Багоа, персијски војсковођа и хилијарх тј. други човек у Персијском царству у доба Артаксеркса III. После успешнога учешћа у освајању Египта 343. пре Христа и сарадње са Ментором са Родоса дошао је до положаја другога човека у царству. Након убиства персијскога цара Артаксеркса III убио је и многе чланове краљевске породице. Артаксеркса IV је 338. пре Христа поставио на персијски трон као краља марионету. Убио је и Артаксеркса IV и поставио на власт Дарија III, а након неуспешног покушаја тровања Дарија сам је био присиљен да испије отров. Убиством два персијска цара ослабио је Персијско царство и олакшао је поход Александра Македонскога на Персију.¹⁾

Био је еунух и по тој линији се успео на двору Артаксеркса III. Био је човек коме је персијски цар највише веровао.²⁾

Одмах након покоравања Сидона Артаксеркс је 343. пре Христа започео са инвазијом на Египат. Поред војске персијских сатрапија у инвазији је учествовало 14.000 Грка из Мале Азије и 4.000 грчких најамника под заповедништвом Ментора са Родоса. Грчке снаге је поделио на три дела и сваким делом је командовао један Грк, коме би био додељен по један персијски официр.³⁾ Ментор је заповедао трећином грчких најамника, а Багоас је био ту да контролише његове активности. Тебанац Лакрат је опседао Пелузиј и преусмерио је канале и срушио део зида. У Пелузију су се налазили Египћани и грчки најамници у египатској служби.⁴⁾ Грчки најамници су се жестоко опирали све док фараон није побегао у Мемфис. Након тога су ступили у преговоре, а пелузијски акропољ су предали када им је Лакрат обећао слободан одлазак са својим пртљагом у Грчку. Багоа је након тога кренуо са Персијанцима да преузме Пелузиј.⁵⁾ Персијанци су након преузимања Пелузија почели да отимају пртљагу грчких најамника. Лакрат је тада стао на страну Грка из Пелузија и побио је много Персијанаца. Багоа се због тога догађаја жалио Артаксерксу, али Артаксеркс III је сматрао да су Персијанци погрешили, па је погубио оне који су пљачкали.⁶⁾

Ментор са Родоса је раширио вести да ће Артаксеркс III бити великодушан према онима, који се предају, а да ће оне који се не предају снаћи судбина Сидона.⁷⁾ Грчки плаћеници су се посвадили са домаћим становништвом јер за разлику од Египћана они нису хтели да се предају. Када су Ментор са Родоса и Багоа напали град Бубаст, тада су Египћани намеравали да без знања Грка у Бубасту град предају Персијанцима.⁸⁾ Због тога су преговарали са Багоасом о предаји града. Ментор није био обавештен о тим преговорима. Када су Грци из Бабуста сазнали за тајне преговоре они су напали Египћане, неке убили, а остале ставили под надзор.⁹⁾

Након тога грчки плаћеници из Бабуста ступили су у преговоре са Ментором, који их је охрабрио да нападну Персијанце када Багоа уђе у град.¹⁰⁾ Када је Багоа покушао да сам заузме град био је заробљен. Након тога тражио је Ментора да му поштеди живот обећавајући да више никад неће подузимати акције без његова питања.¹¹⁾ Сазнао је да је Ментор у дослуху са Грцима из Бабуста. Грци су предали град Ментору од Родоса, а он је поштедио Багоа. Њих двојица су касније јако добро сарађивала у свим акцијама, па су обојица напредовала на персијском двору.

Багоас и Ментор су се удружили, па су обојица дошла до високих положаја у персијској хијерархији. Ментор је био именован врховним заповедником и сатрапом у обалним западним сатрапијама.¹²⁾ Регрутовао је грчке плаћенике и слао их Атаксерксу. Багоа је са друге стране најпре заповедао у источним сатрапијама, а након тога постао је главни царев саветник.¹³⁾ Багоа је постао други човек у Персији, одмах иза краља.

Багоа је отровао Артаксеркса III 338. пре Христа.¹⁴⁾ Побио је све Артаксерксове синове сем најмлађега Артаксеркса IV.¹⁵⁾ Њега је довео на престо са намером да преко њега влада Персијским царством. Боагоа је постао тада фактички владар Персије. Када је претила опасност да Артаксеркс IV преузме и фактичку власт у своје руке Багоа га је убио 336. пре Христа.¹⁶⁾ Побио је и остале чланове краљевске породице и на власт је поставио Дарија III, који је био унук Артаксерксовога брата Остана.¹⁷⁾ Дарије III је био Багоов пријатељ, па се Багоа надао да ће и помоћу њега владати Персијом.

Касније је покушао да убије и Дарија III, али Дарије је открио његов план, па га је позвао на гозбу и натерао да испије отров.¹⁸⁾

• Диодор са Сицилије
• Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0

Bagoa