Ка — тобоже, као.1)
Каба (каба') — дрвена посуда сужена у доњем дијелу.2)
Кабаничар — златник са ликом цара Фрање Јосифа.5)
Кабаст — крупан, велике запремине.6)
Каблина — дрвена посуда намијењена за скупљање хране за свиње.7)
Кабулити — може да значи:
Кавазбаша — старешина стражара, судских позивара, телохранитеља, код турских великодостојника.11)
Кавга — препирка, свађа, туча.14)
Кавжења — кавге које трају дуго времена.17)
Каво — као. „Овај кру је тврд каво камен”.18)
Кадар — 1. бити спреман, бити у стању (јеси ли ти кадар да то направиш).19)
Кадена — ланац.20)
Кадија — судија.21)
Кадуна — код Турака, прва султанова жена.22)
Казанџија — занатлија који израђује посуђе и друге предмете од бакра. Бакарно посуђе имало је ширу употребу, како у градским, тако и у сеоским срединама. Један је од најстаријих заната у Србији, а казанџијски еснаф је био прво занатско удружење. У занатлије су се убрајали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским производима.23)
Казивати — причати.24)
Казначеј — благајник.25)
Казначејство — благајна.26)
Казук — колац забијен на међи.27)
Каил — споразум, спреман, вољан.28)
Каима — турски папирни новац.29)
Каишати — сјећи сланину на уске комаде, као каиш.30)
Кај — као, попут. „Овђе је вруће кај у Африци.” Нема исто значење као у кајкавском говору, гдје кај означава упит (кај=шта/што).31)
Кај пањић — дебео, пуначак (као мали пањ). Примјер: „Ево те кај пањић.” Некада је то био похвалан израз, као нпр. за здраво и ухрањено дијете.32)
Кајмакам — може да значи:
Како спада — како треба, како сљедује, правилно.37)
Какови — какав (…каковије ту нема риба…).38)
Калаба — човјек раздрљен, раскопчане одјеће.39)
Каламјер — приручна мјера, еталон дужине за неки рад. Нпр. при прављењу куће се правио каламјер тако да размак међу летвама буде увијек једнак.40)
Калауз — показивач пута.43)
Калдрма — каменом поплочан сокак или авлија.44)
Каликовати — жалити се, кукати, јадиковати.45)
Камашне — кожне саре са каишићима које су се стављале око ногу, и ишле преко обуће све до кољена. Носиле су се по зими.46)
Камбра — остава за пиће или храну.47)
Каменорезац — занатлија који обликује сирове комаде стена у прецизне геометријске форме, грађевине, споменике, оруђа, разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете.48) Најчешће оруђе за рад каменорезаца раније су били маљеви, чекићи и длета, а данас постоје савремене машине за обраду камена. Занат је присутан још на почетку цивилизације, а нарочито се развио од неолита. У Србији су се од давнина вађене камене громаде за израду надгробних споменика. У периоду ослобађања од вишевековног турског ропства, већ у другој половини 19. века, подизањем модерних грађевина у градовима, које су се правиле од тесаног камена. У то доба су каменоресци најбоље зарађивали од свих занатлија. Захваљујући руднику мермера на планини Венчац и граниту у селу Буковик, крај Аранђеловца, у овом делу Шумадије је пре више од века развијен каменорезачки занат.49)
Камињача — види баџењача.50)
Камиш — дио луле.53)
Камо ти — гдје ти је. Примјер: „Камо ти мотка, да га опалиш?”54)
Камчити — мољакати. Искамчити — измољакати.55)
Канда — као да („Шта питаш, канда не знаш”).56)
Кандерисати — наговарати.57)
Канити — намјеравати. „Ја сам канио да дођем код тебе.”58)
Кано — као.59)
Канун — закон, начело.60)
Кант — бок, бочна страна.61)
Кантар — старинска гвоздена направа за мјерење тежине62) (масе).
