Српска православна црква у Аустралији и Новом Зеланду је верска заједница, јерархијски и правно саставни део аутокефалне Српске православне цркве са седиштем у Београду, Југославија.

Српска православна црква у Аустралији и Новом Зеланду се управља на основу:

1) Светог Писма и светог Предања, према учењу Свете православне цркве;
2) правила Васељенских сабора и од њих признатих правила апостолских, помесних сабора и светих Отаца;
3) одредаба помесних сабора и патријаршијских синода, уколико их је усвојила Српска православна црква;
4) прописа Устава Српске православне цркве и Устава Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду;
5) уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

1. Начела Српске православне цркве, њен Устав и друга правила и прописи, донети од стране Светог архијерејског сабора, која се тичу црквеног, канонског, јерархијског и правног ауторитета, обавезни су и за Српску православну цркву у Аустралији и Новом Зеланду и морају се признати без изузетка.

2. Српска православна црква признаје административну аутономију Српској православној цркви у Аустралији и Новом Зеланду у свим питањима која се тичу управљања спољашњим црквеним пословима, т.ј. власништва, контроле, поседовања, руковођења и управљања покретном и непокретном имовином Епархије, манастира, црквених општина и других органа у Аустралији и Новом Зеланду.

Грб Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду:

1. На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом са леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула Светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећке Патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.

2. Застава је тробојка: црвено - плаво - бело, са златним крстом и огњилима.

3. Све црквене власти, тела и органи Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду имају и своје печате са црквеним грбом у средини и одговарајућим натписом унаоколо.

4. Назив Епархије мора стајати испод назива црквене општине или парохије на свим документима, а назив црквене општине испод имена сваког њеног пододбора или помоћне организације. (С 92,9.2)

Званични језици Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду су српски и енглески.

1. Јурисдикција Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду обухвата територију Аустралије и Новог Зеланда, као и мисионарска подручја у наведеним државама. Свака српска православна епархија која сада постоји и која ће постојати убудуће у горе поменутим географским границама, саставни је део Српске православне цркве.

2. Свака парохија, црквена општина, манастир и намесништво које сада постоји или ће убудуће бити основани, саставни су делови те Епархије на чијој се територији налазе и као такви признају њену власт и јурисдикцију.

3. Свака постојећа црквена општина, парохија, манастир или намесништво које буде основано имају се управљати према прописима овог Устава.

4. Црквена уверења о инкорпорирању, тапије и правила, имају бити у сагласности са овим Уставом. Код сваке противуречности или неслагања у вези са језиком, кога било званичног документа, који се тиче горе споменутих органа и овог Устава, мора да преовлада дух овог Устава.

1. Уређење Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду је црквено-јерархијско и црквено-самоуправно. Црквена власт духовна, црквено-дисциплинска и црквено-судска, припада искључиво јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих представника и органа. Ствари које се односе на управу имовином, верским и нетечевинским корпорацијама, задужбинама, фондовима и другим телима предвиђених овим Уставом, која се тичу руковања непокретном и покретном имовином, су под надзором епархијског архијереја, свештенства и световних лица одговарајућих административних тела Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

2. Црквено-јерархијске управне власти су следеће: Свети архијерејски сабор СПЦ, Свети архијерејски синод СПЦ, Епархијски архијереј, Епархијски црквени суд, Архијерејски намесник, Парох, Настојатељ и манастирско братство-сестринство.

3. Црквено-самоуправне власти су следеће:

- Епархијски савет,
- Епархијски управни одбор,
- Скупштина црквене општине,
- Управни одбор црквене општине.

У Аустралији и Новом Зеланду епархије су: Епархија аустралијско-новозеландска, са седиштем у Илајну, односно Сиднеју. Одлуке о оснивању, укидању, реорганизацији и седишту епархија у Аустралији и Новом Зеланду доноси Свети архијерејски сабор СПЦ.

На челу Епархије је епархијски Архијереј, који је главни извршни орган и врховна власт целокупног црквеног живота у својој Епархији. Епархија се састоји од архијерејских намесништава, црквених општина, парохија и манастира.

