Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
јаков_ненадовић

Јаков Ненадовић

Јаков
Ненадовић
јаков_ненадовић.jpg Јаков Ненадовић, рад Уроша
Кнежевића, после 1852, уље
на платну, Народни музеј Београд

Рођење:
око 1765.
Бранковина,
Отоманско царство

Смрт:
1836.
Београд,
Кнежевина Србија

Познат као:
први српски министар
унутрашњих послова

Јаков Ненадовић (Бранковина, око 1765 — Београд, 1836), војвода из Првога српскога устанка. Оспоравајући Карађорђу старешинство над целом Србијом допринео је да се 1805. уведе Правитељствујушчи совјет да би ограничио Карађорђеву власт. Био је дуго времена један од главних опозиционара Карађорђевој власти. Био је 1810. именован за председника Правитељствујушчега совјета (председник владе), а 1811. постао је први српски министар унутрашњих послова. Његов брат Алекса Ненадовић убијен је у Сечи кнезова, а његов синовац Матија Ненадовић био је први председник Правитељствујушчега совјета.

Одбија почаст од братовога крвника

Јаков Ненадовић је рођен око 1765. године у Бранковини код Ваљева.1)2) Био је млађи брат кнеза Алексе Ненадовића.3)4) Школу је изучио у Срему.5) До смрти брата Алексе бавио се углавном трговином и није се мешао у јавне послове.6) Када је Мехмед-ага Фочић затворио Алексу Ненадовића Јаков је покушао да ослободи брата узалуд нудећи и новац за његово ослобођење.7) Међутим то није помогло и Алекса је погубљен 4. фебруара 1804. године у Сечи кнезова.8) Мехмед-ага Фочић понудио је Јакову да буде нови кнез, али Јаков је то одбио.9)10)

Један од покретача Првога српскога устанка

Јаков је одмах након тога почео заједно са синовцем Матијом Ненадовићем да се спрема да освети брата.11) Део популарности погубљенога му брата прешао је на њега.12) Јаков је одмах отишао у Тамнаву и Посавину да покупи свиње и одведе их у Аустрију, да би њиховом продајом у Аустрији дошли до новца за борбу против Турака.13) Чим је стигла вест о устанку у Шумадији одмах је око себе окупио људе спремне да освете његовога брата.14) Био је један од покретача Првога српскога устанка. Шабачки Турци су сазнали да Ненадовићи скупљају устанике, па су одмах кренули према Ваљеву.15) Јаков је пресрео Турке на Бељини, а они су онда кренули другим путем, али поново их је пресрео код Свилеуве.16) Турци су се ушанчили, а Јаков их је данима нападао, али како је Турака било више није им могао ништа све док му синовац Матија Ненадовић није послао 200 људи и муниције.17) Турци су након жестокога притиска били потучени 11. марта 1804 на Свилеуви.18)19) У бици је погинуло 270 Турака и то је била прва српска победа у устанку.20)

Ослобођење Шапца

Јаков је после тога раширио устанак у Тамнави и у шабачкој Посавини, па је са устаницима 23. марта 1804. ослободио варош Шабац.21)22) Турци су се након тога повукли у шабачко утврђење, па је Јаков започео са опсадом утврђења.23) Турци из Босне под командом Муле Ножине кренули су у помоћ Шапцу, а Јаков је онда одлучио да их пресретне код Чокешине, где је затекао харамбашу Ђорђа Ћурчију и браћу Недића.24) Непослушни Ђорђе Ћурчија се ту посвађао са Јаковом и повукао се, а Недићи нису хтели да се утврде, па су их бројчано вишеструко надмоћнији Турци опколили и разбили, а Јаков се једва жив извукао.25) Међутим и турски губици су били огромни. Након тога Јаков је присилио Турке у Шапцу да капитулирају.26) Када је ослободио шабачку нахију постављао је старешине. Склопио је и споразум са Мехмедом Видајићем да се у Јадру не диже устанак, а да Мехмед Видајић не пушта никакву турску војску преко свога санџака.27) Заједно са Карађорђем учествовао је у ослобађању Пожаревца и Смедерева.28)

