Садржај

Летов Ш-16Ј

Летов Ш-16Ј (Letov Š-16J Šmolik), прототип чехословчког хидроавиона заснован на авиону Летов Ш-16 који је био једномоторни, двоседи двокрилац пројектован 1926. године а уведен у употребу 1928. године, био је вишенаменски авион: лаки бомбардер, бомбардер-извиђач и само извиђач.

Пројектовање и развој

Један од најуспешнијих типова чехословачке фабрике „Летов” („Letov“ Vojenska tovarna na letadla) из Прага била је позната „Шеснаестица”. Тим именом назван је основни тип Летов Ш-16 (Шмолик), који је конструисао инж. Алоис Шмолик. Авион је био потпуно металне конструкције и представљао је врхунац конструкторског умећа и технологије свог времена. Године 1929. започета је израда јединог хидроавиона Ш-16Ј (В) за југословенско Поморски ваздухопловство (ПВ), насталог разрадом прототипске верзије Ш-316 и до новембра те године хидроавион је био довршен у фабрици „Летов” у Прагу. Прво полетање са Влтаве извршено је 1. децембра 1929. године.

Варијанте авиона

Земље корисници

Оперативно коришћење

Укупно је направљено 89 примерака авиона Летов Ш-16. Продаја авиона је почела одмах након Париског аеронаутичког салона одржаног у децембру 1926. тако да је Литванија поручила авионе пре него што је то учинило чехословачко ваздухопловство. Светску пажњу овај авион је привукао када је у јулу 1927. године, када је са посадом пилот Ј. Скала са механичарем М. Тауфером прелетео раздаљину од 12.000 km од Прага до Токија.

Авион Летов Ш-16 је коришћен у Чехословачкој, Турској, Летонији и Краљевини Југославији између два светска рата.

У Југославији

Фабричка испитивања на реци Влтави била су задовољавајућа и хидроавион је пребачен почетком 1930. у хидробазу Дивуље код Сплита. У пролеће те 1930. године хидроавион Ш-16Ј је испитиван у 3. Хидроавионској команди.

Испитивања су настављена на мору али после краћег времена установљено је да су пловци лоше заптивени, а услед слабе антикорозивне заштите јавила су се велика оштећења, како оплате тако и конструкције пловака. После краћих испитивања фабрика је прекинула развој хидро верзије Ш.16, а прототип је преузело југословенско поморско ваздухопловство (ПВ).

Југословенско ПВ је после тога извршило модификацију хидроавиона Ш.16Ј уградњом нових пловака британске фирме „Шорт” (Short) и наставило интензивна експлоатациона испитивања паралелно са пробама хидроавиона Хајнкел Хе-8 кога је по лиценци произвео Змај из Земуна. На испитивањима предност је дата Хајнкелу и 1931. године била је предвиђена набавка 10 хидроавиона Хе-8 али због економске кризе, која је наступила, најпре је дошло до одлагања њихове набавке а затим се 1933. године дефинитивно одустало од Хајнкела. Летов Ш.16Ј је служио у ПВ као једини примерак свог типа. Тај двокрилац са крилима великог размаха био је пројектован као извиђач даљњег дејства, и тако је званично и класификован у ПВ мада је служио и за друге задатке. Почетак рата априла 1941, овај авион је дочекао у летном стању, али је његова даља судбина непозната.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Петровић, Огњан (2000). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X.
  3. Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010), Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
  4. Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.

Спољне везе


Letov S-16J