Милош Тривунац
| Милош Тривунац |
|---|
 |
| Рођење: 28. јул 1876. Алексинац, Србија Смрт: новембар 1944. Београд, Југославија Познат као: филолог, германиста и професор |
Милош Тривунац (Алексинац, 16/28. јул 1876 — Београд (?), новембар 1944), српски филолог, германиста, доктор филологије, професор универзитета (Београд).
Живот и рад
Писао је студије о њемачким, енглеским и српским писцима. Истичу се његове расправе о Гетеу, Шекспиру, Лази Лазаревићу, Ђалском и другима.9999)
Тривунац се школовао у Нишу, Београду, Минхену и Лајпцигу. Године 1902. у Минхену је одбранио докторску дисертацију посвећену делу Гијома Бидеа, једног од најпознатијих француских класичних филолога.
За време Другог светског рата био је министар просвете у Недићевој Влади народног спаса од августа 1941. до октобра 1942. После ослобођења Београда је стрељан као сарадник окупатора.
Дела
Главна дела:
- Aus dem Leben G. Bude‘ s, 1902.
- Guillaume Budes De l‘Instution du Prince. Ein Beitrg zur Geschichte der Renaissancebewung in Frankreich, 1903.
- Жена у Гетеовој поезији, 1908.
- Гетеов Фауст, 1921.
- Гете, 1931.
- Гетеова светска књижевност, 1933.
- Немачки утицај на наш језик, 1937.
- Гетеов Клавихо, 1938.
Академик
Прави је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 16. фебруара 1939. Секретар Академије философских наука Српске краљевске академије од 26. фебруара 1942. до 10. марта 1944. Приступна беседа: Божа Кнежевић, човек и мислилац. Проглашен је 8. фебруара 1940. (Српска краљевска академија Год. 49 (1939) 148–153).
Литература
- Jozo Tomasevich, War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration, Stanford University Press, Stanford, 2002, isbn 978-0-8047-3615-2
- Оливера Милосављевић, Потиснута истина - колаборација у Србији 1941—1944., Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд, 2006, isbn 978-86-7208-129-9
- Српска краљевска академија Год. 48 (1939) 205–209.
- Споменица о отварању Универзитета. Београд 1906. Стр. 122–123.
- Научна критика компаративистичког смера. Нови Сад – Београд, МС – Институт за књижевност и уметност, 1983. Стр. 501–507.
- M. Тривунац. Београд, шт. Ђорђа Мунца и М. Карића, 1914.
- С. Јосифовић: Научни рад др М. Тривунца. Летопис Матице српске. Нови Сад 351 (1939) 420–431.
- Т. Bekić: M. Trivunac i njegov doprinos razvoju domaće germanistike. Novi Sad 1990.
- M. Мојашевић: Сећања и сведочења: M. Тривунац. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд 63/64 (1997/8) 115–126.