Садржај

Олджих Хујер

Олджих
Хујер
олджих_хујер.jpg
Рођење:
25. новембар 1880.
Пацержице, Аустроугарска

Смрт:
4. јун 1942.
Праг, окупирана
Чехословачка

Познат као:
филолог и професор

Олджих Хујер (чеш. Oldřich Hujer) (Пацержице, 25. новембар 1880 — Праг, 4. јун 1942), филолог, доктор филологије, професор универзитета (Праг).

Живот и рад

Послије окончања гимназије у Пршибраму (1899) изучавао је лингвистику на философском факултету Карлова универзитета, гдје су његови учитељи били Јан Гебауер и Јозеф Зубати. Године 1905. одбранио је дисертацију из области успоредне лингвистике. Током 1909—1910. студирао је у Њемачкој (Лајпциг, Берлин), стекао је хабилитацију, а 1911. добио је звање доцента. Године 1919. постао је професор успоредне граматике индоевропских језика. Давао је лекције и у Масариковом универзитету у Брну, и био је члан неколико академија наука и лондонског друштва филологије „Philological Society”. Уређивао је „Příruční slovník jazyka českého” и низ филолошких журнала („Listy filologické, Slavia, Naše řeč” и др.), учествовао је у прављењу Отовског научног словара (Ottův slovník naučný), а исто и Масарикова словара (Masarykův slovník naučný).1)

Углавном се занимао успоредном граматиком индоевропских језика са особним погледом на славенске језике, историју чешког језика, и балтичке језике. Био је младограматичар, али је знатно усавршио и побољшао младограматичарске методе.

Важнији радови:

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 17. фебруара 1936.

Литература

Спољне везе


Oldzih Hujer

1)
Československé práce o jazyce, dějinách a kultuře slovanských. Praha: SPN 1972, str. 175n.