ЗЕМАЉСКИ УСТАВ (ШТАТУТ)
ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
§ 1.
Босна и Херцеговина јесу једно јединствено засебно управно подручје, које стоји по закону од 22. фебруара 1880., држ. зак. 1. бр. 18., уг. зак. чл. VI.: 1880., под одговорним водством и врховним надзирањем ц. и кр. заједничког министарства.
Управљати земљом као и вршити и примјењивати законе дужност је земаљске владе за Босну и Херцеговину у Сарајеву. Она је подређена заједничкоме министарству, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, те му је одговорна за своје цјелокупно званично пословање.
Судске и управне власти, које постоје у земљи, остају у своме дојакошњем саставу и снази. Преиначење допуштено је само према § 2. закона поменутих у 1. раставку.
У свим пословима, који не припадају у властити опсег рада земаљске владе, али којих се законски домашај протеже на Босну и Херцеговину, ваља о засебним интересима ових обију земаља саслушати заступнике земаљске управе.
Босанско-херцеговачке чете као и остале војничке уредбе Босне и Херцеговине органски су дио оружане силе монархије.
§ 2.
Сви су земаљски припадници пред законом једнаки.
§ 3.
Босанско-херцеговачки припадници јесу они, који су то својство стекли или ће га у будуће стећи:
Својство босанско-херцеговачког припадника, које је стекао муж, протеже се такођер и на његову жену као и на његову малољетну закониту дјецу.
За босанско-херцеговачке припаднике сматрају се дотле, док не буде доказано друго њихово припадништво:
§ 4.
Што се тиче начина, како се тече и губи својство босанско-херцеговачког припадника, вриједе прописи, који сада постоје, докле не буду другим законитим наредбама попуњени или измијењени.
§ 5.
Сваки земаљски припадник може по вољи у земљи одабрати своје пребивалиште и боравиште, тећи непокретнине сваке врсте и тиме слободно располагати као и бавити се под прописаним условима сваком граном привреде.
Оне, који нијесу мјештани, допуштено је протјерати из некога мјеста или подручја само према прописима, који о томе постоје.
Земаљског припадника није допуштено прогнати из земље.
§ 6.
Лична је слобода заштићена законом. Судски се притвор може одредити и на снази одржати само у случајима, које је закон установио и само на начин, како то закон прописује.
Право административних, редарствених и финанцијских власти, да затварају и пресуђују, уређено је у нарочитимм прописима.
§ 7.
Никоме се не смије одузети његов законити судија.
Судије су у вршењу свога судског звања самостални и независни.
§ 8.
Слобода се вјере и савјести ујемчава.
Нико не може ради исповиједања своје вјере бити прогоњен и прекраћен у својим правима.
Вршење вјерозакона у кући ујемчава се свакоме, а јавно члановима признатих вјерских удружења, колико се томе не противе јавни обзири.
Сада призната вјерска удружења јесу:
Уживање грађанских и политичких права независно је од исповиједања вјере, но исповиједањем вјере не смију се украћивати грађанске дужности.
§ 9.
Призната вјерска удружења управљаће унутрашњим пословима по своме уставу, који по закону постоји.
Та ће вјерска удружења и надаље посвједовати и уживати своје заводе, задужбине и закладе, намијењене богоштовним, наставним и добротворним циљевима.
§ 10.
Ујемчава се, да ће се међу муслиманима примјењивати шеријатско право на породичне и женидбене послове те на нашљедство у мулку.
§ 11.
Свим земаљским припадницима ујемчено је чување народне особине и језика.
§ 12.
Свако има право, да слободно исказује своју мисао говором, писмом, штампом или у сликама, без повреде законских прописа против зла употребљавања тога права.
Превентивна цензура штампе јест и остаје укинута.
Административне забране пошти не ће се примјењивати на штампане списе, који излазе у земљи.
§ 13.
Знаност и њена наука јесу слободне.
Око образовања младежи треба се довољно старати јавним школама.
Наставне и одгојне заводе оснивати и на таквима научавати овлаштен је сваки земаљски припадник, који је за то на законити начин доказао своју способност и испунио остале дотичне обласне прописе.
Врховно водство и надзирање цјелокупне наставе и одгоје припада земаљској влади.
§ 14.
Стан је неповредан.
Кривични поступак прописује, када се и како смије предузети претрес куће у сврху кривичног судовања.
У сврху редарственог и финанцијског надзирања смију се предузети претреси куће само у случајима установљеним у прописима, који постоје.
Ове установе вриједе такођер за претрес и узапћење папира.
§ 15.
Тајна писма, поште и брзојава заштићена је законом.
Прописи, који постоје о узапћењу и отварању писама, брзојава и пошиљака, остају нетакнути.
Повреде тајне писма и списа прогониће кривични суд.
§ 16.
Власништво је неповредно. Искуп (експроприација) може се провести само из обзира на јавно добро или из других у закону назначених разлога те уз примјерену накнаду према законима, који за то постоје.
Казна одузимањем имања (конфискација) није допуштена.
