Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
јован_мишковић

Јован Мишковић

Јован
Мишковић
јован_мишковић.jpg
Рођење:
18. јул 1844.
Неготин,
Кнежевина Србија

Смрт:
2. новембар 1908.
Београд,
Краљевина Србија

Познат по:
реорганизацији српске војске
војно-географским и историјским
описима Србије

Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844 — Београд, 20. октобар/2. новембар 1908), генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.1)

Биографија

Рођен је у Неготину 1844. године, од оца Радоја (прозван Радул или Радун), трговца из Неготина и мајке Раде. Основну школу и четири разреда гимназије учио је у Неготину. Пети и шести разред гимназије завршио је у Београду. У војску је ступио као питомац 5. класе Артиљеријске школе у Београду, септембра 1860. Школовање је завршио октобра 1865, као четврти у рангу, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника.2)

За вријеме српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем српско-турском рату 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.3)

Министар војни је од 1878. до 1880. Увео је нову формацију и извео дјеломичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.4)

У српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.

Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.5)

Указом је постављен за министра војног 17/29. децембра 1896, па затим 6. априла 1897. за почасног ађутанта краља Александра Обреновића, а октобра исте године је пензионисан.6)

Академик

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА је од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар је Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.7)

Породица

Оженио се Круном, кћерком Милоја П. Блазнавца, трговца из Блазнава, у округу Крагујевачком. Имао је два сина, Богдана и Војина, који су преминули као младићи. Син Војин био је такође официр.8)

Дјела

Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.9) Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији:

  • Грађа за новију историју Србије (1880)
  • Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883)
  • Српска војска и војевање за време устанка од 1804-1815. године (1895).

Објавио је и више књижевних дјела:

Из војне географије

  • Путовање по Србији (1874)
  • Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
  • Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску, са сликама и картама (1897)
  • Опис Рудничког округа, (1872)10)
  • Букуља и Венчац, са картом и сликама (1899)11)

Из историје

  • Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)

Студије

  • Из Књажевачког округа (1881), за потребе упознавања терена војностратешког карактера са географско-топографском сликом, сматра се првим делом научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.12)
  • Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у часопису Старинар српског археолошког друштва13)
  • Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва14)

Одликовања

Добитник је следећих одликовања:15)

  • орден Франца Јосифа (1895)
  • орден Александра, првог реда, бугарски (1896)
  • орден Белог орла, четвртог реда (1896)
  • орден Румунске круне, првог реда (1896)
  • орден Таковског крста, првог реда (1897)
  • медаља Милоша Великог (1899)
  • орден Милоша Великог, другог степена (1899)

Спољне везе

1)
„voj”, Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, страна 525.
2)
„вамо”, Јован Мишковић (1844—1908), Војнообавештајна агенција МО, Београд
3)
voj
4)
„celik”, Борисав Челиковић, приређивач: Руднички округ, Рудничка Морава, ISBN 978-86-519-0961-3
5) , 10)
celik
6)
„годишњак”, Биографије: Војин Мишковић (допуна биографији у годишњацима VIII и IX), Годишњак, број XIII, Српска краљевска академија, Београд, 1900, стр. 267-269
8)
вамо
9)
„књажевачке”, Дејан Крстић, Етнографски допринос Јована Мишковића описом Књажевачког округа (3) - Вредни и привржени земљи (одломак), Нове књажевачке новине, год. IV, бр. 61, 15. 9. 2012, стр. 8, issn 18213804
11) , 15)
годишњак
12) , 13) , 14)
књажевачке
јован_мишковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 23:39