Вероломно убија Ћурчију

Ђорђе Ћурчија се након ослобођења Пожаревца свадио са Јаковом и Карађорђем због неког ножа и након тога је отишао у Мачву, где је смењивао Јаковљеве људе и постављао своје.29) Преузео је и митровачку скелу и нарушио је и мировни уговор са Видајићем у Јадру.30) Када је Мусага Фочић успео да упадне у Шабац, узме своје закопано благо и неометано се врати преко Дрине Јаков је разгласио да је Ћурчија за новце издао Турцима Јадар и Мачву.31) Оптужио га је пред Карађорђем и војводама као издајника, па је добио дозволу да га убије.32) Претварао се да Ћурчију позива на неки договор и ту га је убио на вероломан начин.33) Након акције Мусаге Фочића у Шапцу Јаков је кренуо да казни шабачке Турке, али када је са војском ушао кроз отворене капије Турци су му побили доста војске у граду и након тога поново су Турци контролисали Шабац.34)

Опозиција Карађорђу

Јаков Ненадовић и Јанко Катић били су после вожда најистакнутије личности у првим устаничким годинама и сматрали су да би Совјетом могли да ограниче вождову власт.35) Јаков се након успешнога ослобађања соколске нахије и заузимања Ужица током лета 1805. почео потписивати као заповедник ваљевске, шабачке, ужичке и соколске нахије.36) Карађорђу је поручивао да му преко Колубаре не прелази као старешина.37) Себе је сматрао чланом старе кнежевске породице, а Карађорђа је сматрао за случајног војничког вођу.38) За разлику од њега Матија Ненадовић је сматрао да је потребно јединство команде, али Јаков никако није прихватао да Карађорђе буде и над њим старешина.39) Када су Јаков и Јанко Катић у августу 1805. сазвали скупштину за оснивање Правитељствујушчег совјета у Боговађи, Карађорђе Петровић је истовремено сазвао скупштину у Борку и спречио да Боговађа постане седиште Савета.40) Карађорђе је на тај начин показао да он одлучује о свему.41)

Карађорђе ломи моћ Ненадовића

Јаков је током 1806. опсео Шабац, али пошто је из Босне прешло 30.000 Турака, Карађорђе је дошао по Јакова у Шабац да заједно зауставе турску провалу.42) Сукобили су се са Турцима на Жичком пољу. Јаков је у тој бици рањен у главу, па је морао да се лечи у Бранковини.43) Док се лечио у Бранковину је упао Хасан-паша Сребренички, који је запалио куће Ненадовића.44) Рањени Јаков је успео да избегне на вис.45) Касније је Јаков поново данима опседао Шабац. Карађорђе Петровић је пред Мишарску битку 1806. оптуживао њега и Матију Ненадовића да су одговорни за турске успехе у Мачви.46) У јулу 1806. кренуо је из Босне везир Бећир-паша са 40.000 Турака и стигао је у Шабац.47) Послао је онда војску да помогне опседнутом Београду, али Јаков и Јанко Катић су их сачекали и победили на Бељину, па се турска војска вратила у Шабац.48) Јаков је звао Карађорђа у помоћ, који је онда однео сјајну победу у Мишарској бици.49) Та победа подигла је Карађорђу престиж и у Ненадовићем подручју.50) Нешто после Мишарске битке Јаков је био тешко болестан, али није смео да лежи, јер му је Карађорђе говорио: „Ниси никад ни ваљао, зелену тикву први мраз убије”.51) Успех на Мишару и смиривање ситуације на фронту подстакло је Карађорђа да реши проблеме са Ненадовићима.52) Карађорђе је успешно сломио моћ Ненадовића.53) Карађорђе је након Мишарске битке у Јаковљевим нахијама поставио себи одане људе.54) Јаков је био принуђен да прихвати да му је Карађорђе старешина и у његовим нахијама.55) Ипак касније се супростављао Карађорђу заједно са Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем, а уз подршку Родофиникина.56)

