Филип Вишњић
Рођење: 1767. Горње Трново, Отоманско царство Смрт: 1834. Вишњићево, Аустријско царство Познат као: гуслар и песник

Филип Вишњић (Горње Трново, 1767 — Вишњићево, 1834), један од најпознатијих српских гуслара и народних песника. Као дете ослепео је од великих богиња, па је као слепац научио да свира и пева уз гусле. Певао је најпре туђе песме, а касније је испевао 13 оригиналних и историјски веома тачних песама, које је објавио Вук Стефановић Караџић. Због својих песама прозван је „српским Хомером”.

Рођен је око 1767. године у Трнови на Мајевици од оца Ђорђа Вилића и мајке Марије Вишње.¹⁾²⁾ Рано је остао без оца, па се његова мајка око 1771. преудала у село Међаше, са друге стране Бијељине и ближе Дрине.³⁾ У осмој години живота око 1775. прележао је велике богиње, од којих је ослепео и остао рошава лица.⁴⁾ Онако слеп често је посећивао родно Трново. Нова несрећа снашла их је августа 1787, када су у Трново у посету Вилићима дошла два зворничка бега.⁵⁾ Турци су насрнули на жене, па су Вилићи убили оба бега.⁶⁾ Турци су у осветничком походу побили све стричеве Филипа Вишњића.⁷⁾

Тих година му је умрла и мајка. Веома рано је показао песнички дар.⁸⁾ Као слепац брзо је научио да свира и пева уз гусле.⁹⁾ Најпре је певао песме какве је чуо, а брзо би памтио сваку песму, коју би чуо.¹⁰⁾ Зарађивао је певајући уз гусле, много је путовао и посећивао многа места. Слушаоце је привлачио уверљивошћу и жаром своје песме.¹¹⁾ Најпре је као млад гуслар обилазио само најближа села, а онда се охрабрио и кренуо даље све до Бања Луке.¹²⁾ Певао је само оно што је чуо од других певача, а сам се до Првога српског устанка није усуђивао да спева нову песму.¹³⁾ За време путовања много је слушао и о турским вођама из тих крајева и о томе како народ оцртава њихов карактер. Друго Филипово путовање било је од Међаша и Бијељине, Лопара, Тузле, Маглаја, Травника, Бусоваче, Високога до Сарајева.¹⁴⁾ Задржавао се у многим селима између градова на том путу и у њима певао на гуслама. Након тога путовао је уз Дрину, преко Таре и Пиве и кроз Црну Гору до Скадра.¹⁵⁾ Током тога путовања упознао је и од народа сазнао карактерне црте турских паша и капетана, који ће касније бити опевани у његовим песмама. Као слепцу гусле су му представљале начин да се прехрани. Изгледа да је једном имао неки тежак окршај са Турцима, јер му је лево ухо било од пола на доле одсечено, а имао је и бразготину преко образа, а мали прст и прстењак десне руке су му били осакаћени.¹⁶⁾

Када је имао 31 годину оженио се девојком Настом из Мртвице и са њом је имао шесторо деце, али само двоје је било живо до 1817.¹⁷⁾ За време Првог српског устанка устаницима су 1809. пришли и српски сељаци из Семберије и Иво од Семберије.¹⁸⁾ Међутим након српског пораза 1809. на Каменици крај Ниша устаници су били приморани да напусте Семберију и оду у избеглиштво у Србију.¹⁹⁾ Филип Вишњић и Иво Кнежевић су тада прешли Дрину и настанили су се у Мачви.²⁰⁾ Филип је у Мачви сместио своју породицу и кренуо је са гуслама по Србији од Шапца, Београда, Ужица, Лознице, Лешнице, Уба, Болеча, Гроцке, Рудника, Чачка, Краљева и Крагујевца.²¹⁾ Гудио је и певао пред многим српским војводама.²²⁾ Нашао се 1810. у Лозници у време када су десет пута јаче турске снаге опседале Лозницу, а у опсади су се нашли Анта Богићевић, Милош Поцерац и Бакал Милосав.²³⁾ У помоћ Лозници дошао је тада Карађорђе Петровић са Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Лазаром Мутапом и Цинцар Јанком.²⁴⁾ Својом песмом бодрио је устанике да одбране Лозницу.

Након пропасти Првог српског устанка прешао је 1813. године у Срем и настанио се у селу Грку (данас Вишњићево).²⁵⁾ Ту је себи саградио колибу и примао слушаоце и певао им.²⁶⁾Прве године избеглиштва провео је са породицом у дворишту Гаје Ноћајца у Грку.²⁷⁾ Када му је умрла супруга Филип се преселио код рођака Манојла Радишића.²⁸⁾ У Грку је проводио зиме, а по лепом времену је путовао широм Срема, Бачке, Баната и Славоније.²⁹⁾ Зими би се у Грку готово свако вече окупљали људи да га слушају. Примио га је 1816. митрополит Стефан Стратимировић.

Вук Стефановић Караџић, Лукијан Мушицки и Јернеј Копитар схватили су да је он песник изузетне вредности.³⁰⁾ Вук Караџић се први пут срео са Филипом 1815. Када је Јернеју Копитару показао Филипове песме о Првом српском устанку Копитар је уочио њихову оригиналност и колико се одвајају тематиком и квалитетима од старих јуначких народних песама, па се заинтересирао за Филипа, његове песме и биографију.³¹⁾ Вук је због тога писао Лукијану Мушицком и молио га је да од Филипа препише још покоју песму и да сазна његове биографске податке.³²⁾ Лукијан Мушицки је након тога позивао Филипа Вишњића да посећује манастир Шишатовац, у коме је Лукијан био архимандрит.³³⁾ Лукијан Мушицки се спријатељио са Филипом Вишњићем и називао га је чича-Филип.³⁴⁾ Филип је неколико пута био у Шишатовцу. Након тога често је мењао боравиште посећујући многе мaнастире на Фрушкој Гори.³⁵⁾ Само од 1817. до 1821. посетио је Сремску Митровицу, Руму, Земун, Кукујевац, Шид, Илок, Бачку Паланку, Параге, Кулпин, Винковце, Славонски Брод, Славонску Градишку, Осијек и Ђаково.³⁶⁾ Умро је у Грку 1834.³⁷⁾

Поетско дело Филипа Вишњића чини 13 оригиналних песама из Првога српског устанка и 4 старе прерађене песме.³⁸⁾ Било је то укупно око 5.000 стихова.³⁹⁾ Његове песме обилују мноштвом историјски тачних података.⁴⁰⁾ У његовим песмама налази се 320 идентификованих личности и места.⁴¹⁾ Што се тиче битних ствари у песми све је било тачно и ту се није служио песничком слободом да искриви историју.⁴²⁾

У песмама се налазило обиље података, које је могао да добија само из прве руке, али и да проверава пролазећи кроз села описана у песмама.⁴³⁾ Од тринаест песама десет песама је било са темама из Подриња, и по једна са темом из Ужица и са темом из Шумадије.⁴⁴⁾ Највише тема било је из Подриња, јер се ту настанио за време Првог српског устанка.⁴⁵⁾

• Милан Панић-Суреп, Филип Вишњић: живот и дело, Просвета, Београд, 1967.
• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 57—59
• Знаменити Срби XIX века, број 1, уредник A. Гавриловић, Загреб, 1901, стр. 13—14, Дигитална Народна библиотека Србије

Filip Visnjic