Ђорђе Поповић

Ђорђе Поповић

Рођење: 1. новембар 1832. Буковци, Аустријско царство Смрт: 7. април 1914. Београд, Србија Познат као: новинар, књижевник, уредник часописа и библиотекар

Ђорђе Поповић, надимак Даничар (Буковци, 1. новембар 1832 — Београд, 25. март/7. април 1914), српски новинар и књижевник. Био је уредник „Седмице”, „Српског дневника” и „Данице”, као и библиотекар Народне библиотеке у Београду.

Живот и рад

Ђорђе Поповић је рођен 20. октобра/1.новембра 1832. године у Буковцу у Срему у свештеничкој породици.¹⁾²⁾ Школу је похађао у Буковцу, Петроварадину, Сремским Карловцима, Врбасу, Сегедину и Загребу.³⁾ У Бечу је 1851. положио матуру и одмах након тога уписао је студиј права на Универзитету у Бечу.⁴⁾ Политичке науке на бечком правном факултету завршио је 1855.⁵⁾ На позив Данила Медаковића ступио је у редакцију „Српског Дневника” у Новом Саду.⁶⁾ Данило Медаковић му је 1858. предао уредништво „Српског Дневника” под извесним условима, али након само три месеца уклоњен је из редакције по наређењу власти.⁷⁾ Ђорђе Поповић је након тога покренуо „Седмицу”, али њу су брзо забранили.⁸⁾ Намеравао је са Данилом Медаковићем да пређе у Србију, али власти су му као познатом панслависти одбијале да му издају пасош.⁹⁾ Уређивао је од 1860. до 1871. године „Даницу”, око које су се окупила највећа књижевна имена.¹⁰⁾ Ђорђе Поповић је у свим тим часописима објављивао многе радове, али не под својим именом, Увео је и прве хонораре за литерарне радове.¹¹⁾ „Даница” је постала средиште свих српских културних покрета, а Нови Сад познат као „српска Атина”.¹²⁾ Ђорђе Поповић се поред књижевности бавио и политиком, па је учествовао у политичкој борби српског народа у Војводини као уредник „Напретка” и уредник „Српског Народа”.¹³⁾ Био је и народни посланик. Помагао је да се код Буњеваца пробуди национална свест у време када је претило да се мађаризирају.¹⁴⁾ Уредио је Буњевачки календар за 1867, а помагао је Божи Вујићу и Иви Антуновићу на календару за 1868.¹⁵⁾ Био је једно време помоћник краљевског комесара у Новом Саду.¹⁶⁾ Учествовао је на изборима децембра 1873. као кандидат владајућих мађарских и конзервативних кругова.¹⁷⁾ Није изабран иако су власти на све начине ометале његовога протукандидата Лазу Костића.¹⁸⁾

Прешао је у Србију пред Први српско-турски рат.¹⁹⁾ У време рата са Турцима низом чланака у мађарским новинама оправдавао је српску ствар.²⁰⁾ Пред аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине упозоравао је у бечким новинама на штетне последице такве акције.²¹⁾ У чешким новинама се јављао чланцима трудећи се да пробуди Чехе на зближавање са Србима.²²⁾ Залагао се за очување српског народа у Македонији, па га је Милутин Гарашанин звао 1885. на конзултације о македонском питању.²³⁾ На Поповићев предлог српска влада је у Стару Србију и Македонију послала Панту Манојловића, који је по повратку поднео извештај да се од стотине српских школа које су постојала пре 1876. одржала једна једина, а и та са шлогираним учитељем.²⁴⁾ Ђорђе Поповић је 1888. постављен за генералног конзула у Скопљу.²⁵⁾

Својим чланком о бици код Сиска доказао је 1893. да је у тој бици погинуло само осам Хрвата и да главна слава за победу припада српским ускоцима и генералу Ауерспергу.²⁶⁾ На тај начин покварио је Хрватима прославу тристагодишњице битке код Сиска, чију победу су неоправдано себи приписивали.²⁷⁾ Успешно је и аргументовано низом чланака доказао да тада изгледно сједињење Далмације са Хрватском није у интересу Далмације, која би на тај начин постала мађарса провинција.²⁸⁾ Ти аргументи су навели део далматинских Хрвата да се политички расцепе и одступе од идеје сједињавања.²⁹⁾

Важнија дела: Немачко-српски и Српско-немачки речник, Турске и друге источњачке речи у нашем језику (1884), Историја српског народа (1892), Слике из српске прошлости, Историја Црне Горе (1896), Два Петровића Његоша (1896), Кнез Милош Велики (1899), Бачки Буњевци и Шокци (1907), Новосадска српска гимназија (1909).³⁰⁾ Преводио је и дела Сервантеса, Гогоља, Игоа и Љермонтова.³¹⁾

Академик

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1862. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован средином 1864. Редовни је члан (Одбора за науке философске и филолошке) од 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

Бранково коло (1902) 1347-1353
Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924. 3 (J. Продановић).
Андрија Раденић, Срби у Хабзбуршкој монархији 1868-1878, Историја српског народа, књига 5, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 153—275
Енциклопедија Новог Сада 21 (2003) 165–167.

Спољне везе

Djordje Popovic

¹⁾

„БК”, Бранково коло (1902) 1347-1353

²⁾

„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, стр. 584

³⁾ , ⁴⁾ , ⁵⁾ , ⁶⁾ , ⁷⁾ , ⁸⁾ , ⁹⁾ , ¹⁰⁾ , ¹¹⁾ , ¹²⁾ , ¹³⁾ , ¹⁴⁾ , ¹⁵⁾ , ¹⁹⁾ , ²⁰⁾ , ²¹⁾ , ²²⁾ , ²³⁾ , ²⁴⁾ , ²⁵⁾ , ²⁶⁾ , ²⁷⁾ , ²⁸⁾ , ²⁹⁾

БК

¹⁶⁾ , ¹⁷⁾ , ¹⁸⁾

А. Раденић, 1981, стр. 179

³⁰⁾ , ³¹⁾

НА