Уједињена омладина српска, представљала је српски политички покрет који је основан 27. августа 1866. у Новом Саду. Главни слоган покрета био је „Српство све и свуда”.

Српски студенти у Бечу су након бомбардовања Београда 1862. одлучили да оснују васпитно и књижевно друштво.¹⁾ Друштво је након дугог затезања добило дозволу за рад у јесен 1863.²⁾ Прва седница Друштва одржана је 23. децембра 1863. и тада је друштво добило име Зора, а за првога председника изабран је Милан Јовановић.³⁾ Зора се није ограничавала на књижевну активност, него је циљ био да се буди српска бнационална свест и да се школска омладина припрема за очекиване судбоносне догађаје.⁴⁾ Зора је ступила од 1864. у везу са другим српским ђачким дружинама, а 1865. се спојила са Задругом, међу чијим оснивачима су били Владан Ђорђевић и Лазар Докић.⁵⁾ У Пешти је још раније 1861. основано ђачко друштво Преодница.⁶⁾ Било је мноштво ђачких друштава по разним градовима, у којима се школовала српска омладина. Зора је 19. маја 1866. упутила предлог свим српским ђачким дружинама, да ступе у што ближу везу.⁷⁾ У то време постојало је 16 ђачких дружина.

На предлог Зоре одржана је 15/27. августа 1866. у Новом Саду оснивачка скупштина Уједињене омладине српске.⁸⁾ Скупштина је одржана у новосадској српској гимназији, а учествовало је 400 српских ђака.⁹⁾ За председника скупштине изабран је председник Зоре Бранко Стефановић, а за перовође изабрани су Илија Вучетић и Владан Ђорђевић.¹⁰⁾ Главну реч на скупштини водио је Владимир Јовановић.¹¹⁾ На његов предлог је одлучено да се оснује савез српске омладине.¹²⁾ По његовом мишљењу, које је скупштина прихватила, цео српски народ је млад и представљљао је омладину, а исто тако по њему је сваки Србин либерал, јер жели слободу и напредак.¹³⁾ Скупштина је за задатак омладине поставила усавршавање саме себе, буђење народног живота у свим гранама и изналажење начина за побољшање материјалног стања народа и да на тај начин надокнађују рад цркве, школе и учених друштава.¹⁴⁾-116 Члан Омладине могао је да постане сваки Србин са навршених осамнаест година.¹⁵⁾ Оснивачка скупштина трајала је од 27. до 30. августа 1866.¹⁶⁾

Власт је Омладини дала дозволу за књижевна и просветна оитања, али друштво се од самог почетка почело бавити политичким питањима.¹⁷⁾ Прва скупштина имала је широки одјек у свим српским крајевима. Зора је настојала да избегне сумњу власти, па је предложила да се њихови састанци објављују преко Заставе и Виле. Власт је Омладини дала дозволу за књижевна и просветна питања, али друштво се од самог почетка почело бавити политичким питањима.¹⁸⁾ У почетку и током 1867. оснивају се на све стране омладинске дружине у духу идеја Уједињене омладине српске.¹⁹⁾ У почетку су власти у Србији подржавале Омладину, па је кнез Михаило Обреновић дао 100 дуката за рад покрета.²⁰⁾ Касније је омладина оптуживала кнеза Михаила да није довољно одлучан у спољној акцији ослобађања српских земаља.

Друга скупштина Уједињене омладине српске одржана је у Београду 6/18. августа 1867.²¹⁾ На скупштини у дворишту Велике школе се окупило око 3.000 Срба из свих српских земаља.²²⁾ Скупштина је имала шири југословенски и општесловенски карактер, а били су присутни Хрвати, Бугари (Љубен Каравелов и други), Чеси и Руси.²³⁾ Уочи скупштине власти су протерале из Београда двојицу омладинаца, који су наздрављали здравице влади омраженим Светозару Милетићу и Владимиру Јовановићу. За председника омладинске скупштине једногласно је изабран Јеврем Грујић.²⁴⁾ Избор Јеврема Грујића представљао је црвену крпу за власти, које су онда чиновницима и ђацима Велике школе забранили да учествују на омладинској скупштини.²⁵⁾ Одлучнији омладинци покушали су после тога да одрже скупштину у приватним локалима, али безуспешно.²⁶⁾

