Азијска вечерња

Азијска вечерња представља устанак против римске власти 88. пре Христа у римској провинцији Азији. Прецизно заказаног дана извршен је покољ готово свих Римљана или њихових италијанских савезника на обали Мале Азије. Устанак је координирао и потакао понтски краљ Митридат VI од Понта са циљем да се на почетку Првог митридатовог рата ослободи непријатељскога становништва у Малој Азији. У једној ноћи побијено је око 80.000 Римљана или италијанских савезника.1)

Почетак Првог митридатовог рата

Римски војсковођа Маније Аквилије потакао је битинијскога краља Никомеда IV од Битиније да пустоши Понт. Краљ Понта Митридат VI од Понта се најпре жалио римским представницима тражећи да обуздају Никомеда, а када Римљани то нису учинили Митридат VI од Понта започео је 89. пре Христа Први митридатов рат нападајући и заузимајући Кападокију и Битинију. У тај рат против Митридата без одобрења Сената умешала се римска војска, али након неколико тешких пораза напустили су територију Мале Азије. Римски сенат је онда прогласио рат Митридату, а Луција Корнелија Сулу је именовао за заповедника у Првом митридатовом рату.

Римски зеленаши и порезници у Малој Азији

Градови Мале Азије су након римскога освајања и оснивања римске провинције Азије били изложени жестоком опорезивању.2) Насељени су Римљанима и италијанским савезницима, трговцима, зеленашима, публиканима (приватним убирачима пореза), трговцима робљем и разним подузетницима. Многи римски насељеници добили су земљу од домаћега становништва, које више није могло да враћа дуг, па су због банкротства изгубили земљу.3) Римски систем жестокога опорезивања и грубе владавине присиљавао је појединце, па чак и читаве градове да се задужују код зеленаша да плате порез, а онда би тонули у све тежи дуг.4) Римска корупцијска власт била је омражена међу становништвом Мале Азије, Грцима, Јеврејима и домаћим становништвом Анадолије. Становништво Мале Азије је једва чекало да се реши такве власти и већина је навијала за Митридата VI од Понта. Други значајан фактор био је римски однос према трговини робљем. Римљани су набављали све више робова на Блиском Истоку и са обала Црнога мора. Понекад би се у једном дану продало и 10.000 робова на грчком острву Делос.5) У Пергаму су у то време робови чинили трећину становништва.

Митридатова тајна депеша

Митридат VI од Понта је свим својим сатрапима и магистратима по градовима у западном делу Мале Азије послао тајне депеше, тражећи од њих да тачно одређенога дана нападну у својим градовима све Римљане и њихове италијанске савезнике.6) Наредио је да их све побију не штедећи ни жене ни децу, да их оставе непокопане и да присвоје сву њихову имовину.7) Поред тога требало је да се казне сви који би покопали мртве или сакривали живе Римљане, а посебно би се требали наградити сви, који би одали прекршиоце.

Покољ

Убијање Римљана и Италијана започело је по свим градовима Мале Азије одређенога дана у мају 88. пре Христа. Нису биле поштеђене ни жене ни деца. Убијани су и они, који би потражили уточиште у храму, а то се десило и у Ефезу и Пергаму.8) Имовина и новац побијених Римљана подељена је на пола између Митридата и оних, који су учествовали у убијањима. Убијено је 80.000 Римљана,9) иако је било историчара, који су помињали 150.000 жртава.10) Неки сматрају да су бројеви ипак пренапухани. Пошто су градови извршили Митридатово наређење више нису могли натраг. Морали су да подржавају Митридата у даљњем рату, јер су у случају победе Римљана могли да очекују жестоку казну и освету због почињених злочина.

Литература

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4) , 5)
Мајор
6) , 7)
Апијан Митр. ратови 22
8)
Апијан Митр. ратови 23
9)
Валерије Максим 9.2.4 ext 3
10)
Плутарх Сула 24
Штампање