Епархијског архијереја за Српску православну епархију у Аустралији и Новом Зеланду бира Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. Епархијски архијереј поставља себи заменика, који га замењује у границама датих му овлашћења. Упражњеном епархијом управља администратор, кога именује Свети архијерејски синод.

Епархијски архијереј признаје Патријарха као поглавара Српске православне цркве и спомиње га на светим службама.

Епархијски Архијереј има пуну јерархијску власт у пословима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског рада у својој Епархији, а уз сарадњу парохијског свештеника и верних управља и руководи целокупним унутрашњим и спољашњим животом Епархије.

Осим права и дужности по црквеним и канонским прописима, Епархијски архијереј по својој надлежности:

1) чува, брани и одржава у народу православну веру сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске православне цркве;
2) извршава и настоји да се све наредбе и одлуке Светог архијерејског сабора и Синода благовремено и тачно саопштавају и извршују;
3) обуставља извршење одлука подручних му тела и органа која нису у сагласности са начелима и учењем Православне цркве и враћа предмет на поново решавање. Ако се не би ни тада могао постићи споразум, упућује дотични предмет Светом архијерејском синоду на коначну одлуку;
4) учи, просвећује свештенство и народ у својој Епархији: речима, делима и пастирским посланицама, врши надзор над црквеном просветом у својој Епархији;
5) у споразуму са Црквеним судом и ЕУО оснива нова намесништва и црквене општине;
6) даје благослов да се подижу цркве, капеле и гробља где је потребно и настоји да се одржавају у добром стању и освећује их;
7) стара се за редовно и правилно богослужење и уопште о црквеном поретку;
8) брине се да се цркве и манастири снабдевају светим антиминсима, светим миром, свештеним одеждама, утварима и богослужбеним књигама и да се подмирују правилно и на време све друге потребе Цркве;
9) рукополаже достојна лица у свештенички чин, упућује их на дужност и даје им грамату о томе;
10) предлаже Светом архијерејском синоду за одликовање свештена лица оба реда, која се истичу примерним животом, црквенопастирским и вероучитељским радом и сам их одликује оним што је у његовој надлежности;
11) даје у својој надлежности благослов и разрешење у црквено-брачним и другим споровима по прописима светих канона и одлука Светог архијерејског сабора;
12) даје благослов и потврђује на предлог свештеника способна лица за вероучитеље у школама у својој Епархији и води надзор над њиховим радом;
13) даје на предлог манастирских настојатеља благослов достојним лицима за ступање у монашки чин;
14) суди свештеним лицима оба реда за мање (дисциплинске) кривице и кажњава за ова дела: опоменом, укором, епитимијом до 15 дана и забраном свештенодејства до месец дана, а за веће кривице предаје их Црквеном суду; суди вернима и изриче казне привременог лишења појединих права или почасти у Цркви;
15) ублажава казне коначно изречене од стране Епархијског црквеног суда и то до половине досуђене казне;
16) одлучује од свештенодејства свештена лица оптужена за кривицу и одређује им заменика;
17) води надзор над радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у својој Епархији;
18) даје свештеним лицим и службеницима у своме делокругу одсуства;
19) одређује заменике одсутним и оболелим манастирским настојатељима, архијерејским намесницима и парохијским свештеницима;
20) стара се, уз помоћ Епархијског црквеног суда и ЕУО, да сва црквена надлештва и органи Епархије обављају своје дужности савесно и правилно и да се сви послови извршују по постојећим прописима;
21) врши у својој Епархији канонске посете по црквеним правилима, шаље нарочите изасланике од способних и достојних лица и даје им упутства ради прегледа парохијских и намесничких канцеларија, манастирских управа и црквених општина;
22) подноси Светом архијерејском сабору извештај са својим предлозима о свом архипастирском раду и уопште о стању у својој Епархији.

1) Епархијски црквени суд је орган Епархијског архијереја за црквено судство и унутрашње црквене послове.

2) Председник Епархијског црквеног суда је епархијски архијереј кога, по његовом овлашћењу, замењује архијерејски заменик. Када Архијереј преседава, архијерејски заменик може учествовати у суђењу као члан суда.

3) Црквени суд састављају:

а) председник,
б) два почасна члана који имају заменике,
в) секретар,
г) потребан број другог особља.

