Јован Павловић
Рођење: 10. фебруар 1843. Сремски Карловци, Аустријско царство Смрт: 6. април 1892. Цетиње, Црна Гора

Јован Павловић (Сремски Карловци, 10. фебруар 1843 — Цетиње, 6. април 1892), српски књижевник, новинар и политичар. Покретао је више листова, у којима је жестоко критиковао власти, па је био више пута осуђиван и заваран, а листови забрањивани. Био је министар просвете у Црној Гори и спровео је реорганизацију просвете. На Цетињу је обновио читаоницу и основао прву књижару.

Јован Павловић је рођен 29. јануара/10. фебруара 1843. године у Сремским Карловцима.¹⁾²⁾ Основну школу и гимназију завршио је у Сремским Карловцима.³⁾⁴⁾ Филозофски факултет на Великој школи у Београду завршио је 1864.⁵⁾⁶⁾ Након тога студирао је у Женеви, где је помагао Владимиру Јовановићу при уређивању „Слободе”.⁷⁾ После Женеве три године је похађао економски факултет у Минхену.⁸⁾ У Минхену је 1866. био главни члан ђачке дружине „Завера”.⁹⁾ Те године у свом путопису У баварским брдима нападао је династије, кабинете, калуђере, попове, власнике и тражио је преображај Европе.¹⁰⁾

Када је у Минхену 1868. завршио економске науке вратио се у Војводину, па је био изабран за професора трговачке школе у Панчеву.¹¹⁾¹²⁾ Након тога био је секретар трговачке коморе и српске општине у Панчеву.¹³⁾ Од 1869. био је и уредник листа „Панчевац”.¹⁴⁾ Лист је био изузетно слободоуман, па је неколико пута био забрањиван, а Јован Павловић је био осуђиван и затваран.¹⁵⁾ У „Панчевцу” је у наставцима излазио Комунистички манифест у преводу Драгише Станојевића.¹⁶⁾ У Српској народној слободоумној странци Светозара Милетића припадао је радикалном крилу, изразито антиклерикалном.¹⁷⁾ У „Панчевцу” се појавио читав низ антиклерикалних чланака са питањима о сврси постаојања патријарха, митрополита, епископа, архимандрита.¹⁸⁾ Сматрао је да српску цркву треба ослободити више јерархије и свести је на основе, на којима је почивала протестантска црква.¹⁹⁾ Павловићев кратак, лак допадив и јасан начин писања у „Панчевцу” допадао се широј публици.²⁰⁾ „Панчевац” је био омиљен лист код граничара, јер је осуђивао Мађаре, који су се унапред спремали да преузму управу над војном границом.²¹⁾ За разлику од других српских листова „Панчевац” је поред политике обухватао целокупни народни живот.²²⁾ Према политичким противницима био је безобзиран, па је знао да их обасипа увредама.²³⁾ „Панчевац” је 1874. коначно обустављен.²⁴⁾ Био је члан Уједињене омладине српске и посебно се дружио са Лазом Костићем.²⁵⁾ Лаза Костић је на Цетињу 1871. учествовао у оснивању тајне Дружине за уједињење и ослобођење српско. Јован Павловић се са Лазом Костићем дописивао у шифрама, да мађарске и српске власти не би могле да читају њихову преписку.²⁶⁾ Њихова писма су заправо била на енглеском, који тада готово нико сем њих двојице није знао, тако да је то личило на шифровано писмо.²⁷⁾ По наређењу мађарског председника владе због тих енглеских телеграма притворила их је 1872. мађарска полиција.²⁸⁾²⁹⁾ Међутим пошто мађарске власти нису дешифровале телеграм пустили су их из притвора.³⁰⁾

Прешао је 1874. у Земун и ту је покренуо лист „Граничар”.³¹⁾ Међутим власти су забраниле и „Граничара”.³²⁾ Почетком Првог српско-турског рата 1876. прешао је у Београд и покренуо је „Нову Србију” на српском и „Сербише Коресподенц” (нем. Serbische Korrespodenz) на немачком језику.³³⁾³⁴⁾ Пошто су му власти забранили и та два листа, отишао је у Нови Сад, где је постао један од главних сарадника „Заставе”.³⁵⁾ Након тога позвао га је Сима Поповић да дође да на Цетињу издаје листове, за које Сима више није имао времена, јер се умешао у Херцеговачки устанак.³⁶⁾

На позив црногорске владе Јован Павловић је 1879. отишао на Цетиње, да би уређивао „Глас Црногорца”.³⁷⁾ До 1885. уређивао је „Глас Црногорца”.³⁸⁾ „Црногорку” је уређивао од 1884. до 1885.³⁹⁾ Од 1885. уређивао је и „Зету”.⁴⁰⁾ Одмах када је дошао на Цетиње обновио је 1879. цетињску читаоницу, која је била основана 1873, а радила само до 1874.⁴¹⁾ Црна Гора није имала довољно средстава за читаоницу, па је Јован Павловић отворио читаоницу у својој приватној кући на Цетињу.⁴²⁾ Од 1879. па све до смрти био је председник читаонице.⁴³⁾ Одмах по доласку у Црну Гору отворио је на Цетињу прву књижару у Црној Гори.⁴⁴⁾ Књижара се по њему називала „Књижара Ј. Павловића”.⁴⁵⁾ Покренуо је 1884. акцију да се изгради Дом културе на Цетињу, са циљем да се у њега сместе све културне и просветне установе на Цетињу, а то би били читаоница, библиотека и музеј.⁴⁶⁾ Његовим заузимањем градња Зетског дома започела је 1885, а окончала се 1886.⁴⁷⁾

Кнез Никола I Петровић Његош га је 1885. поставио за управника велике цетињске гимназије.⁴⁸⁾⁴⁹⁾ Нешто касније поставио га је за управника министарства просвете, а 1886. за министра просвете и црквених дела Црне Горе.⁵⁰⁾ Као министар просвете извео је велику реорганизацију просветне струке.⁵¹⁾ Донети су многи нови напредни закони и уредбе везане за просвету.⁵²⁾ Од 1889. уређивао је часопис „Просвета”.⁵³⁾ Умро је 6. априла 1892. године на Цетињу.⁵⁴⁾

• Министар Јован Павловић, Босанска Вила, број 10, уредник Никола Т. Кашиковић, Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, Сарајево, 10. 4. 1892, стр. 160
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 369-370
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 9, Па-Пи, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
• Лаза Костић, Успомене и сећања, Матица српска и Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Тодор Стефановић Виловски, Моје успомене (1867-1881), Нолит, Београд, 1988.

Jovan Pavlovic (knjizevnik)