Јован Стефановић Ризнић (Трст, 29. септембар¹⁾ 1793 — Гопчица, 26. новембар²⁾ 1861), српски трговац, правник, добротвор, саветник на руском двору и директор државне банке у Кијеву. Почасни је члан Друштва српске словесности.

Јован Ризнић је рођен у Трсту 29. (18) септембра 1793.³⁾ Његов отац Стеван био је богати трговац у Трсту, а због потреба трговине поседовао је чак 50 галија.⁴⁾ Школу је похађао приватно и кућни учитељ му је био Доситеј Обрадовић.⁵⁾ Студије права похађао је у Падови, а завршио је у Бечу.⁶⁾ По завршетку студија вратио се у Трст да се бави трговином, као и његов отац.⁷⁾

Ризнићи су са великом флотом галија имали веома разгранату трговачку мрежу, а убрајали су се у најбогатије тршћанске трговце.⁸⁾ Због недаћа за време француске окупације Трста Јован је 1809. напустио Трст и преселио се у Одесу.⁹⁾¹⁰⁾ Са Одесом су одраније имали јаке трговачке везе, извозили су аустријску робу, а увозили жито, брашно, дрво, дуван и друго.¹¹⁾ Одеса је постала ново седиште његовога трговачкога царства, а он је постао најбогатији трговац у Одеси.¹²⁾ Његова кућа постала је књижевни салон.¹³⁾ Са собом је из Трста повео и групу италијанских певача, па је у Одеси организовао оперу италијанскога типа.¹⁴⁾ Оженио се у Трсту Амалијом де Рип, која је са њим отишла у Одесу. Александар Пушкин, који је у то време боравио у Одеси, заљубио се у њу и посветио јој неколико песама.¹⁵⁾ Пушкин је био чест гост његовога књижевнога салона. Међутим Амалија је умрла 1825. године од туберкулозе.

За време Руско-турскога рата (1828—1829) помагао је руској војсци, па му је руски цар Николај Први доделио Орден Светог Владимира и чин дворског саветника.¹⁶⁾ Због Пољскога устанка 1830. назадовала му је трговина, па је напустио трговину и ступио у државну службу царске Русије.¹⁷⁾ Служио је најпре у Одеси, а онда у Кијеву. Постао је државни саветник и директор Кијевске државне банке.¹⁸⁾ Државну службу напустио је 1853. године и повукао се на своје имање Гопчица крај Кијева и ту је живео све до смрти 1861.¹⁹⁾

Друштво српске словесности изабрало га је 1854. године за почаснога члана.²⁰⁾ Често је давао новац за српску културу. Дао је 3.000 талира Сими Милутиновићу Сарајлији да одштампа Србијанку.²¹⁾ Дао је 4.000 књига Народној библиотеци у Београду.²²⁾

• Гласник Србског ученог друштва, 1862, стр. 321—322
• Нада Савковић, Боравак Доситеја Обрадовића у Трсту
• Љубивоје Церовић, Срби у Украјини

• Биографија на сајту САНУ

Jovan Riznic