Добро дошли на Српску енциклопедију

Ага од Медуна и Јован Бабовић

Ага од Медуна и Јован Бабовић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Ова краћа пјесма описује мегдан (у пјесми медан, двобој) између аге од Медуна и Јована Бабовића из Васојевића. Ага изазива на мегдан и Јован то прихвати, да се не би осрамотио. У двобоју Јован одсјече шаку аги, и пусти га да иде на агину молбу да му поштеди живот. Након годину дана овај опет хоће двобој, тврдећи да сада добро управља сабљом и са лијевом руком. Јован га убије у двобоју и покупи његову жену и благо.

Текст пјесме

0001    Књигу пише ага од Медуна,

0002    Те ју посла у Васојевиће

0003    А на име Бабовић-Јовану:

0004    „Море чу ли, Бабовић-Јоване!

0005    „Е сам чуо, ђе говоре људи,

0006    „Да си добар јунак на свијету,

0007    „Ма ни мене не куде дружина;

0008    „За тобом је вјереница љуба,

0009    „Да је такве за влашићем нема:

0010    „Но ако ти мајка није курва,

0011    „Ходи, дођи на Кучко збориште,

0012    „И доведи вјереницу љубу;

0013    „Ја ћ’ одовуд моју каду младу,

0014    „Ко добије, нек води обије!”

0015    Кад Јована књига допанула,

0016    Књигу гледа, а мајци кажује,

0017    А Јовану мајка говорила:

0018    „Хајде, синко, Турчину на медан!

0019    „Радија сам без тебе једнога,

0020    „Но да тако под срамоту живиш.”

0021    Ондолен се Јован подигнуо,

0022    С собом води вјереницу љубу,

0023    И отиде на Кучко збориште,

0024    И ту хагу од Медуна нађе,

0025    Он извео своју каду младу.

0026    На брицке се сабље ударише:

0027    Једном ману Бабовић-Јоване,

0028    И дофати хагу од Медуна,

0029    Окиде му иза шаке руку.

0030    Но га куми хага од Медуна:

0031    „Не за Бога, Бабовић-Јоване!

0032    „Немој моју окинути главу,

0033    „Но ми узми коња и оружје,

0034    „И узми ми вјереницу љубу;

0035    „Имам блага, да се раним шњиме.”

0036    То је Јован за Бога примио,

0037    Оправи га грдна на дворове,

0038    А узе му коња и оружје,

0039    И одведе љубу вјереницу.

0040    Тако стаде за годину дана.

0041    Опет хага ситну књигу пише,

0042    И посла је Бабовић-Јовану:

0043    „Копиљане, Бабовић-Јоване!

0044    „Коме узе коња и оружје,

0045    „И одведе вјереницу љубу,

0046    „А окиде иза шаке руку?

0047    „Десна ме је пребољела рука,

0048    „Лијевом сам с’јећи научио;

0049    „Ходи, курво, мене на медана!”

0050    Кад Јована књига допанула,

0051    И он виђе, што му књига пише,

0052    Он отиде хаги на медана:

0053    На брицке се ћорде ударише,

0054    Једном ману хага од Медуна,

0055    И дофати Бабовић-Јована,

0056    Дофати га по свилену пасу,

0057    Лијева је замашита рука:

0058    Пос’јече му двије пушке мале;

0059    А Јован се добро насрдио,

0060    Једном ману, хагу дофатио,

0061    Пос’јече му главу од рамена,

0062    Па му узе коња и оружје

0063    И његову булу каданџику;

0064    Здраво Јован на дворове пође,

0065    Здраво пође, весела му мајка!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864—1964. и двестогодишњици његова рођења 1787—1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање