Речце

Речце, партикуле или честице, непроменљиве врсте речи које у реченици означавају лични став говорника. Служе за истицање, појачавање, одрицање или потврђивање реченог. Ван реченице, речце немају смисла.¹⁾ По пореклу оне су прилози или везници, али имају своју функцију, по којој се разликују од себи сродних речи,²⁾ јер се односе на целу реченицу или један њен део, а не служе за одређивање глагола или везивање речи. Веома су хетерогена група, састављена од речи које се не могу сврстати у осталих девет група речи.³⁾

Постоји више врста речци по значењу:

• потврдна речца да
  • Да, све је урађено како је он пожелео.
• одрична речца не. Може да стоји сама за себе, или да негира глаголе.⁴⁾ Пише се одвојено од глагола, осим у глаголским облицима нисам, немој, немам, нећу, недостајати, нестајати, нестати, негодовати, док се уз именице, придеве и прилоге пише заједно.
  • Не, он не жели да помогне.
• упитне: зар, ли , да ли. Упитна речца зар изражава чуђење и служи за постављање питања на које се очекује негативан одговор. Упит­на реч­ца ли увек се пише одвојено од глагола, може стајати после или исред њега, у споју да ли. Такође може стајати после упитне речи и тада изражава неизвесност.⁵⁾
  • Зар и ти сине Бруте?
  • Желите ли чај?
  • Да ли би сте желели чај?
  • Колико ли је то коштало?
• заповедна речца хајде, нека и нек, у трећем лицу једнине или множине служи као еквивалент императиву, а изражава жељу,⁶⁾
  • Нека буде светлост!
• узвичне речце су сличне узвицима, афективне су и служе у функцији: ала (за дивљење), ама, ма и та (емфатично ословљавање), па (енергично потврђивање, попуштање, неодлучност збуњеност)⁷⁾
  • Ала је леп овај свет!
  • Ама саслушај ме!
  • Та ви се шалите!
  • Ма немојте!
  • Па зар је то могуће? (чуђење)
  • Па наравно! (енергично потврђивање)
  • Па добро, нека ти буде. (попуштање)
  • Па … не знам. (неодлучност)
• супротне речце: међутим, пак, ипак
  • Ипак се окреће.
  • Лепо му се објашњава, он међутим, ништа не разуме.
• показне речце: ево, ето, ено, гле, служе за показивање, односно скретање пажње. Именица или заменица после њих обично стоји у генитиву.⁸⁾
  • Ето нама забаве!
• за истицање: управо, баш, бар, барем, чак, штавише, тек, и, вала
  • Да им је бар паре дао.
  • Отишао је чак до Аустралије.
• за исказивање личног става према радњи⁹⁾ (модалне). Сродне су прилозима: можда, сигурно, вероватно, дакако, дабоме, наравно, ваљда, нипошто, нажалост, дефинитивно, извесно, очито, заиста, збиља (исто што и заиста или за увођење нове теме), наиме (за ближе одређивање претходно реченог), додуше, уосталом, најзад:
  • Нажалост, нећемо стићи на време.
  • Вероватно ћеш се сетити тог догађаја.
• поредбене: као
  • Слажу се као пас и мачка
• искључне: само, једино
  • Да ми је само знати.
• закључне: дакле, елем
• концесивне су речце слободног избора. Користе се у споју са заменицама или прилозима: ма, макар, год, било, макар¹⁰⁾
  • Не предајем се, макар ме убили.
• повратна речца се
• поштапалице се такође могу уврстити у речце. Служе за попуњавање паузе у говору. Међу њима су: овај (од показне заменице, али увек у том облику), као и глаголски облици: знаш, значи¹¹⁾

• Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
• Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
• Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8

Recce