Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
феликс_хофман

Феликс Хофман

Феликс
Хофман
феликс_хофман.jpg Феликс Хофман,
управник Сењског рудника

Рођење:
4. децембар 1830.
Нова Молдава,
Аустријско царство

Смрт:
17. фебруар 1914.
Бела Црква,
Аустроугарска

Познат као:
рударски инжењер

Феликс Хофман (нем. Felix Hofmann) (Нова Молдава, 4. децембар 1830 — Бела Црква, 4/17. фебруар 1914),1) рударски инжењер.

Биографија

Рођен је 1830. године у малом градићу Нова Молдава на Дунаву у Румунији. Води порекло из старе рударске породице из Банатских Карпата.2) Неки од његових предака су били рудари, а неки власници рудника у Банату. И његов старији брат Рафаел, такође је био рударски инжењер и поседовао је руднике у Банату.3)

Пошто у то време у Србији није било образованих геолога, ни инжењера рударства, по добијању аутономије, за главни део послова око обнављања рударства су морали да се ангажују страни стручњаци.4)

Феликс Хофман се школовао на рударској академији у Шемницу.5) Као млад инжењер дошао је у Србију, први пут 1856. године, када је посетио руднике Мајданпека (Рудна глава, Црнајка, и Кучајна).6) Брзо је задобио поверење надлежних кругова у Србији.7) Коначно се доселио 1862. године, на позив кнеза Михаила. Одмах је узео у закуп на педесет година државне руднике Кучајне, на простору од 160 хектара,8) с правом да истражује и отвара и суседна рудишта.9) Радове је започео са рударима из свог родног места. После десетак година, уложивши своје знање и имовину, направио је узоран рудник, топионицу цинка и олова, огњиште за одвајање олова од племенитих метала и направе за одвајање сребра од злата, али од тога није имао користи. Био је принуђен да ступи у државну службу.10)

У државној служби се налазио 17 година, као рударски инжењер. Вршио је геолошка и рударска истраживања широм Србије и прикупио многе значајне податке о геолошком саставу, бележио своја запажања, правио геолошке скице и профиле.11)

У периоду од јуна до августа 1874. године Министарство финансија га је за потребе пруге, која је требала да се гради на релацији Београд—Ћуприја—Ниш, ангажовало да на простору Сења први пут истражи угљени предео и предложи ограничење рудног простора за државу.12) Своје стручно мишљење и налаз је доставио Министарству 1875. године. У истој области је боравио и 1879, испитујући појаве руде угља. У оба наврата пажњу су му привукли остаци старог рударства, алат, лампе, метални новац, грнчарија, рударски алат, на које је наишао током испитивања.13) Такође је наишао и на појаве руде гвожђа са 84% чистоће, чије је примерке показао на рударској изложби у Будимпешти 1885.14)

Био је и велики поборник културе, занимале су га старине, а посебно је ценио археологију као науку. У току истраживања открио је бројне трагове старог рударства. Такође је пронашао археолошка налазишта, пре свега станишта праисторијског човека. Први је у Србији вршио истраживања пећина.15) Иницирао је истраживања у Лазаревој пећини код Злота, и дао је предлоге за очување археолошких места. Сва своја запажања, као и резултате теренског рада је детаљно записивао. Објавио их је 1882. године16) у „Гласнику” Српског ученог друштва, под насловом Трагови преисторијског човека у Србији.17) Својим археолошким радом инспирисао је и друге познате стручњаке тог времена, на пример Јована Жујовића.18)

На Париској изложби 1889. обелоданио је постојање великих залиха руде бакра у Бору. Неколико година касније основан је Тимочки рударски синдикат Ђорђа Вајферта. Захваљујући Феликсу Хофману који је извршио геолошка истраживања руде бакра у Бору у периоду 1897—1902, финансијском доприносу Ђорђа Вајферта, имућног индустријалца, коме је био потребан угаљ за сопствена предузећа, првенствено за пиваре у Београду и Панчеву и који је био заинтересован да улаже у српско рударство, као и техничком доприносу Фрање Шистека, откривени су рудници у Бору,19) а рудник је отворен 1903.

Захваљујући њему у Србији су отворена многа рудишта, откривен је рудник живе на Авали и угљенокопи у Ресави и Мелница. Резултате својих рударско-геолошких истраживања у Источној Србији, о њеном богатству златом и бакром је објавио 1892. године у „Годишњаку” Рударског одељења.20) Први је започео истраживања на примарним рудиштима на Благојевом камену,21) над чијим рудником злата површине 410 хектара је 1902. добио права заједно са Ђорђем Вајфертом.22) Вршио је истраживања и на рудиштима у околини Луке и Танде, гвозденим рудиштима у Црнајки, рудиштима каменог угља у басену између Млаве и Пека и угљеном терену у области Мироча. Својим саветима је подстицао радове на рудишту злата на Дели Јовану.23)

Објавио је знатан број монографија о рудним теренима у Србији, о Мајдампечким рудницима, угљеним теренима око Аликсара и Сењском руднику. Поднео је и исцрпан извештај о истраживањима вршеним дуж железничке пруге од Београда до Врања и Пирота.24)

Умро је у 84. години у Белој Цркви у Банату 4/17. фебруара 1914.25)

Академик

Почасни је члан Српског ученог друштва од 2/14. јуна 1875. Био је редовни члан (Одбора за науке при родне и математичке) од 30. јануара/11. фебруару 1884.26) Био је почасни члан Српске краљевске академије 15/27. од новембра 1892.27)

Литература

Вањске везе

1) , 2) , 5) , 7) , 9) , 11) , 21) , 23) , 24) , 25)
Димитрије Антула, 1914.
3) , 4) , 6) , 10)
Ана Стјеља, 2014.
8) , 20) , 22)
Б. Филиповић, 2003.
12)
Дамњан Поповић, 1969.
13) , 14)
Ненад Анжел, 2013.
15)
Душан Михаиловић, 2014.
16) , 18)
Игор Јовановић, 2012.
17)
Феликс Хофман, 1882.
19)
Јован Стојковић, 2011.
26)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 345
27)
Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, 2007, стр. 346
феликс_хофман.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/17 23:11