Корисничке алатке

Алатке сајта


царица_милица_и_владета_војвода

Царица Милица и Владета војвода

Царица Милица и Владета војвода је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Опис

На почетку пјесме царица Милица види да на запјењеном коњу долази Владета војвода. Она га запитује о своме мужу, кнезу Лазару, затим о девет Југовића, Југ-Богдану, Милошу Обилићу и Вуку Бранковићу. Владета јој све по реду казује како су сви погинули, осим Вука Бранковића („Не виђех га, не вид’ло га сунце! Он издаде честитога кнеза, Господара и мога и твога”).

Текст пјесме

0001    Пошетала царица Милица

0002    Испод града бијела Крушевца

0003    С њоме шећу двије миле кћери:

0004    Вукосава и лијепа Мара;

0005    К њима језди Владета војвода

0006    На дорату на коњу доброме;

0007    Владета је коња ознојио

0008    И у б’јелу пјену обукао.

0009    Пита њега царица Милица:

0010    „Ој Бога ти, кнежева војводо!

0011    „Што си тако коња ознојио?

0012    „Не идеш ли са поља Косова?

0013    „Не виђе ли честитога кнеза,

0014    „Господара и мога и твога?”

0015    Ал’ бесједи Владета војвода:

0016    „Ој Бога ми, царице Милице!

0017    „Та ја идем са поља Косова,

0018    „Ал’ не виђех честитога кнеза,

0019    „Већ ја виђех кнежева зеленка,

0020    „Ћерају га по Косову Турци,

0021    „А кнез мислим да је погинуо.”

0022    Кад то зачу царица Милица,

0023    Проли сузе низ бијело лице,

0024    Пак још пита Владету војводу:

0025    „Још ми кажи, кнежева војводо!

0026    „Кад си био на Косову равну,

0027    „Не виђе ли девет Југовића

0028    „И десетог старог Југ-Богдана?”

0029    Ал’ бесједи Владета војвода:

0030    „Та ја прођох кроз Косово равно,

0031    „И ја виђех девет Југовића

0032    „И десетог старог Југ-Богдана:

0033    „Они бјеху у пола Косова,

0034    „Крваве им руке до рамена

0035    „И зелени мачи до балчака;

0036    „Али су им малаксале руке

0037    „Сијекући по Косову Турке.”

0038    Још му рече царица Милица:

0039    „Стан’ почекај, кнежева војводо!

0040    „Не виђе ли још два зета моја:

0041    „Бранковића, Милош-Обилића?”

0042    Ал’ бесједи Владета војвода:

0043    „Та ја прођох кроз Косово равно,

0044    „И ја виђех Милош-Обилића:

0045    „Он стајаше у пољу Косову,

0046    „На бојно се копље наслонио,

0047    „Бојно му се копље преломило,

0048    „Пак на њега Турци навалише,

0049    „До сад мислим да је погинуо;

0050    „Ал’ не виђех Вука Бранковића,

0051    „Не виђех га, не вид’ло га сунце!

0052    „Он издаде честитога кнеза,

0053    „Господара и мога и твога.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
царица_милица_и_владета_војвода.txt · Последњи пут мењано: 2019/11/11 22:24 од жељко_тодоровић