Ђорђе Натошевић
Рођење: 19. јул 1821. Стари Сланкамен, Хабзбуршка монархија Смрт: 23. јул 1887. Сремски Карловци, Аустроугарска

Ђорђе Натошевић (Стари Сланкамен, 19. јул 1821 — Сремски Карловци 23. јул 1887), српски лекар, педагог и просветни радник и председник Матице српске (1885—1887). Као главни школски референт заслужан је за велики педагошки преображај српских школа у Војводини. Први је написао уџбеник по Вуковом правопису за српске школе.

Родио се у Старом Сланкамену према једним подацима 7. јуна 1821, а према другима 19. јула 1821.¹⁾²⁾ Основну школи похађао је у Старом Сланкамену, гимназију у Сремским Карловцима(1832—1838), а вишу гимназију завршио је у Сегедину (1838—1840).³⁾⁴⁾ Право је студирао у Еперјешу (Прашову) (1840—1841), а онда је наставио са медицином у Пешти (1841—1844), да би студиј медицине окончао 1850. године у Бечу.⁵⁾⁶⁾ У Бечу је постао доктор медицине. За време студија бавио се гимнастиком, читао је много класичну немачку литературу, а посебно се посветио педагогији.⁷⁾

Након завршених студија вратио се у Нови Сад, где је постао лекар. Био је и лекар владике Платона Атанацковића, под чијим се утицајем посветио питањима српске народне просвете.⁸⁾ Владика му је говорио да све науке треба преустројити према савременом развоју и у духу времена, али и у духу православља.⁹⁾ Након тога Натошшевић се посветио просвети у духу Песталоцијевих педагошких идеја.¹⁰⁾ Током 1853. постао је професор природних наука, а затим и директор новосадске гимназије.¹¹⁾ Он је био први који је код Срба као наставни предмет увео гимнастику.¹²⁾ Именован је 1857. за школскога саветника и члана државнога школскога савета у Темишвару, тј. главног надзорника свих српских школа у Војводини.¹³⁾¹⁴⁾ У то време школе су биле у изузетно јадном и бедном стању, па је он са великом енергијом почео да држи предавања и пише упутства учитељима и да заводи нове методе. Учитељи нису имали добре педагошке методе, тако да се читање учило срицањем, писање се сводило на преписивање, а математика се учила механички.¹⁵⁾ Ђорђе Натошевић је због тога морао да натера учитеље да промене дотадашње методе учења и уведу нове рационалније педагошке методе.¹⁶⁾ Држао је многа предавања на учитељским зборовима у разним местима и успевао је да из дугогодишњега мртвила пробуди српско учитељство. За три-четири године преобразио је српско школство у Војводини.¹⁷⁾ Најпре је преобразио учитељску школу (Препарандију) у Сомбору не само методички, него се потрудио да школа добије нову пространију зграду и намештај. Да би побудио народну свест тражио је да се помињу српски славни преци и јунаци и славна прошлост.

Током 1858. заједно са неколико пријатеља покренуо је „Школски лист” у Новом Саду, први педагошки лист код Срба.¹⁸⁾¹⁹⁾ Уређивао га је од 1862. до 1865. и у њему је објављивао педагошке чланке. Након укидања савета у Темишвару био је школски саветник краљевскога већа у Будиму, па је 1864. израдио предлог уређења српских народних школа, што је 1865. прихватио Српски народни сабор.²⁰⁾ Не само да је заслужан за процват српскога школства у Војводини, него је држао и учитељске састанке у Будиму и Мухачу, али боравио је и у Славонији око Пакраца настојећи да се ту отвори учитељска школа. Религиозно морално васпитање српске омладине у православном духу сматрао је главним циљем српске народне школе.²¹⁾ Уместо срицања увео је учење писања са читањем по Гразеровој методи, по чему је био први у Угарској.²²⁾ Та реформа повукла је усавршавање течнога и разумљивога читања, па су на тај начин деци усадили жељу за читањем, а онда и за познавањем народне прошлости и за учењем народних песама. Истицао је значај музичке наставе тако да је давао практична методичка упутства за певање. Сматрао је да је певање за децу потреба, природан дар, да певањем душевно највише јачају и да помоћу певања могу врло лако, брзо и без тешкоћа савладати и најтеже наставне јединице. Поред црквеног појања завео је и наставу ноталног певања уз обавезно певање световних народних и уметничких песама, затим вишегласно „хармонично певање” и свирање на неком музичком инструменту — клавир, виолина, хармоника и друго.

Када је 1867. успостављено угарско краљевско министарство напустио је државну службу и на позив кнеза Михаила прешао у Београд за школскога известиоца.²³⁾ Он је пажљиво надгледао школе по Србији и давао предлоге за уређење. Када је 1868. био расписан натечај за нови српски Буквар Натошевић је написао најбољи српски Буквар са читанком и славенским Букваром.²⁴⁾ Рукопис Буквара послао је у Црну Гору, па су га и тамо користили за први и други разред.²⁵⁾ Угарско министарство просвете је најпре затурило Буквар, да би се уместо њега нешто касније штампао његов други Српски Буквар, који је дуго остајао у употреби. Новац од награде дао је „Школском листу”.

Међутим након смрти кнеза Михаила вратио се у Нови Сад, где је поново радио на организацији српских народних школа. Српски народни сабор га је 1870. изабрао за главнога школскога референта, а ту функцију вршио је све до смрти.²⁶⁾ Основао је и уређивао прве дечје новине „Пријатељ српске младежи” у којем је Јован Јовановић Змај објавио своје прве песме за децу по наговору управо Ђорђа Натошевића. Натошевић је био председник Матице српске (1885—1887).

• Летопис Матице српске 153, Нови Сад, 1888, стр. 146-162
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 35
• Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 2
• Милан Степановић, Карла Селихар, Никола Вукићевић (1830-1910) Живопис и библиографија, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, 2010.

• Биографија на сајту САНУ

Djordje Natosevic