Прописи кривичног закона као и административни, финанцијски и доходарински прописи о губитку и одузимању робе остају на снази.
§ 17.
Свако је властан подносити молбе (петиције).
Молбе под скупним именом смију подности само удруге (корпорације).
§ 18.
Земаљски припадници имају право скупљати се.
Вршење тога права уређује се нарочитим законом.
§ 19.
Друштва се могу оснивати само по законским одредбама, које о томе постоје.
§ 20.
У случају рата, као и онда, кад се непосредно очекују ратна предузећа, коначно у случају немира или кад се појаве у већој мјери велеиздајничка или за сигурност погибељна потхватања, може земаљска влада по Превишњем овлаштењу у пређашњим параграфима установљене одредбе ограничити или обуставити за цијелу земљу или за поједине њезине дијелове.
Ове изнимне мјере ваља прогласити у Гласнику закона и наредаба, као и објавити на начин обичајан у мјесту, а на једнаки их начин опет укинути, кад нестане за то разлога.
§ 21.
На законима сарађиваће сабор, у који ће становништво Босне и Херцеговине одашиљати посланике.
Потање установе о опсегу саборског рада садржане су у III. раздјелу.
§ 22.
Чланови сабора Босне и Херцеговине јесу:
А. лица по положају (вирилисте), и то:
Б. 72 бирана посланика, које треба бирати по изборноме реду, што се уједно издаје.
§ 23.
Његово царско и Апоштолско краљевско Величанство именује сваке године на почетку засједања за управљање сабором између његових чланова предсједника и два потпредсједника, који ће бити овоме замјеници. У предсједништву биће заступана свака од трију главних вјероисповијести земље, при чему ће се код сваког идућег именовања саборског предсједништва те три вјероисповијести обредити.
У овај се ред не ће ни новим изборима дирати.
§ 24.
Звање саборских чланова (саборски период) установљује се на пет година.
Кад се наврши редовни саборски период или ако буде сабор прије распуштен, расписаће се по свој земљи нови избори најдаље за шест мјесеци.
Ако се поједини посланици одреку мандата, умру, изгубе својство, које је потребно, да могу бити изабрани или престану бити из којега другога законитог разлога саборским члановима, онда треба још за онај саборски период у року од шест недјеља расписати накнадни избор.
Бивши саборски чланови могу бити наново изабрани.
§ 25.
Бирачи не могу порећи избора посланика у сабор.
Чланови сабора не смију примати никаквих упутстава и смију само лично гласати.
§ 26.
Сабор треба да се на Превишњи позив по правилу сваке године једанпут састане у земаљском главном граду Сарајеву.
§ 27.
На првом саборском састанку у сваком саборском периоду треба сваки његов члан да се завјери, да ће бити вјеран и послушан Његовоме царском и Апоштолском краљевском Величанству као и да ће непоколебљиво вршити законске прописе и савјесно испуњавати своје дужности.
Чланови, који по том наново униђу, треба да се завјере, кад први пут дођу у сабор.
Устеже ли се који посланик учинити завјеру у прописаном облику, губи свој мандат.
§ 28.
Предсједник отвара сабор сазван по Његовоме Величанству, предсједа сједницама и управља расправама.
§ 29.
Поглавица земље, грађански доглавник и одјелни предстојници као и за то одређени званичници босанско-херцеговачке земаљске управе овлаштени су, да учествују у свим саборским вијећањима.
Они морају бити на захтјев вазда саслушани.
§ 30.
Сабор је овлаштен, да управља земаљској влади питања о свему, што припада у његов опсег рада; да тражи од ње обавјештење о молбама, које су стигле и да изјављује своје мишљење у облику адреса или ресолуција.
Жалбе, које подигне сабор вршећи свој опсег рада, управљају се преко саборског предсједништва и преко земаљске владе заједничкоме министарству, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.
§ 31.
У извршној власти немају дијела ни сабор ни поједини саборски посланици, па се с тога сабор или поједини саборски посланици не могу ни лично уплетати у званични рад владиних области или појединих званичних лица нити могу уопће непосредно утјецати на рад или одредбе поменутих власти и лица.
§ 32.
Молбе, које сабору управе опћине, удруге или поједина лица, а преда их који члан саборски, може сабор претресати и, пропративши их како треба, упутити влади.
Молбе, које није предао члан сабора, не смију се уопће примати.
§ 33.
Чланови саборски могу према установама, садржаним у пословноме реду, стављати интерпелације на земаљску владу.
§ 34.
Чланови саборски не могу се никад узети на одговор ради свог гласања као и говора у сабору самоме или у његовим одборима. Но ова се неповредност не протеже и на она лица, која су понављајући и разносећи то, можда починила какво кажњиво дјело.
За вријеме засједања не смије се ниједан члан саборски ради кажњивог дјела без пристајања сабора притворити нити се смије против њега судски поступати, изузевши, да буде ухваћен на самоме чину.
Па и онда, кад буде ухваћен на самоме дјелу, мора суд одмах приопћити предсједнику сабора, да је притворен.
