Action disabled: revisions

Добро дошли на Српску енциклопедију

Франц Фердинанд

Франц Фердинанд

Франц Фердинанд (Грац, 18. децембар 1863Сарајево, 28. јун 1914) је био најстарији син Карла Лудвига, брата Фрање Јосифа I. и Марије Анунцијате од Напуља-Сицилије.

Биографија

Рођен је као најстарији син Карла Лудвига и Марије Анунцијате од Напуља-Сицилије. Био је синовац Франца Јозефа I.

Године 1878. године је отишао у војску у Горњу Аустрију.

Када је царев син, престолонаследник Рудолф нађен мртав 1889. године, поред своје љубавнице Марије Вечере, Фердинанд је постао наследник трона.

Приликом посете својим рођацима у Чешкој, на изненађење свих, се заљубио у једну присутну дворску даму. Инсистирао је да се ожени са њом иако се цар Франц Јозеф томе снажно противио, с обзиром да је женидба са женом „ниског рода“ била у супротности са законима куће Хабзбурга и тајним законом монархије. Тако се 1900. године оженио је Софи Хотек (од 1909, Софија Хоенлое), коју је искрено волео, али је морао да пристане на моргантски брак, односно да се у име своје нерођене деце одрекне свих претензија на престо.1)

Породица је са троје деце живела у дворцу Белведере. Од 1906. године је почео да се бави политиком. Попустљивошћу цара, у свом дворцу је окупљао истомишљенике и све способне људе, које из неког разлога, двор цара Франца Јозефа није искористио. Својим деловањем је на неки начин исказивао нестрпљење да дочека цереву смрт и тек тада преузме управу над Монархијом. Временом је почела да се ствара права опозиција царевој политици, што је аутоматски изазивало непријатељство двора, али и многих пријатеља, који су му постали противници.2)

Почео је са прављењем планова да промени Аустрију и Мађарску када преузме власт. Хтео је да реконструише монархију по тадашњем националном распореду и тиме утврди средиште монархије. За своје најближе сараднике бирао је људе према себи. Највише је ценио бескрупулозност. Тако је за министра иностраних послова Монархије поставио Алојза Ерентала, који је 1908. од привремене окупације, успео да издејствује Анексију Босне и Херцеговине. За начелника генерлштаба лично је промовисао Конрада Хецендорфа који је себе сматрао за великог војника, али и државника, па је почео да прави планове и за спољну политику земље, а у циљу очувања Аустроугарске, позивао на напад и уништење Србије.3)

У спољној политици, Фердинанд је био за јаку сарадњу са Немачком, Русијом и мирну политику према Балкану. Био је присталица антисрпске политике аустријског двора, што је изазивало огорчење и подозрење међу Србима у Аустроугарској, поготову у Босни, где је обесправљеност Срба била највећа.

Однос између Србије и Аустроугарске је од почетка 20. века био веома лош, стално на граници рата и у неколико наврата су те претње ратом завршавале и објављивањем ратне мобилизације (1909, 1912 и 1913).4)

28. јуна 1914. године, на Видовдан, у Сарајеву се одржавала војна вежба, коју је Франц Фердинанд желео да посети. За посету Сарајеву је одређен српски празник Видовдан, да би се потлачено српско становништво Аустрије што више понизило. Он је са супругом дошао у посету Босни иако му је дато до знања да у Сарајеву може да дође до побуне.

Током обиласка града у отвореном аутомобилу, на Видовдан, 28. јуна 1914. године припадници револуционарног покрета Млада Босна су извршили атентат у којем су убијени Франц Фердинанд и његова супруга. Првобитни план није успео, па је атентат извршио малолетни Гаврило Принцип. То је био повод за војну интервенцију која се узима за почетак Првог светског рата.

Литература

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 4)
Миланко Шеклер, 21. 11. 2013
Штампање