Анрио HD-320 (фр. Hanriot HD-320), француски двоседи, школски авион, једномоторни двокрилац који се производио 20-их година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.¹⁾²⁾

Авион Анрио HD-320 је један од типова авиона H-32 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-14. Први авион је направљен 1924. године када је извршен и први пробни лет. Авион није прошао на конкурсу француског ваздухопловства за школски авион па га Анрио (власник фирме) покушао да прода иностранству. Авиони су продати Јапану један примерак, Парагвају 3 примерка и Југославији 12 авиона. Пошто је власник фабрике Анрио имао зета инжењера Јована Петровић дао је зету нешто почетног капитала и лиценцно право на производњу ових авиона. Господин Петровић се сортачио са индустријалцем Драгољубом Штерић и основали су у Земуну Фабрику аероплана и хидроавиона "Змај" која је радила од 1927. до 1946. године када је са Икарусом и Рогожарским обједињена у једну фабрику авиона. На самом почетку свога рада Змај је произвео за Југословенску војску и морнарицу авионе Анрио HD-320 и Арно HD-41H. Укупно је направљено три типа Анрио HD-320 авиона:

• H-32 — двоседа варијанта школски авион/авион за обуку, основна верзија са мотором Роне 9С (направљено 1 примерак 1924. год.),
• H-320 — верзија са Салмсон 9Ас мотором (направљено 12 примерака 1927. год. + 45 примерка направљено по лиценци у земунском Змају 1928. год.),
• H-321 — верзија са Клергет 9В (фр. Clerget 9B) снаге 100kW мотором (направљено 20 примерака 1928. год. + 8 модификација HD-141),
• H-40S — Санитетска верзија са Салмсон мотором снаге 88 kW мотором (направљено 12 примерака 1926. год. + коришћен у Југословенском краљевском војном ваздухопловству (ВВKJ) од 1926. до 1936. год.).

Авион је потпуно дрвене конструкције. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека са заобљеном горњом страницом. Носећа структура трупа авиона је била дрвена решеткаста конструкција укрућена дијагоналним затезачима од челичне жице. Предњи део трупа, непосредно иза мотора је био обложен алуминијумским лимом док је остали део трупа био обложен импрегнираним платном. Радијални ваздухом хлађени мотор Салмсон је био постављен на носач направљен од челичних заварених цеви. Елиса која покреће авион је двокрака, дрвена, вучна непроменљивог корака.

Крила су била дрвене конструкције са две рамењаче, пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Горња и доња крила су била истих димензија и облика. Крилца за управљање авионом су се налазила и на горњим и доњим крилима. Крила су између себе била повезана са четири пара упорница. Упорнице су биле паралелно постављене гледајући авион са предње стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Предња ивица крила је била под правим углом у односу на осу авиона. Конструкције репних крила као и кормило правца су била направљена од дрвета и пресвучена платном.

Стајни трап је конвенционалног типа, фиксан са крутом осовином, а амортизација је помоћу гуменог ужета (сандова). На репу авиона као трећа ослона тачка авиона је еластична дрљача.³⁾⁴⁾

• Француска
• Јапан (1 авион)
• Парагвај (3 авиона)
• Краљевина Југославија (12 оригинала + 45 југословенска производња)

Авион Анрио HD-320 је поред коришћења у Француској још коришћен у Јапану (где су на основу њега развијали своје школске авионе), Парагвају и Југославији. Основне намена му је била почетна обука пилота у авио школама.

У Југословенском краљевском војном ваздухопловству (ВВ КСХС/Југославије) овај авион је популарно зван Ханрио 320, било их је укупно 57 примерака, 12 примерака је било оригиналних француских H.320 Model 1926 испоручених током 1927. године, а 45 примерака је произведено у земунском Змају у току 1928. и 1929. године H.320 Model 1928. У ВВ овај авион је био у употреби између два рата до друге половине 30. тих година замењен је школским авионима Физир ФН.

На авионима Анрио HD-320 произведених у Змају након истека ресурса моторима Салмсон 9Ас вршена је конверзија ових мотора моторима Siemens Sh12 снаге 110 KS. Прва замена је извршена 1929. године. Авион са Сименсовим мотором је популарно је у нашем ваздухопловству назван Анрио-Сименс. Након 1933. године када су ови авиони полако замењивани новим школским авионима Физир ФН, ислужени авиони Анрио HD-320 су уступани Аероклубу где су служили за обуку и тренажу спортских пилота.⁵⁾⁶⁾ Када је код ових авиона дошло до истека ресурса, мотори су замењени моторима Валтер 120 KS, који су се по чехословачкој лиценци радили у фабрици авио мотора Влајковић из Раковице. Ови авиони су се популарно звали Анрио-Валтер, конверзија је урађена у земунском Змају а тачан број овако модификованих авиона није познат.⁷⁾ Оперативну употребу у ВВКЈ окончали су крајем тридесетих година прошлог века. Претходно је између 1933. и 1937. ББКЈ 27 авиона Анрио 320 уступило Краљевском Аероклубу за цивилну употребу. Nō Mod.1926: 1 – 12 и Mod.1928: 1001 - 1045.⁸⁾

• Физир ФН
• Ханза Бранденбург Б.1
• Ханза Бранденбург Ц.I

1. Вељовић, Живан (1972), Пет деценија Змаја. YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
2. Микић, Сава (1933), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
3. Лучић, Душан (1936), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
4. Јанић, Чедомир; Симишић Ј. (2007), Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. YU-Београд: ЈАТ. ISBN 978-86-7086-004-9.
5. Јанић, Чедомир (2003), Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
6. Јанић, Чедомир; О. Петровић (2010), Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
7. Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (на ен). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
8. Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007), Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.
9. Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918–1930)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
10. Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941)“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
11. Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
12. Узелац, Милан (3/2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 139-157. ISSN: 1450-684X.
13. Ledet, Michel (mart/1993). „L Aeronautique Navale Yugoslave de 1920 a 1941.“, Avions (FR-Outreau: Lela Presse). ISSN: 1243-8650.

1. http://www.aviafrance.com/aviafrance1.php?ID=708&ID_CONSTRUCTEUR=616&ANNEE=0&ID_MISSION=0&MOTCLEF=
2. http://www.airwar.ru/enc/other1/hd32.html
3. http://www.aeroflight.co.uk/waf/yugo/af2/types/ikarus.htm
4. http://www.goldenyears.ukf.net/ac_F.htm
5. http://www.goldenyears.ukf.net/reg_UN-.htm
6. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=36#

Anrio HD-320