4) Дужност црквеног тужиоца врши свештено лице које одреди Архијереј.

5) Дужност црквеносудског браниоца врши обавезно свештено лице, које поставља и разрешава Архијереј.

6) Особље Црквеног суда са одговарајућим квалификацијама поставља и отпушта Епархијски архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод.

7) Црквени суд доноси пуноважне одлуке у већу састављеном од председника, односно његовог заменика, два члана и деловође (секретара или писара).

8) Председник Црквеног суда распоређује за рад приспеле предмете упућене Суду, сазива, отвара и закључује седнице Суда. Под његовим надзором врше се сва разматрања и доносе пресуде.

9) За све одлуке Црквеног суда, да би биле пуноважне, морају гласати председник и један судија. Чланови суда гласају по старешинству с тим да најмлађи члан Суда гласа први. У случају размимоилажења у мишљењу Архијереја и двојице судија, Архијереј ће поднети спорни предмет Светом архијерејском синоду на разматрање и коначну одлуку.

10) Чланови Епархијског црквеног суда, судски тужилац, судски бранилац, секретари и писари не могу бити ни међусобно ни са председником у сродству по крви до четвртог степена завршно, а по тазбини или крштењу до другог степена завршно.

11) Све одлуке Црквеног суда које не подлежу разматрању Светог архијерејског синода, одмах су извршне. Одлуке које подлежу разматрању Светог архијерејског синода су извршне по њиховој коначној одлуци.

1. Епархијски савет је главно законодавно тело СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду у пословима спољне црквене администрације.

2. Епархијски Савет сачињавају:

- Епархијски архијереј,
- активно и пензионисано свештенство оба реда,
- чланови Епархијског управног одбора
- председници црквених општина или њихови заменици.

3. Савет сазива Епархијски архијереј, који одређује време и место заседања. Редовно заседање Савета се сазива сваке две године. Ванредно заседање Савета може сазвати Епархијски архијереј по своме нахођењу, као и на писмени захтев две трећине чланова Епархијског савета. Савет у ванредном заседању решава само оне предмете због којих је сазван.

4. Савет из своје средине бира подпредседника и два оверача записника. Секретар Епархије води записник.

5. Све одлуке на заседању Савета се доносе већином гласова. у случају подједнаких гласова, глас председавајућег ће бити одлучујући.

6. У случају да Епархијски архијереј нађе да је одлука донета од стране Савета противна учењу свете Српске православне цркве или штетна за њене интересе, предмет ће бити враћен Савету на поновно разматрање. Ако Савет потврди своју претходну одлуку, Епархијски архијереј ће предмет доставити Светом архијерејском синоду на коначну одлуку.

7. Све црквене општине морају се придржавати свих одлука Савета, без обзира да ли су биле заступљене на седници Савета или не.

8. Седницама Савета председава Епархијски архијереј.

9. Путне трошкове активних свештеника и председника сносе њихове црквене општине, а трошкове чланова ЕУО сноси Епархија.

10. Црквене општине које нису измириле своје обавезе према Епархији, а нису доставиле оправдане разлоге, губе право гласања на заседању Савета.

11. Записник Савета доставиће се: епископској канцеларији, канцеларији Црквеног суда и канцеларији ЕУО, а одлуке Савета управама црквених општина и манастира.

12. Епархијски савет врши следеће послове:

а) стара се о средствима за подмирење материјалних потреба Епархије;
б) одобрава за потребе Епархије годишњи предрачун расхода и прихода;
в) одређује висину разреза на црквене општине и манастире за потребе Епархије;
г) доноси одлуке о задужењу и отуђењу епархијске имовине;
д) коначно решава о отписивању потраживања која припадају Епархији, а за која се докаже да се не могу наплатити, као и о расходовању ствари епархијске имовине;
ђ) решава о вођењу и одустајању од парница, као и о поравнању у погледу епархијске имовине;
е) одобрава епархијске фондове и оснивање религиозних, добротворних, црквено-просветних и других корисних установа и завода;
ж) бира из своје средине редовне чланове за ЕУО, као и њихове заменике;
з) доноси прописе о црквеним таксама за целу Српску православну цркву у Аустралији и Новом Зеланду.

