Заменице, променљиве врсте речи које упућују на неку именицу или на неку њену особину (придев или број). Према функцији коју обављају у реченици могу бити именичке или придевске,1) а по значењу постоји седам група заменица: личне, присвојне, показне, упитно-одричне, неодређене, одричне и опште.
Именичке заменице, исто као и именице су самосталне, друге речи наслањају на њих. У реченици обављају функцију субјекта или објекта. Имају исти облик за сва три рода осим личних заменица у трећем лицу. Именичке заменице могу бити:
Личне заменице су самосталне речи које упућују на одређена лица или предмете.2) Имају облике за три лица једнине и три лица множине.3)
Лична заменица за прво лице једнине (ја) упућује на самога себе, док лична заменица за множину (ми) упућује на више лица, међу којима се налази и сам говорник. Лична заменица за друго лице једнине (ти) упућује на саговорника, док лична заменица за друго лице множине (ви) упућује групу у којој се налазе један или више саговорника.4) Ви се такође користи за учтиво обраћање.5) У трећем лицу једнине и множине личне заменице имају облике за женски, мушки и средњи род.6)
Постоји и посебна лична заменица за свако лице:7) себе или (се), која се користи уместо личних заменица за свако лице у једнини или множини, а упућује на раније поменуто лице, због чега је добила назив повратна заменица. Она нема облике номинатива, а за вокатив има само облик за личне заменице у другом лицу. Не употребљава се у функцији субјекта, али се употребљава када се говори о нечему што је у вези са субјектом о коме говори.
Заменице у субјекту нису обавезне, пошто сам глагол указује на то о ком лицу је реч, а могу се употребити када се дотично лице први пут уводи у текст или разговор,8) или да би се посебно истакло лице.
Личне заменице се исто као и именице мењају по падежима.9) Вокатив постоји само за друго лице једнине и множине, али се задржавају у истом облику као и номинатив. У генитиву, дативу и акузативу једнине и множине, личне заменице за сваки облик имају дуже, наглашене и краће, ненаглашене облике. Дужи облици се користе како би се, ради контраста, посебно истакло лице. Могу стајати на почетку реченице, иза предлога или везника (и, а):
Ненаглашене заменице се користе као енклитике, њихов изговор се везује за претходну реч и у том случају не могу да стоје на почетку реченице.10)
Неличне заменице се у реченици користе самостално, не разликују се по лицима и немају множину. Мењају се као придевске заменице: тај или овај. У неличне заменице спадају:
Одричне заменице нико и ништа, као и опште заменице ико, ишта, могу се користити са предлозима, при чему се предлог смешта између префикса ни и и и остатка заменице, док предлог без иде испред заменице: ни са ким, ни о коме, ни у шта.
Придевске заменице не могу да стоје као самосталне речи, исто као и придеви стоје уз именицу и у реченици обављају функцију атрибута или именског дела предиката. Понашају као придеви, стоје уз самосталне речи и слажу се са њима по роду, броју и падежу.11) У ову групу заменица спадају:
Присвојне или посесивне заменице означавају припадност, првом, другом, трећем или сваком лицу. Мењају се као придеви одређеног или неодређеног вида.12) Поред заменица за сва три лица, једнине и множине, у ову групу спада и повратна заменица свој, која означава припадност субјекту реченице,13) а има исти облик за свих шест лица.14) Присвојне заменице мој, твој и свој имају дуже и краће облике.15) Краћи облици настају гласовним променама: испадањем сонанта ј, асимилацијом е у о, после чега се два о сажимају у један дуг самогласник:
Показне или демонстративне заменице упућују на бића или предмете, њихове особине и величину по удаљености и замењују придеве. Када упућују на одређени појам (тај, овај онај) одговарају на питање који, када упућују на особине договарају на питање какав (такав, овакав, онакав), а када упућују на величину одговарају на питање колики (толики, оволики, онолики) је именички појам.16) Избор облика који ће се користити, зависи од тога колико су предмет или биће удаљени од говорника. Оно што је најближе говорнику обично је у 1. лицу, оно што је даље је у другом лицу, а оно што је најдаље од говорника је у 3. лицу.
Показна заменице се мењају по падежима слично као придеви одређеног вида.17)
Упитно-односне заменице се користе у упитним или као везници у зависним реченицама: који, чији, какав, колики. Заменице какав и колики се мењају по падежима као придеви неодређеног облика. Заменица који у и чији се мењају на исти начин по падежима роду и броју, с тим да заменица који у генитиву, дативу и локативу има два облика, дужи и краћи, док се заменица чији има само дуже облике.
Неодређене заменице упућују на неодређена лица и предмете. Могу бити
Одричне заменице:
Исто као и именичке одричне заменице, придевске одричне заменице могу се користити уз предлоге, који се поставља између саставних делова заменице, односно између префикса ни и остатка заменице:
Опште заменице упућују на сва лица, предмете и особине. Граде се од придевских упитно-односних заменица:18)
Речца год после упитне заменице указује да долази у обзир свака од разних могућности, док речце ма, макар и било служе да изразе потпуну неодређеност или неограничени избор.19)
У српском језику постоје 7 група заменица по значењу.
Zamenice