Сукоби са турском војском из Босне

Јаков Ненадовић је након Мишарске битке истерао Турке из Јадра и поставио је Анта Богићевића за старешину у Јадру.57) Јаков је априла 1807. са 12.000 устаника прешао Дрину, опсео Зворник, Бељин и Вишеград и кренуо на Сарајево против Хасан-паше.58) Зашао је дубоко у Босну, али када је Турцима у помоћ дошло 4.000 Француза Јаков се вратио преко Дрине.59) Хасан-паша је онда код Црне Баре прешао Дрину, али Јаков је потукао турску војску.60) На бојном пољу остало је 5.000 мртвих Турака, а Јаков је заробио и много топова, пушака и муниције.61) Јаков је поново априла 1809. прешао Дрину са 8.000 устаника.62) Заузео је Сребреницу и Вишеград и кренуо је према Сарајеву, али пошто је био рањен вратио се предавши заповедништво Сими Марковићу.63) Током 1809. за време српских пораза у Источној Србији потукао је Ибрахим-пашу, који је упао са 18.000 војника, а онда и 10.000 Арнаута.64) Заједно са Карађорђем победио је и преко Дрине потерао 25.000 Турака под командом Сулејман-паше.65)

Министар унутрашњих послова

Јаков Ненадовић је као русофил кривио Младена Миловановића и Милоја Петровића за велики пораз 1809. у Источној Србији. Оптужио их је да нису хтели да приме руску војску. У новембру је Карађорђе Петровић по захтеву скупштине жртвовао Младена Миловановића и Милоја Петровића и покушао је да се измири са Стојковићем.66) Карађорђе је све више губио контролу, што се посебно уочавало на скупштини крајем новембра, када је Јаков Ненадовић дошао са 600 војника, који су вршили притисак на Савет и вожда.67) Јаков Ненадовић је постао председник Савета.68) Од тада Ненадовићи престају да буду опозиција, а током 1810. године Јаков се измирио са Миловановићем, када се његов син Јеврем Ненадовић оженио Миловановићем ћерком јединицом.69) Јаков Ненадовић је 1811. изабран за првога министра унутрашњих послова.70) Од тада је заједно са Миловановићем и Симом Марковићем поред Карађорђа вршио главну власт у земљи.71)

У изгнанству

Након гушења Првога српског устанка 1813. прешао је у Аустрију, али стављен је под стражу и интерниран у манастиру Фенек.72) Касније је премештен у Голубинце, па у Петроварадин и Грац, да би онда добио пасош да са осталим војводама пређе у Русију.73) Настанио се у Хоћину. Током 1815. отишао је заједно са Младеном Миловановићем и Михаилом Чардаклијом у Париз да тражи од царева помоћ за Србе.74) Заједно са Карађорђем тражио је 1815. од руског цара да Србе ослободи од Турака. У Хоћину у Бесарабији остао је све до 1831, када се вратио у Србију у Бранковину.75) Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је кнез Милош Обреновић дао за становање. Умро је 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење.76) Сахрањен је у Бранковини. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за Карађорђевог сина кнеза Александра Карађорђевића.

Литература


Jakov Nenadovic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1928, стр. 49
3)
„ЈН”, Радован Драшковић, Јаков Ненадовић, Гласник 7, Историјски архив, Ваљево, 1972.
5) , 7) , 11) , 13) , 15) , 16) , 17) , 18) , 20) , 21) , 23) , 24) , 25) , 27) , 28) , 34) , 39) , 42) , 43) , 47) , 48) , 54) , 55) , 57) , 58) , 59) , 60) , 61) , 62) , 63) , 64) , 65) , 68) , 70) , 72) , 73) , 75) , 76)
ЈН
6) , 9) , 14) , 51)
ЖИ
8) , 19) , 22) , 26) , 36) , 37) , 38) , 49) , 50) , 56) , 69) , 71)
НА
10) , 12)
ЗН
29)
„ЖИ2”, М. Милићевић, Ћурчија
30) , 31) , 32) , 33)
ЖИ2
35)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 114
40) , 41)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 118
44) , 45)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 143
46)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 154
52) , 53)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр 159
66)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр 27
67)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр 28
74)
Гавриловић I стр. 301
јаков_ненадовић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/06 22:43