наранио,

0265    „Од како сам баба изгубио?”

0266    Кад то чуо бане Милутине,

0267    Уд’рише му сузе од очију,

0268    Угна ђога у мермер-авлију,

0269    Опази га двоје ђеце лудо,

0270    Па побјеже у бијеле дворе,

0271    Те казују својој милој тетки:

0272    „Тето наша, Јелице ђевојко!

0273    „Неко дође у мермер-авлију,

0274    „И он јаше ђога бабовога!”

0275    А кад чула Јелица ђевојка,

0276    Те изиђе пред бијеле дворе,

0277    Одмах позна свога мила брата,

0278    Па му паде млада око врата,

0279    Рони сузе низ бијело лице;

0280    А тјеши је бане Милутине:

0281    „Немој, сестро, више туговати!

0282    „Та доста си млада туговала

0283    „У рукама Дуке зулумћара.”

0284    Те с’ ђевојка мало утјешила

0285    Доведе му два нејака сина,

0286    Оде бане ђецу миловати,

0287    А Јелици тихо говорити:

0288    „Отвори ми пребијелу кулу.”

0289    Ал’ му сестра тихо отговара:

0290    „Кучка једна, а не снаха моја,

0291    „Од куле је кључе однијела,

0292    „И отишла с Дуком зулумћаром

0293    „Ка Тројици пребијелој цркви.”

0294    Кад је бане сестру саслушао,

0295    Он подвикну тридесет делија,

0296    Те на кули обише капију.

0297    Бан се пење на бијелу кулу,

0298    Те отвара попете сепете,

0299    Нађе бане ђечине хаљине:

0300    Од кадиве зелене доламе,

0301    И нађе им танке преобуке,

0302    Он обуче два нејака сина

0303    И Јелицу своју милу сеју,

0304    Па он оби Дукине подруме,

0305    Напоји их вином црвенијем,

0306    А нарани љебом бијелијем,

0307    Па их посла у мермер-авлију,

0308    Да с’ играју млади по авлији,

0309    А он сакри коње у подруме,

0310    А делије на бијелу кулу;

0311    Оде гледат’ са бијеле куле,

0312    Шта му ђеца по авлији раде,

0313    И шта ће им Дука учинити,

0314    Када с љубом у авлију дође.

0315    Мало било, за дуго не било,

0316    Ал’ ето ти Дуке Херцеговца

0317    Са његовом љубом Иконијом;

0318    Како виђе два банова сина,

0319    Он потрже плетену канџију,

0320    Оде ћерат’ ђецу по авлији

0321    Али скочи бане са чардака,

0322    Викну бане тридесет делија,

0323    Опколише Дуку зулумћара,

0324    Шћаху њега жива уватити;

0325    Но се не да Дука уватити,

0326    Трже сабљу у десницу руку,

0327    Двије бану погубио слуге.

0328    Кад то виђе бане Милутине,

0329    Он удари Дуку зулумћара

0330    Са својијем перним буздованом,

0331    Удари га у чело јуначко,

0332    Дука паде у зелену траву,

0333    Дука паде, а бане допаде,

0334    Колио му крви жедан бјеше,

0335    Сабљом ману, одс’јече му главу.

0336    То кад виђе љуба Иконија,

0337    Стаде бјегат’ млада низ авлију,

0338    Не дадоше два банова сина,

0339    Веће одмах кују уватише,

0340    У руке је бану додадоше.

0341    Бане викну на своје делије,

0342    Донесоше б’јелу крпу платна,

0343    Залише је лојем и катраном,

0344    Па увише кују Иконију

0345    Саврх главе до зелене траве,

0346    Па он сједе пити рујно вино,

0347    А њој русу косу запалише.

0348    Кад догоре доље до очију,

0349    Она с’ моли бану Милутину:

0350    „Господару, бане Милутине!

0351    „Не дај, бане, твоје очи чарне,

0352    „Доста си их пута пољубио.”

0353    Али вели бане Милутине:

0354    „Док љубио, дотле и бранио,

0355    „Сад нек брани Дука зулумћару.”

0356    Кад догоре до бијелих дојки,

0357    Она зове два нејака сина:

0358    „Ђецо моја, ако Бога знате!

0359    „Ви не дајте двије б’јеле дојке

0360    „Доста су вас мл’јеком задојиле

0361    „И лудијех до сад одраниле.”

0362    Али вели двоје ђеце лудо:

0363    „Јесу, мајко, ал’ је скупо стало

0364    „Та дворећи Дуку зулумћара

0365    „Голи, боси за три годинице.”

0366    Тако згоре кучка Иконија

0367    Саврх главе до зелене траве.

0368    Бане скочи од земље на ноге,

0369    Те Дукину похарао кулу,

0370    Однесе му благо и оружје,

0371    И одведе коње и соколе,

0372    Запали му пребијеле дворе,

0373    Па отиде новој бановини,

0374    Штоно му је царе поклонио

0375    Војујући по земљи Бугарској;

0376    Намјести се бане Милутине

0377    У Маглаја бијелога града.

0378    Ту му дође земља Босна славна,

0379    И од Босне тридест капетана,

0380    Те се млади бану поклонише.

0381    Бан удаде сестрицу Јелицу

0382    У питому варош Ђаковицу

0383    За сокола Брђанина Павла,

0384    А ожени два нејака сина

0385    С преко мора отуд од Латина:

0386    Стече бане млоге пријатеље.

0387    Бог му дао са животом здравље!

0388    Нама, браћо, на сретно весеље!

0389    То велимо, да се веселимо,

0390    Не би ли нас и Бог веселио!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Штампање