Корисничке алатке

Алатке сајта


аманет_владике_петра_првога

Аманет владике Петра Првога

Аманет владике Петра Првога је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Фала Богу, чуда великога,

0002    Црна Гора стече господара,

0003    Високога Петра Петровића,

0004    Прве куће и господичића.

0005    У томе им дивно заповиђе

0006    Да се љубе као браћа права

0007    И да служе цара русинскога;

0008    Добро њега царе миловаше,

0009    Црну Гору азном познаваше.

0010    А Бог даде и срећа од Бога,

0011    Црна Гора задоби поштење,

0012    Те посјече Мамута везира

0013    И добро се сабљом обранила

0014    И слободу себе одржала

0015    Да не дава арача Турцима,

0016    Како што се била научила.

0017    Тада веље књиге накитио,

0018    Те је посла цару русинскоме:

0019    „Господаре, царе од Русије,

0020    Мож’ ли знати, јес’ ли запазио,

0021    Кад си мене себи приватио

0022    И кад си ме дивно закрунио,

0023    Те сам моје цркве окитио,

0024    Црну моју Гору придржао?

0025    Фала тебе, драги господаре,

0026    Но те молим, не заборави ме,

0027    Е сам старац тешко ослабио,

0028    Не могу ти у Русију доћи!

0029    Но ево ти мојега синовца,

0030    Рада ђака од шеснаест љета,

0031    Јесте нешто мало научио,

0032    Предајем ти њега на аманат,

0033    На аманат и у твоје руке!

0034    Бог да знаде виђет’ ли га каде,

0035    Зашто сам се љуто разболио,

0036    Па те молим, а Богом те кумим,

0037    Када чујеш да сам преминуо,

0038    Не заборав’ моју сиротињу,

0039    Сиротињу голу и нејаку,

0040    И не пушти моју Гору Црну

0041    Да ми земљу преузимљу Турци

0042    И ђечицу даве као вуци,

0043    Но ми гледај земљи господара,

0044    Да је брани од злије душмана!

0045    Ако видиш, мили господаре,

0046    Да је за чем мој синовац Раде,

0047    Пошљи њега, а за твоју срећу,

0048    Да он чува моју Гору Црну;

0049    Ако не би њима господара,

0050    А од моје куће Петровића,

0051    На муке ће бити Црна Гора,

0052    Као ђеца без оца својега.

0053    А јадни су и сиромаси су:

0054    Нит’ је мора ни равнога поља,

0055    Но голије крша и камена,

0056    Ема вазда чуваше поштење.

0057    Још те молим, мили господаре,

0058    Приручи се цару небескоме

0059    Да угодим Богу јединоме,

0060    Да придржим моју сиротињу

0061    У поштењу и свом завичају,

0062    У слободи и своме закону!

0063    И више ти приписати нећу,

0064    Е не могу, душу испуштићу,

0065    Но ево ти на аманат Рада —

0066    Што учиниш, ја те благодарим,

0067    Зашта буде, нек’ је господаре,

0068    Све у Бога и у твоје руке!”

0069    Црни му је моур притискао,

0070    Е је своју земљу оставио,

0071    А јакоме Богу отишао

0072    Да он двори цара небескога.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд, 1974.

Amanet vladike Petra Prvoga

аманет_владике_петра_првога.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/19 21:30