Месершмит Бф 109 (нем. Messerschmitt Bf 109), немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмит почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима.
Пројектантски тим овог авиона је био следећи: на челу тима је био Вили Месершмит са инжењерима Робертом Лусер, Рихардом Бауер и Хубертом Бауер. Време у коме је рађен овај пројект је било специфично, пошто је Версајским уговором Немачкој у то време било забрањено да производи борбене авионе и ограничена им је била снага авио мотора које је смела да производи.
Немачко министарство за ваздухопловство је дало налог BFW-у да пројектује модеран ловачки авион. Пројектанти су прионули на посао и кренули у пројектовање новог ловца али са израдом прототипа се морало сачекати. На срећу по BFW, у исто време је пројектован туристичко-школски авион Бф 108 на коме су могли да испитају све претпоставке и решења која су намењена и ловцу Бф 109. У недостатку домаћег мотора потребне снаге пројектанти су се одлучили за енглески мотор Rolls-Royce „Kestrel V” снаге 695 KS. Тако је у тајности настао један од најбољих ловаца свих времена.
Већ у току 1934. године, завршено је пројектовање и почела израда прве летелице. Све је завршено доста брзо тако да је 29. маја 1935. направљен први пробни лет првог прототипа. Техничка и технолошка решења примењена на овом авиону користила су се касније широм света како код путничких авиона тако и код ловаца највише класе.
Авион Месершмит Бф 109 је једнокрили, нискокрилни, једноседи, једномоторни авион потпуно металне конструкције. Труп му је елиптичног попречног пресека. Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским дванаестоцилиндричним мотором обрнутог V распореда (цилиндри су окренути на доле), Јункерс JUMO 210, Daimler Benz DB 601 и DB 605. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака или трокрака вучна елиса, променљивог корака и пречника 2,35 m. Хладњак за уље у облику саћа је монтиран испод мотора са улазом за хладан ваздух испод мотора. Хладњаци за течност за хлађење су монтирани у крилима непосредно поред трупа а уводници за хладан ваздух су се налазили испод крила.
Носећа структура трупа авиона је била монокок направљена од дуралуминијума. Носач мотора је био од заварених челичних цеви или специјалних челичних носача рађених пресовањем. У трупу се налазила кабина са једним седиштем. Кабина је била затворена и покривена за метке непробојном стакленом површином која је омогућавала изванредну видљивост околине авиона. Пилот је са свих страна био заштићен блиндираном облогом. Унутрашњост кабине је била опремљена системом за грејање.
Крила су била металне конструкције, трапезастог облика обложена дуралуминијумским лимом. Оса крила је била управна на осу авиона. Алуминијумска облога трупа и крила авиона је за носећу структуру авиона била закивана закивцима са упуштеном главом тако да је спољна површина авиона била глатка. Након закивања облоге, авион се гитовао и глачао пре фарбања тако да је имао глатку спољну површину која је имала минимални аеродинамички отпор.
Aвион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона.
Авион је био наоружан (у верзији Е) са 2 митраљеза MG 17 калибра 7,92 mm са 1000 метака/митраљезу и 2 топа MG FF калибра 20 mm са 60 граната по топу. Топови су били у крилима.
Постојале су разне варијанте: А, Б, Ц, Д, Е, Ф, Г, К. Разлике су махом биле у мотору (перформансама) и наоружању, изглед је остао мање-више исти. Произведено је укупно око 35000 примерака авиона Бф 109.
Овај најпознатији немачки ловачки авион Другог светског рата понео је славу ловца који је у историји ваздушног ратовања оборио највише противничких авиона. Такође, то је један од свега неколико типова авиона који су ратовали буквално од првог до задњег дана рата у Европи. Његов први прототип полетео је крајем маја 1935, а ватрено крштење доживео је у Шпанском грађанском рату. До краја рата направљено их је око 34 хиљаде (ратна производња бројала је 30.480 авиона). Развијан временом, његове задње варијанте имале су више него дупло јачи мотор од првог прототипа.
У склопу великих набавки ваздухоопловног материјала из Немачке за Војно ваздухопловство Краљевине Југославије (ВВКЈ) је 1939. између Немачке и Југославије закључен уговор о набавци 100 ловаца Бф 109Е-3а. Првих пет авиона испоручено је августа 1939. До маја 1940. испоручен је укупно 71 Бф 109Е-3а, а два су изгубљена на прелету. Покретао их је мотор Даимлер-Бенз DB 601Аа снаге 1175 КС. Даља реализација уговора је обустављена до марта 1941. када је извршена достава 12 половних Бф 109Е-3 са моторима Даимлер-Бенз DB 601А снаге 1175 КС, предходно коришћених у Немачком ваздухоловству.
Представљали су најбоље ловачке авионе којима је ВВКЈ располагало. Авиони Месершмит Бф 109Е-3 из састава ВВКЈ, су током Априлског рата 1941. учествовали у одбрани земље у саставу елитног Шестог ловачког пука који је бранио Београд. Немци су у Априлском рату запленили бар седам авиона и пет трупова ових авиона. У ВВКЈ ови авиони су носили евиденционе бројеве Ев. бр. 2501 – 2583.
Након Другог светског рата, осим десет Месершмита који су заробљени током рата, на основу Бледског споразума од 1. августа 1947. од Бугара смо 1948. као замену за металне делове трупа и репа Штурмовика рађених у нашој фабрици авиона „Икарус” добили 59 Месершмита Бф 109 варијантe Г и К, и то: шест примерака Г-2, 32 Г-6, један двоседи Г-8 за обуку, девет Г-10 и четири Г-14. Пет је расходовано за резервне делове, три једноседа су код нас прерађени у двоседе за обуку, а на један Г-10 уграђена је извиђачка камера К-24. Због недостатка резервних делова сви су расходовани 1954. године. Тако да је кроз ВВКЈ пре рата и (ЈРВ) Југословенско Ратно Ваздухопловство, после рата прошло око 120 авиона овог типа.
У Музеју ваздухопловства на аеродрому „Никола Тесла” у Београду налази се један примерак авиона Месершмит Бф 109 Г-2. Варијанта Г-2 појавила се маја 1942, али је овај примерак из Музеја (евиденциони број 9663, фабрички број 741702) добијен после рата од Бугара. Јединствен је јер у себи садржи многе немачке или наше модификације. Расходован је 22. септембра 1952. године, потом је додељен Музеју ЈНА да би 1961. био предат ваздухопловном музеју. Такође, ово је један од два сачувана примерка варијанте Г-2 у свету.
Mesersmit Bf 109