Тиме се не дира у законске установе о позивању свједока пред суд.
§ 35.
Сабор не смије опћити са другим представништвима нити смије издавати каквих објава.
Одасланства (депутације) се не смију пустити ни у сједницу сабора ни у сједницу његових одбора.
Саборска одасланства смије се слати на Превишњи двор само онда, кад се испослује претходно Превишње одобрење.
§ 36.
Да буде саборски закључак ваљан, потребна је назочност више од половице саборских чланова и апсолутна већина гласова назочних лица.
За закључак, који се тиче законодавства у стварима богоштовља (§ 42., тач. 15.) потребно је, да буде назочно барем четири петине свих саборских чланова и да пристану барем двије трећине назочних лица.
§ 37.
На све владине основе, које припадају у надлежност босанско-херцеговачког сабора, треба да пристану владе обију држава монархије прије, него ће бити предане сабору.
§ 38.
Законским основама, које је усвојио сабор, треба Превишња потврда (санкција).
Њу ће испословати заједнички министар, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, на предлог земаљске владе и након што су пристале владе обију држава монархије.
Потрврђени закони објављују се у име Његовог царског и Апоштолског краљевског Величанства и уз супотпис заједничког министра, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.
§ 39.
Сабор изабире из своје средине за сав саборски период земаљски савјет од девет чланова, који ће на питање земаљске владе овој давати изјаве или мнијења о таквим јавним пословима, у којима има Босна и Херцеговина дијела.
Владе обију држава монархије могу, након међусобног споразума, преко заједничког министарства, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, питати земаљски савјет или се он може истим путом обраћати на њих са истоветним представкама. Сваку изјаву, коју земаљски савјет управи на једну од влада, треба да заједничко министарство, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе без одлагања приопћи другој влади.
Свака вјероисповијест у сабору бира у земаљски савјет онолико чланова, колико јој према сразмјеру пучанства запада.
Предсједник је сабора уједно и предсједник земаљског савјета.
§ 40.
Предсједник закључује сабор на Превишњи налог.
На одредбу Његовог царског и Апоштолског краљевског Величанства може се сабор у свако доба одгодити или распустити.
§ 41.
Опсег рада босанско-херцеговачког сабора у пословима законодавства протеже се искључиво на босанско-херцеговачке послове. Сви послови, који се не тичу само Босне и Херцеговине, него и једне или обију држава монархије, изузети су из тога опсега рада.
Напосе не може босанско-херцеговачки сабор да закључује:
§ 42.
Надлежност босанско-херцеговачког сабора протеже се уз ограничења предвиђена у пређашњем параграфу на законодавство о овим пословима:
§ 43.
Закони и наредбе издане у Босни и Херцеговини прије него је постављен овај устав, вриједе дотле, док их закони усвојени по сабору и потврђени по Његовоме царском и Апоштолском краљевском Величанству, дотично нове наредбе изријеком не укину или не преиначе.
Порезе, данци и доходарина побираће се по законима, који постоје, дотле, док не буду ови законито (§§ 41. и 42., тачка 20.) преиначени.
§ 44.
Земаљска влада треба да сваке године на вријеме поднесе сабору прорачун о земаљским приходима и расходима, а сабор треба да га узме без одлагања у претрес тако, да може стати на снагу закона прије почетка идуће године.
Не ријеши ли сабор на вријеме прорачуна, остаје на снази прорачун текуће године дотле, док га не замијени нови законити усвојени прорачун.
§ 45.
Редовни и изванредни издаци за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе ставиће се у земаљски прорачун у износу, који треба годишње прорачунати по истим начелима, која се уопће примјењују код израчунавања истоврсних издатака за ц. и кр. војску.
У прорачун уврштени износи потребе за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе нијесу предмет респрављања у сабору.
§ 46.
Установа ал. 2 § 45 вриједи такођер и за ставке прорачуна за послове, који су у објема државама монархије уређењи заједничким споразумом. Ове ставке ваља уврстити према оним опћеним и посебним законским установама, које треба примјењивати у смислу § 41. у Босни и Херцеговини.
§ 47.
Онај дио потреба и покрића, који се тиче послова земаљског дуга, послова око получивања порезних прихода, као и ерарских радња, изузевши послове монопола, који потпадају под установу § 46., треба ставити у земаљски прорачун у таким свотама, које ће осигурати потпуни успјех финанцијског руковања.
§ 48.
У случају, да за прорачунског периода наступе изванредне и непредвиђене потребе, предложиће земаљска влада сабору основу накнадног закона к прорачуну, како да се подмире нужни издаци.
Но ако те непредвиђене пријеке потребе наступе у вријеме, кад сабор није на скупу, могу се за то нужна средства, након што пристану владе обију држава монархије, дозволити на предлог земаљске владе Превишње одобреном наредбом, али уз обавезу, да се ради накнадног одобрења разлози и успјеси ове одредбе одмах даду на знање сабору, кад буде први пут сазван.
§ 49.
Овај устав стаје на снагу даном проглашења.
Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu (1910)