Након смрти кнеза Михаила српска влада је оптуживала Омладину као моралног саучесника тог атентата.²⁷⁾ У београдској штампи су се писали чланци о крвавој омладини и крвавој Застави.²⁸⁾ На захтев српске владе по седам месеци били су затворени у угарском затвору Владимир Јовановић и Љубен Каравелов.²⁹⁾ Лист Застава је остао без сарадника, дописника и чак и без преплатника.³⁰⁾ Омладина је једно време обуставила рад.³¹⁾ Одмах након убојства кнеза Михаила угарска влада тражила је да Омладина изађе на јавност са својим правилима, па су Антоније Хаџић и Глиша Гершић као председник и тајник једва спречили забрану Омладине.³²⁾

Трећа омладинска скупштина одржана је у Великом Бечкереку од 3. до 6. септембра 1868.³³⁾ Председник скупштине био је Антоније Хаџић, а потпредседник Ђорђе Пејић.³⁴⁾ Омладина је одмах на почетку рада скупштине изјавила жалост због убиства кнеза Михаила, ограђујући се на тај начин од клевета. Четврта скупштина одржана је од 5. до 9. септембра 1869. у Великој Кикинди у присуству 3.000 до 4.000 људи.³⁵⁾ Омладина је на тој скупштини донела одлуку да оснује свој лист Мала Србадија.³⁶⁾ Већ тада се осећалo слабљење активности, а број чланова је падао.³⁷⁾ У Новом Саду је 8. септембра 1870. одржана пета омладинска скупштина.³⁸⁾ На тој скупштини политичка питања су однела превагу над књижевним питањима.³⁹⁾ На предлог Светозара Милетића изјавили су симпатије новопрокламованој Републици Француској.⁴⁰⁾ На тој скупштини дошло је до вербалног сукоба Светозара Милетића и Владимира Јовановића.⁴¹⁾ Светозар Марковић се залагао за што слободнију и напреднију Србију, да би она била привлачна за угњетене народе у Османском царству.⁴²⁾ С друге стране Владимир Јовановић је тврдио да у Србији треба окончати унутрашња трвења и сву снагу усредсредити на скоро решење источног питања, тј. на ликвидацију Османског царства.⁴³⁾

Последња омладинска скупштина одржана је 27. августа 1871. у Вршцу.⁴⁴⁾ Скупштини су присуствовали Васо Пелагић и црногорски војвода Машо Врбица, који је био изабран за председника скупштине.⁴⁵⁾ У то време Светозар Милетић се налазио у затвору и почела је насилна мађаризација. Мађарска влада је избор Маше Врбице сматрала провокацијом, па је тражила да Омладина пропише да њени чланови могу да буду само Срби из Аустроугарске.⁴⁶⁾ Пошто скупштина није хтела да испуни тај захтев мађарске владе, владин комесар је наредио да се скупштина разиђе.⁴⁷⁾ Када су учесници скупштине покушали да одрже приватан састанак, полиција је то спречила. Уједињена омладина српска је 1871. званично окончала постојање.⁴⁸⁾

Омладина је почела да тражи друге начине организовања. Поново су 1871. покренули раније идеје Светозара Милетића и Лазе Костића о оснивању српских гимнастичких друштава.⁴⁹⁾ Василије Пелагић је активност преселио на Цетиње, где је издао књижицу У аманет Србину и Српкињи.⁵⁰⁾ Пелагић је током 1871. организовао омладинске одборе и растурао је омладинске књиге по Скадру, Подгорици, Плевљама, Пећи и Фочи.⁵¹⁾ Припремао је оснивање омладинске књижаре на Цетињу, Боки Которској и северној Далмацији.⁵²⁾ Лаза Костић и Миша Димитријевић су као председник и тајник годишњег омладинског одбора отишли 1871. на крштење црногорског престолонаследника.⁵³⁾ Заједно са Машом Врбицом направили су план револуционарног ослобођења и ослобођења српства.⁵⁴⁾ Њихов план се окончао када је 1872. мађарска полиција због шифрованих порука ухапсила Лазу Костића и Јована Павловића.⁵⁵⁾ Омладина је била прогоњена и у Србији у у Аустроугарској. Панчевац је био угашен 1871, Застава је била под суђењем, а Млада Србадија је била забрањена у целој Аустроугарској.⁵⁶⁾ У Србији је 1871. угушен лист Србија, а након тога угушен је Радник.⁵⁷⁾ Једно време била је затворена и Велика школа. Последњи број Младе Србадије изашао је 7. децембра 1872. и то је означило дефинитиван крај Уједињене омладине српске.⁵⁸⁾

• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.

Ujedinjena omladina srpska