Action disabled: revisions

Добро дошли на Српску енциклопедију

Димитрије Матић

Димитрије Матић (Рума, 30. август 1821 — Београд, 29. октобар 1884), српски филозоф, политичар, правник, професор Лицеја и председник Друштва српске словесности. Два пута је био министар просвете, а поред тога био је и министар правде и заступник министра спољних послова. Био је председник скупштине када је Србија 1878. проглашавала независност.

Школовање и докторат

Димитрије Матић је рођен 30. августа (18. августа по старом календару) 1821. у Руми.1)2) Основну школу завршио је у Руми и једно време похађао је гимназију у Сремским Карловцима. Из Срема је прешао у Кнежевину Србију, где је најпре похађао војну школу, а онда Лицеј у Крагујевцу. Док се школовао у Крагујевцу помагао је у кући Матије Ненадовића и ту се спријатељио са његовим сином Љубомиром Ненадовићем. По окончању Лицеја ступио је у државну службу као писар у Државном савету.3) Као млад чиновник отишао је 1842. из Србије заједно са кнезом Михаилом Обреновићем приликом смене династија.4) Из емиграције се вратио 1843. и једно време био је адвокат у Београду.5)6) Заузимањем Матије Ненадовића добио је државну стипендију за студиј у иностранству, па је од 1845. до 1848. студирао право у Немачкој у Берлину и Хајделбергу и докторирао филозофију.7)8) Постао је један од првих наших доктора наука. Спадао је међу првих десет младића, који су послани у иностранство на студије, а они који су завршили студије у Немачкој по повратку у Србију називани су немачкари, за разлику од друге групе „паризлија”.9)

Члан Главнога одбора Српске Војводине

Током 1848. за време Српскога народнога покрета 1848—1849. пожурио је у свој родни Срем, па је на Мајској скупштини био изабран за члана Главнога одбора у Сремским Карловцима.10) У Главном одбору био је у административном оделењу, па је писао прокламацију, а ишао је и на преговоре са Јосипом Јелачићем.11) Био је одушевљен револуционарним заносом Срба у Војводини. Међутим касније се разочарао патријархом Рајачићем, који је био све више окружен аустријским људима и генералима, а разочарао се и ставом српске владе, која је подржавала такву проаустријску политику.12)

Млади либерални професор права

По повратку у Београд постављен је августа 1848. за професора права у београдском Лицеју и ту је предавао до 1851.13)14) Пошто тада готово да није било уџбеника написао је и одштампао Објашњење грађанскога законика, Начела умног државнога права и Јавно право Србије.15) Иако је био хегеловац био је доста либералан. Противник је полицијске државе, јер сматра да држава народу дугује не само благостање, него и слободу.16) У својим Начелима умног државнога права сматра да се народу требају признати права и да та права треба да заступа Народна скупштина, која треба бити бирана од што више грађана.17) Сматра да влада треба бити ограничена народним представништвом и да треба да позива да се јавно претресају њене одлуке, а јавно мјење треба бити највећи судија.18) Матић је све то писао у време када је штампа у Србији била под цензуром, а Народна скупштина није постојала. Млађи професори Димитрије Матић и Коста Цукић имали су велики утицај на академску омладину, али када је омладина једном направила инцидент тражећи повратак на Косово омладинско друштво је распуштено, а два професора су добили премештај.19) Студенти су због тога једно време штрајкали недоласком на наставу.

У администрацији

Премештен је 1851. за секретара апелационога суда, а ујесен исте године за секретара министарства спољних послова.20) Током 1855. постао је начелник министарства спољних послова, а онда је премештен у административно оделење истога министарства.21) Током 1858. постављен је за члана касационога суда. Заједно са Димитријем Црнобарцем одређен је по налогу српске владе да путује по западним земљама и да проучи судску организацију, а посебно поступак у грађанским споровима, а све са циљем да скрате и убрзају судски поступак у Србији.22) У време када су припремали тај закон сазвана је Светоандрејска скупштина крајем 1858. На завршетку скупштине изабран је у комисију, која је имала задатак да направи предлог првога српскога универзитета.23) Радио је и у комисији за предлог новога грађанскога поступка.

Министар просвете

Након повратка кнеза Милоша постављен је за министра просвете 3. новембра 1859. када је то министарство било први пут одвојено од министарства правде. Кнезу Милошу је предлагао оснивање универзитета, али упркос кнежевом почетном пристанку то се изјаловило услед политичких неприлика.24) Долазило је до политичких сукоба конзервативаца и либерала. Димитрије Матић је као министар просвете био именован и за цензора државних Српских новина.25) Његови политички противници наговорили су конзула Меронија да кнезу дошапне да би важни преговори у Цариграду могли да пропадну, јер су Турци наводно увређени једним чланком у Српским новинама.26) Матић није био крив што је цензура пропустила једну малу песмарицу о Косову, али кнез је изгубио поверење у њега.27) Кнезу Милошу се замерио и јер се нису слагали о једној комисији за ново уређење виших судова. Не само да је кнез разрешио Матића, него му није дао ни пријашњи посао, па је био без посла све до кнежеве смрти.28)

За време кнеза Михаила и Намесништва

Доласком на власт кнеза Михаила враћен је крајем 1860. на посао у касационом суду, а ту се задржао до 1862.29) Током 1862. постављен је за главнога секретара Државнога савета и на том месту је дуго остао.30)31) За време Другога намесништва именован је 1868. за министра просвете и за министра спољних послова и на том месту остао је све до 1872.32) Међутим у спољним пословима он је фактички само заступао Јована Ристћа, који је као намесник управљао тим пословима.33) У министарству просвете му нису биле спутане руке као у мнистарству спољних послова, па је показао много ентузијазма. Основао је учитељску школу у Крагујевцу, повећао је учитељске плате и увео је модерне наставне методе.34) Донио је закон о Народном позоришту и Српском ученом друштву. Приликом предлагања новога устава није имао довољно снаге и утицаја да у устав унесе важнија начела која је увек заступао.35)

Касније дужности

Током 1872. постао је члан Државнога савета. Након Првога српско-турскога рата 1877. био је један од изасланика Србије на мировним преговорима.36) Изабран је 1878. за председника Народне скупштине, која је примила Берлински споразум и прогласила независност Србије.37) У влади Јована Ристића био је 1878/1879. министар правде.38)

Књижевност и филозофија

У књижевности се јавља већ 1841. са одређеним радовима моралне филозофије.39) Одмах по завршетку Лицеја 1841. писао је и преводио у Подунавцу и у Додатку Српских новина.40) Превео је и штампао у Голубици један одломак Похвале Марку Аурелију. Током 1844. штампао је Феслевовога Марка Аурелија.41) 1860-тих је писао Историја филозофије и Наука о васпитању.42) У филозофији био је хегеловац. Заједно са Костом Цукићем још је 1850. предлагао да се Друштво српске словесности подели на стручне одсеке.43)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 820, 821
4) , 5) , 14) , 31) , 32) , 34) , 36) , 37) , 38)
НА
6) , 8) , 10) , 11) , 12) , 13) , 15) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 35) , 39) , 40) , 41) , 42) , 43)
СУ
7) , 33)
ЖИ
9)
Уставобр. стр. 93
16)
Уставобр. стр. 100
17) , 18)
Уставобр. стр. 101
Штампање