Тома Живановић
| Тома Живановић |
|---|
 |
| Рођење: 6. фебруар [?] 1884. Параћин, Србија Смрт: 31. март 1971. Београд, Југославија Познат као: правник и професор |
Тома Живановић (Параћин, 6.?1) фебруар 1884 — Београд, 31. март 1971), српски правник, доктор права, професор универзитета (Београд, кривично право, филозофија права) и управник Криминалистичког института.2)
Живот и рад
Академик Тома Живановић рођен је 1884. године у Параћину од оца Стевана, занатлије, и мајке Станије, домаћице. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Параћину. Даље школовање је наставио у Београду. Правни факултет је завршио 1906. у Београду. По завршеним студијама на Правном факултету у Београду, Тома Живановић одлази на стручно усавршавање у Париз где се рађа његова теорија узрочности, која је од тада до данас опште прихваћена у кривичноправној теорији и пракси. Године 1907. права и криминалистичку школу је завршио у Паризу. Године 1908. докторирао је правне науке у Паризу.3) Године 1909. радио је на берлинском криминалистичком семинару. Године 1909. постао је стални доцент за кривично право на Правном факултету у Београду.
Током Првог свјетског рата је радио у библиотекама у Риму, Паризу и Лондону и двије школске године је предавао кривично право са правном филозофијом на париском правном факултету.4)
Тома Живановић је 1922. изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1926. године за редовног члана исте академије. На истој седници 1926. године за дописног члана изабран је Иво Андрић, а нешто прије Милутин Миланковић.
Године 1914. изабран је, а 1919. постављен за ванредног професора на Правном факултету у Београду. Редован професор на Правном факултету у Београду је од 1920. године, где предаје материјално кривично право.5) У то време су предавали Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. После Другог светског рата Томи Живановићу је било забрањено да предаје на Правном факултету у Београду.
Тома Живановић је био у потпуности посвећен науци, поред кривичног права бавио се и правном филозофијом.
Његова важнија дела су:
- Систем синтетичке правне филозофије
- Основи кривичног права (српског)
- Основи кривичног права Краљевине Југославије
- Основи војничког права
- О иступима
Написао је велики број чланака на српском и страним језицима. Примера ради, наводимо да постоји више теорија о појму криминологије, које уско дефинишу криминологију као науку о казни. Међутим, приваћена је његова трипартитна теорија по којој је криминологија наука која се бави свеобухватним проучавањем злочина и извршиоца користећи при томе сазнање из других наука. Ова теорија је прихваћена како код нас, тако и у научним круговима Италије, Француске, Канаде и других земаља. Изузетно плодан рад Томе Живановића, који је значајно унапредио не само правну науку већ и комплетну правничку структуру опште је признат и високо вреднован у свету.
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 18. фебруара 1922. Прави је члан (Академије друштвених наука) од 18. фебруара 1926. Секретар је Академије друштвених наука Српска краљевска академија од 7. марта 1937. до 6. марта 1940. и од 19. јула 1941. до 26. фебруара 1942. (в. д.), од 10. марта 1944. до 2. маја 1945. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења друштвених наука) од 22. марта 1948. Приступна беседа: Дуалитет кривичних санкција, казне и мере безбедности. Проглашен је за члана 16. маја 1926.6)
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (Д. Поповић). Дио до 1924. у чланку.
- Српска краљевска академија Год. 30 (1922) 330–333.