1) Епархијски управни одбор је извршна власт у пословима финансијске црквене управе у Епархији и извршни орган Епархијског савета. Епархијски архијереј, односно администратор Епархије сазива редовне седнице Епархијског управног одбора у седиште Епархије полугодишње, а ванредно у следећим случајевима:

а) када то одлучи председник;
б) када то писмено затражи најмање половина чланова Епархијског управног одбора назначивши предмет ради кога се тражи сазив ванредне седнице.

2) Епархијски управни одбор сачињавају:

а) Епархијски архијереј,
б) Архијерејски заменик,
в) три свештеника које именује Архијереј, као и два њихова заменика,
г) шест световних лица које бира Епархијски савет на својој редовној седници и два њихова заменика, које такође бира Савет.

Мандат члановима Епархијског управног одбора траје две године.

Архијереј именује потпредседника из редова чланова световних лица, по могућности из седишта Епархије.

Секретара Епархије, свештено лице, поставља Епархијски архијереј. Он је у исто време секретар Епархијског савета и Епархијског управног одбора са правом гласа.

Сваки члан Епархијског управног одбора који би био спречен да на позив дође на седницу дужан је то благовремено јавити председнику, а овај ће на место отсутног члана позвати заменика. Ако члан Епархијског управног одбора занемари своју дужност и два пута узастопце не дође на седницу, престаје бити члан ЕУО. Председник ће позвати члана заменика на његово место.

За доношење пуноважних одлука је потребно да на седници Одбора учествује више од половине његових чланова. Одлуке се доносе простом већином гласова. При једнакој подели гласова одлучује глас председавајућег. Записник Епархијског управног одбора потписује председник и секретар.

Предмети који су хитне природе и не трпе одлагање, решавају се президијално или у ужем одбору, који сачињавају Архијереј или његов заменик, једно свештено лице и једно световно лице из седишта Епархије или из ближе околине. Президијалне одлуке и одлуке овог ужег одбора се подносе на накнадно одобрење Епархијског управног одбора.

Епархијски управни одбор, осим других послова које врши по овом Уставу, у својој надлежности:

1) саставља предлог епархијског буџета и подноси га Епархијском савету на одобрење;
2) надгледа рад црквених општина и даје потребна упутства за рад у пословима материјалне природе;
3) прегледа и одобрава годишњи буџет и рачуне црквених општина и манастира;
4) одобрава избор црквених Управних одбора;
5) разматра спорове у црквеним општинама и по потреби разрешује дужности црквени Управни одбор и поставља Привремено поверенство;
6) сазива, по потреби, ванредне скупштине црквених општина и на њих шаље своје изасланике;
7) доноси одлуке у име Епархијског савета по предметима који захтевају решење између редовних заседања Савета. Одлуке ЕУО се накнадно подносе Епархијском савету на одобрење.

Ако је Епархијски архијереј уверен да се нека одлука Епархијског управног одбора противи црквеним прописима, или није у сагласности са начелима учења Православне цркве, властан је обуставити извршење такве одлуке и предмет вратити на поновно решавање. Ако се ни тада није могао постићи споразум, Архијереј упућује дотични предмет Светом архијерејском синоду, чија је одлука коначна.

Епархијски надзорни одбор се састоји од председника и два члана који се бирају на редовној седници Епархијског савета, првенствено из редова људи који имају искуство у финансијском пословању. Епархијски надзорни одбор састаје се у редовно заседање једанпут годишње (на крају финансијске године), прегледа целокупно финансијско пословање Епархије, епархијске имовине и фондова и подноси свој извештај на редовној седници Епархијског савета. Епархијски надзорни одбор може прегледати финансијске књиге Епархије више пута годишње, ако се за то укаже потреба.

Архијерејског намесника, свештено лице, поставља и разрешава Епархијски архијереј и одређује му делокруг рада у духу члана 159. Устава СПЦ.

Парохија је организована верска заједница православних лица на подручју одређене територије у Епархији и стоји под духовним руководством парохијског свештеника. У једном месту може бити више парохија и више места могу сачињавати једну парохију. Парохију сачињавају припадници Српске православне цркве на челу са свештеником. Одлуку о оснивању парохије доноси Епархијски архијереј у споразуму са Црквеним судом и Епархијским управним одбором, о чему извештава Свети архијерејски синод и Патријаршијски управни одбор.

Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена парохија, доноси Епархијски архијереј у споразуму са Црквеним судом и Епархијским управним одбором.

Сваки верник Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду, припада оној парохији у којој је стално настањен.

Парохија има своју парохијску цркву. Више парохија могу имати једну заједничку цркву. Ако у једној парохији има више цркава, само је једна од њих парохијска а остале су подручне. Парохија има своје надлештво са својим посебним матичним књигама, протоколима и осталим прописаним књигама. Ако је при једној цркви више парохија једно је парохијско надлештво са једним матичним и осталим службеним књигама и једним печатом.

Парохијски печат и сва званична документа чува парохијски свештеник. Сва преписка и изводи морају се издати под овим печатом.

Нове парохије биће организоване на следећи начин:

1) Српски православни верници који желе да организују парохију морају прво поднети молбу Епархијском архијереју за дозволу да се организују;
2) молба мора бити потписана од најмање четрдесет српских или других православних породица које желе да буду чланови Српске цркве. Изузеће од овог правила мпоже бити учињено од Епархијског архијереја у сагласности са Црквеним судом и ЕУО;
3) молба мора пружити довољно доказа Архијереју да се парохија може издржавати у том месту;
4) Пошто прими такву молбу, Архијереј ће послати свога представника у место где се оснива нова парохија са инструкцијама да испита оправданост молбе и да поднесе извештај у року од тридесет дана;
5) ако надлежни Архијереј да дозволу за организовање нове парохије, издаће новој парохији црквену повељу и поставиће парохијског свештеника или вршиоца дужности парохијског свештеника, или поверити нову парохију суседном свештенику на опслуживање;
6) арондацију парохије врши надлежни Архијереј према прописима овог Устава.

Парохијски свештеник је лице канонски рукоположено и постављено од стране Епархијског Архијереја на одређену парохију.

На челу сваке парохије је парох, који обавезно живи у својој парохији и без знања и допуштења надлежних црквених власти не може да се удаљи из места свога службовања. Парох је привремен или сталан. И једног и другог поставља Епархијски архијереј.

Парохијски свештеник води домовник свих породица у његовој парохији са следећим податцима који се тичу сваког парохијанина: крштено и породично име, дан крштења, занимање, дан венчања, потпуни породични податци жене и деце и датум пријема у парохију. Кад прелази из једне парохије у другу, парохијанин ће предати новом пароху уверење о преласку потписано од његовог или њеног бившег пароха у коме ће бити укључени сви потребни подаци.

Привремени пароси се постављају на оне парохије где околности траже привремени карактер или где Епархијски архијереј задржава избор сталног свештеника из оправданих разлога.

Парохија се попуњава сталним свештеником на два начина:

1) Постављањем парохијског свештеника од стране надлежног Епархијског архијереја;
2) Избором од стране редовне или ванредне скупштине црквене општине на основу објављеног натечаја, одобреног од Архијереја. Избор потврђује Архијереј.

За сталног парохијског свештеника поставља се оно лице које је провело најмање три године у свештеничком чину, положило практични испит или је било ослобођено од истог.

Стални свештеник може бити уклоњен са парохије само од стране Архијереја на молбу свештеника или пресудом Епархијског црквеног суда.

Привремени свештеник може бити премештен са парохије по потреби службе од стране надлежног Архијереја, или по својој молби.

Где има више свештеника при једном храму, Епархијски архијереј ће једног од њих поставити за старешину храма, који је истовремено и старешина парохијске канцеларије. Старешина храма је одговоран за поредак и чистоћу у храму и канцеларији.

Ако је против свештеног лица поднета тужба надлежном Архијереју, Епархијски архијереј може такво лице суспендовати, ако нађе за сходно, до пресуде Црквеног суда. Предмети ове врсте имају се сматрати хитним и Црквени суд је дужан да их реши најдаље у року од три месеца.

Забрана свештенодејства повлачи умањење принадлежности за половину редовних прихода, а остатак се исплаћује у корист заменика.

