Алексеј Собољевски
| Алексеј Собољевски |
|---|
 Алексеј Иванович Собољевски |
| Рођење: 7. јануар 1857. Москва, Русија Смрт: 24. мај 1929. Москва, СССР Познат као: филолог, слависта, палеограф и професор |
Алексеј Иванович Собољевски (рус. Алексей Иванович Соболевский) (Москва, 26. децембар 1856/7. јануар 1857 — Москва, 24. мај 1929), филолог, слависта и палеограф, доктор филологије (русской словесности), професор универзитета (Кијев и Петроград).
Живот и рад
Дипломирао је на Московском универзитету 1878. Затим је био професор у Кијеву и Ст. Петербургу. Био је специјалиста за руски језик и један од зачетника његовог историјског изучавања. У дјелу „Предавања о историји руског језика” (1888, 4. издање 1907) описао је звук и морфолошке карактеристике руског језика из различитих периода његове историје. С. је истраживао историју старог руског рјечника („Материјали и истраживања у области словенске филологије и археологије”, 1910). У дјелу „Скице руских дијалеката” (1892) је сумирао резултате студије руског језика. Дао је систематски опис украјинских и бјелоруских језика.
Издао је и много радова из топонимије („Названия рек и озёр русского Севера”, 1927; „Русско-скифские этюды”, 1921—24, и др.) и етнографије, историје древнеруске умјетности и усмене поезије („Великорусские народные песни”, 7 т, 1895—1902), и палеографије.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1909.
Литература
- Српска краљевска академија Год. 22 (1909) 364–365.
- Большая советская энциклопедия, Москва, 24 : 1 (1976) 8 (Аноним).
- БС ИУ Св. Владиміра, 618–620 (В. С. Икониковь).
- Материалы для Біографическаго Словаря 4 (1917) 157–170.
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 311–313 (Р. М. Цейтлин).