Кантати — котрљати, преко бочних страна, као нпр. кантати трупац.63)
Кантрига — фотеља или удобна столица.64)
Канцона — песма.65)
Канчелић — намотај вуне или сличног материјала који треба премотати у клупко.66)
Канџија — бич.67)
Канџијати — ударати са канџијом.68)
Канџилук или канџилиште — дршка за канџију, понекад украшена.69)
Кањуштра — торба, кеса.72)
Капац — способан, спреман, кадар.73)
Капјерати — одговарати како је ред и обичај.74)
Капница — маст која цури из печенке док се пече на ражњу.75)
Каприц — инат.76)
Капрол — каплар, војнички чин, данас десетар.77)
Капула — главица обичног (црног) лука. Види и капулица.78)
Капулица — црни лук за сјеме. Види и капула.79)
Караван — поворка робом натоварених кола, коња, камила.82)
Караван-сарај — велика зграда са собама за смештај путника и магацинима за смештај робе.83)
Каракуш — болест коња.84)
Каракушљив — коњ који има болест каракуш.85)
Каранфилка, арнаутка или пафтлија — тип западноевропске пушке који се користио од 17. до 19. века. Има дугу танку и глатку цев, танак и надоле повијен кундак, који се на крају проширује, тако да му облик помало личи на слово Т.86) Погодна је за борбе у брдовитим крајевима и за герилски начин ратовања, пошто има велики домет. Најраскошније украшена арнаутка је џефердар.87)
Карар — равнотежа, смисао.88)
Карасевдах — тежак севдах, велика љубавна занесеност, љубавна меланхолија.89)
Карати — 1.90) псовати некога.
Кардашити — псовати.91)
Кармине — јело приправљено за учеснике сахране, задушна вечера.92)
Карпуза — лубеница.93)
Карта — 1.94) разгледница или поштанска дописница.
Касаблија — становник касабе.95)
Касар — војно утврђење.96)
Кастиле — хотимично, управо.97)
Kатана — коњаник.98)
Катихизис — књига вере у православљу. Реч је настала од старогрчке речи (грчки κατηχισμός), што значи вјеровати. У катихизису књизи укратко су представљена основна начела сваке вjере. У катихизису се излажу истине о Богу, човеку и свијету и њиховим међусобним односима.101)
Катмер — каранфил.102)
Катор — направа за сновање (ради ткања).103)
Катун — привремено пастирско насеље, летња насеобина пастирског становништва у планини.104)
Калфа — помоћник мајстору, који после шегртског стажа, положио испит за калфу.105)
Каца — већа дрвена отворена посуда, слична бурету, али најшира на врху. Користила се нпр. за кисели купус. Види и качица.106)
Каћа (или каја) — назив одмиља за мало женско теле.107)
Каур или каурин — неверник, који није муслиман.108)
Качак — одметник од власти, бегунац.109)
Качар, бачвар или пинтер — занатлија који користи различите технике прераде дрвета као што су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и друге. Пре употребе дрво се суши и до две године.110) Ова делатност је постојала још код Старих Словена. Израђиване су мање посуде равних бокова, а касније велике посуде попут бачви, буради и каца. У средњем веку занат се развио с процватом градова и трговине. После ослобођења од Турака с подручја тадашње Аустроугарске је пристигао већи број занатлија с новим знањима, алатима и технологијама. Између два светска рата Србија је била међу највећим европским извозницима вина, ракије, џемова и пекмеза, који су се транспортовали у бурадима. Качари су били печалбари, обилазили су села и вароши где су израђивали своје производе и поправљали их. Занат је данас у изумирању, али се качарски производи још увек користе за чување вина и кишељење купуса.111)
Качица — мања каца.112)
Кашица — врста јела, тарана.113)
Кашње — касније, послије.114)
Каштигати (или каштиговати) — казнити.115)
Каштиговати (или каштигати) — казнити.116)
Rjecnik Ka