Место сталног парохијског свештеника се упражњава смрћу парохијског свештеника, преласком свештеника на другу парохију по молби и пресудом Црквеног суда.

Свештеник не може без дозволе свога Епархијског архијереја и знања своје црквене општине напустити своју парохијску дужност, а у случају напуштања обавезан је дати једномесечни отказ. Самовољно напуштање парохијске дужности, дуже од петнаест дана, или непримање дужности за двадесет један дан после постављења или премештаја, повлачи губитак парохије.

Свештеник је дужан да пре напуштања парохије преда у исправном стању своме наследнику, или како одреди Епархијски архијереј, црквене матичне и друге парохијске књиге и црквену имовину којом је руковао.

Парохијски свештеник, у погледу свога рада, стоји под непосредним надзором свога епархијског Архијереја, који тај надзор врши лично или преко својих епархијских органа. Према томе, за сва своја дела одговара искључиво пред својим епархијским Архијерејем и Епархијским црквеним судом.

Све жалбе и тужбе црквене општине и појединаца противу парохијског свештеника, као и свештеника противу црквене општине, морају се доставити епархијском Архијереју на разматрање. Он, према своме нахођењу, исте решава сам или предмет предаје Црквеном суду на поступак.

Парохијски свештеник не сме вршити обреде у туђој парохији без дозволе надлежног свештеника или пак наређења Епархијског архијереја у ванредним случајевима.

Црквена општина не сме дозволити ни једном своме члану да са стране самовољно доводи свештеника ради вршења свештених обреда. У случају да се такав члан огреши о ову одредбу, Црквена општина је дужна предузети потребне мере.

Сваки парох врши парохијске дужности и води своје канцеларијске послове самостално, а у погледу свога званичног рада стоји под непосредним надзором старешине цркве и надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом свога епархијског Архијереја.

Парох има углавном ове дужности:

1) да служи Свету литургију и остала богослужења по црквеном правилу;
2) да редовно проповеда реч Божију и поучава своје парохијане у храму и на сваком другом месту погодном за то;
3) да својим личним и породичним животом служи својим парохијанима за пример;
4) да ревносно похађа болеснике у домовима и болницама и пружа им духовне утехе и Свете тајне;
5) да води матичне књиге, домовни протокол, летопис парохије и црквени инвентар, и да се стара о благољепију, реду и чистоћи у храму;
6) да издаје изводе у законској форми са парохијским печатом;
7) да пуноправно учествује у раду Управе црквене општине, скупштинама општине и помоћних организација и даје им потребне савете за рад;
8) да поставља и отпушта, у споразуму са црквеном Управом, црквењака и појце, упућује их, руководи и надзирава у њиховој служби;
9) сва лица која при богослужењима певају, читају или послужују, продају свеће и прикупљају тас, имају се придржавати парохових упутстава тако да се Света богослужења врше достојанствено и с побожношћу;
10) да подноси годишњи извештај о своме раду надлежном Архијереју, као и годишњој скупштини своје црквене општине;
11) да сузбија безверну и неправославну пропаганду и о сваком покушају и појави противу вере извештава архијерејског намесника, а у важнијим случајевима и епархијског Архијереја;
12) да сузбија ванбрачно живљење, пијанство, богохулство, псовке и друге рђаве навике у народу, мири завађене супружнике;
13) управља целокупним парохијским просветним програмом. Њему у овом раду помаже црквено-школско особље које именује Архијереј на предлог пароха;
14) присуствује свим редовним и ванредним скупштинама своје црквене општине које отвара молитвом;
15) извршава на време одлуке и наредбе својих претпостављених власти.

Принадлежности пароха су следеће:

1) основна плата и бенефиције које одређује Епархијски савет СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду;
2) пристојан стан са огревом, осветлењем, водом и службеном употребом телефона или пак, одговарајућа награда у новцу;
3) две трећине доприноса за пензијско осигурање и пола доприноса за основно лекарско и болничко осигурање за њега и породицу;
4) одговарајући додатак на име путних трошкова и службених путовања;
5) плаћен годишњи одмор у року од три недеље, с тим што се одмор не може користити пре проведених годину дана у Епархији;
6) ако парох не користи одмор, има право на одговарајућу плату, поред редовне плате и бенефиција.

