Сава Сретеновић (Дедовци, 14.? јануар 1828 — Београд, 30. септембар/12. октобар 1893), српски богослов, начелник у Министарству просвете и професор богословије (Београд).
Рођен је у селу Дедовци или Дедевци, у Чачанском округу.1) Основну школу је у учио у местима Врдили и Склапнице, полугимназију у Чачку, па је започео богословију у Београду. Затим је исто као и митрополит Милоје Јовановић, послат у Кијев, на духовну семинарију.2)
Вратио се у Србију 1849. године и постао професор на београдској семинарији, а онда архивар, па секретар и на крају начелник Министарства унтрашњих послова.3)
Дуго је радио у просвети и написао је неколико уџбеника којима су се десетинама година служиле школе у Србији.4)
Редовни је члан Друштва српске словесности од 2. I 1855. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке моралне, језикословне и литерарне) наименован 29. VII 1864. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Секретар је Одсека философског и филолошког 1869–1870, 1889, 1890–1891. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.
Умро је, после дуже болести, 30. септембра/12. октобра 1893. године у Београду. Сахрањен је, према сопственој жељи у манастиру Раковица.5)
Написао је6):