Владимир Фармаковски (Симбирск, 21. октобар 1880 — Београд, 5. јун 1954), машински инжењер, конструктор локомотива, универзитетски професор, оснивач и управник Машинског института САН1) и први редовни члан Српске академије наука (САН) из редова инжењера.
Владимир Фармаковски је рођен у Симбирску, Русија, 8/21. октобра 1880. године где је завршио основну школу. Матурирао је у Петровградској III гимназији 1898, а дипломирао је 1903. машинску технику на Технолошком институту у Петрограду. По дипломирању одслужио је двогодишњи војни рок у Руској ратној морнарици у Севастопољу најпре као млађи машински инжењер а од 1. јануара 1905. године у чину поручника. У Југославију долази након револуције, 1920, и постао је хонорарни професор, а од 1928. редовни професор на Техничком факултету у Београду за локомотиве и парне котлове. Умро је у Београду, 5. јуна 1954, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука (САН).
Радио је у морнарици, индустрији и на железницама 1906. и 1907, затим као конструктор локомотива у Ханомагу (Хановер), па поново на железницама у Русији.
У периоду 1909—1920. био је доцент, а потом професор на Политехничком институту у Кијеву.
Био је оснивач, а од 1947. и управник Машинског института САНУ2) као дописни члан, а 1948. изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ).
У току свог рада проф. Владимир Фармаковски је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству, написао неколико књига које су се између осталог користиле и као универзитетски уџбеници:3)
За свој дугогодишњи рад академик Владимир Фармаковски је добио следећа признања:
Vladimir Farmakovski