У случају болести, парохијски свештеник ће имати разлику између државне помоћи и своје плате, односно, пуну плату у току прва три месеца. Заменика у току болести одредиће Епархијски архијереј, а кога ће плаћати црквена општина, уколико га не покрива полиса осигурања.

У случају смрти парохијског свештеника, црквена општина ће исплатити његовој породици тромесечне принадлежности.

Црквена општина не може отказати стан породици умрлог свештеника најмање три месеца од дана смрти.

Новац који парохијани дарују за обављене обреде, било да је износ утврђен или добровољно одређен од парохијана, распоређује се на следећи начин:

1) од крштења, венчања и опела обављених у храму, по пола цркви и свештенику;
2) од истих обреда обављених ван храма, сав износ свештенику;
3) такође, од свих осталих обреда, без обзира да ли се врше у парохији или у храму, сав износ иде свештенику.

ЦШО ће вршити исплате телефонских рачуна за један свештенички телефон, без прекоморских позива, а највише до износа од $150 по рати, односно $600 годишње.

Утрошак петрола за свештеников аутомобил се исплаћује у процентуалном износу и то 75% ЦШО, а 25% свештеник.

Црквена општина не може смањити плату свештенику без дозволе епархијског Архијереја и Епархијског управног одбора.

Црквена општина је организована верска заједница парохијана на челу са свештеником, на одређеном подручју, који су се добровољно обавезали да помажу у управи и одржавању локалне црквене имовине за своју духовну корист и верски живот. Црквену општину сачињава једна или више парохија. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена црквених општина доноси Епархијски архијереј у сагласности са Епархијским црквеним судом и Епархијским управним одбором.

Забрањено је оснивање клубова и изнајмљивање црквене имовине (сале, земљишта, канцеларија и сл.) разним организацијама, било спортским, културним или политичким, на дуже временске периоде или на начин којим би оне стекле извесна права изнад или званичност унутар црквене општине. Црквена општина се неће противити осталим друштвеним организацијама чији су циљеви и сврха у сагласности са овим Уставом и њеним правилима, али црквена општина не може бити члан такве организације. (С 92, 9.1)

Чланови црквене општине могу бити оснивачи или чланови неке друге организације, али не могу држати да њихово чланство у црквеној општини на било који начин даје основу за активности неке друге организације, нити могу без претходне писмене дозволе Управног одбора, употребљавати просторије и средства црквене општине за активности или промоцију такве организације. (С 92, 9.1)

За оснивање црквене општине је потребно:

1) молба Епархијском архијереју, потписана од парохијана који желе да се организује црквена општина, у којој се обавезују да исту помажу, како материјално, тако и морално;
2) Прихватање Устава Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду;
3) молба за оснивање потребног фонда за куповину имања за подизање цркве и других зграда;
4) Црквена општина која жели да се инкорпорира тражиће одобрење ЕУО који ће поред одобрења израдити Правилник о инкорпорацији, како би се у догледно време постигла једнообразност у том смислу. (С 90,8.2)5)

Црквена општина не може да посуђује новац без прибављене писмене дозволе Епархијског управног одбора и гаранције да је способна да врши отплату истог. (С 90, 8.3)

Чланови једне црквене општине су она лица која редовно испуњавају своје верске и моралне обавезе према Цркви и општини, и који примерним хришћанским животом испуњавају и друге услове предвиђене за чланове црквене општине. Према томе, да би се неко лице могло сматрати чланом једне црквене општине, треба да испуњава и следеће услове:

1) да је члан парохије;
2) да је стар најмање осамнаест (18) година;
3) да живи примерним животом, према моралном учењу Свете православне цркве;
4) да је готов да у свако доба брани интересе Српске цркве и Православља уопште;
5) да ужива глас доброг и побожног хришћанина и да је добар и користан члан заједнице у којој живи;
6) да редовно учествује у црквеним богослужењима;
7) да редовно прима Свете тајне исповести и причешћа у парохијској цркви и да извршава остале хришћанске дужности Црквом прописане;
8) да се држи прописа Устава Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

Чланови црквене општине не могу бити следећа лица:

1) лица која својим неморалним животом и владањем служе на саблазан другима;
2) лица која раде против Цркве, Епархије и Православља уопште;
3) они који се јавно декларишу и за које се докаже да су анархисти, нихилисти, агностици, атеисти, бигамисти, као и они који их јавно помажу.

Лице које жели да постане члан црквене општине мора поднети молбу за пријем у чланство. Молба мора да садржи потребне податке који се односе на молиоца да би парох и Управни одбор могли проценити његове квалификације за чланство.

1) Молбу једног лица за пријем у чланство црквене општине прегледа Управни одбор на седници и после препоруке парохијског свештеника доноси одлуку.

2) Лице које није примљено за члана има право да се жали Годишњој скупштини црквене општине, а по потреби и Епархијском управном одбору, у року од 14 дана од дана када је примио одлуку црквене општине. Одлука ЕУО на жалбу је коначна и обавезна за обе стране. Нико не може бити редован члан у више црквених општина. Изузеће даје Архијереј.

3) Лице за које Управни одбор црквене општине утврди да је неподобно и да својим радом штети општем добру црквене општине, предложиће се Годишњој скупштини за искључење из чланства. На одлуку Годишње скупштине дотично лице има право жалбе ЕУО-у у року од 14 дана од дана доношења одлуке.

Нови чланови црквене општине могу гласати на скупштини и уживати остале привилегије члана, ако су били чланови најмање шест (6) месеци.

Чланство у једној Српској православној црквеној општини се признаје у свим црквеним општинама широм Аустралије и Новог Зеланда, у време када се промени место боравка. Ако се члан пресели из једног места у друго, његово чланство је исправно и наставља се у новој општини, која ће потврдити статус његовог чланства у његовој ранијој општини.

Скупштина је главно управно и извршно тело једне црквене општине у материјалним пословима локалне управе. Скупштину сачињавају сви чланови црквене општине који испуњавају своје обавезе.

1) Одлуку о дневном реду, као и времену и месту одржавања годишње скупштине доноси Управни одбор црквене општине.

2) Позив са дневним редом упућује се свим члановима четрнаест (14) дана пре скупштине. Поред тога свештеник у храму објављује време и место одржавања скупштине.

3) Годишњу скупштину отвара парохијски свештеник молитвом. Свештеник, или, ако их има више од једног, старешина храма председава Скупштином и он позива скупштину да изабере: записничара и два оверача записника. Архијереј може послати свога делегата да присуствује свакој скупштини црквене општине у ком случају он председава Скупштином. (С 94.)

Председништво скупштине (председавајући парох и секретар) мора се строго придржавати дневног реда. У случају да се појаве нека непредвиђена питања и предлози, председништво их може уврстити само под тачку “разно”.

Дужности скупштине црквене општине су ове:

1) Бира Управни и Надзорни одбор црквене општине и друге потребне одборе.
2) Доноси правилнике за специфичне потребе црквене општине, које одобрава ЕУО.
3) Усваја буџет и годишњи финансијски извештај црквене општине и подноси их ЕУО на увид и одобрење.
4) Решава о принадлежностима и бенефицијама свештеника и другог особља црквене општине, према одлукама Епархијског савета.
5) Разматра предлоге за оправку, одржавање и побољшање имовине црквене општине, као и сва друга питања и предлоге у вези са црквеном општином.
6) Својим буџетом обезбеђује материјална средства за остварење парохијског просветног програма који одобрава епархијски Архијереј.

У случају да се појаве нека важнија питања у току године, која Управни одбор није надлежан да решава, а покаже се да се решење не може одложити до редовне годишње скупштине, Управни одбор црквене општине сазива ванредну скупштину, са одобрењем ЕУО-а, која може решавати само питања ради којих је сазвана.

На писмени захтев једне половине чланова црквене општине или на захтев Епархијских власти, Управни одбор је дужан да сазове ванредну скупштину. За ванредну скупштину на којој се решавају питања отуђења, куповине црквене имовине или градња нових објеката, мора се тражити одобрење епархијског Архијереја и ЕУО.

Кворум на редовним, као и ванредним годишњим скупштинама, представља надполовична већина чланова. У случају да нема кворума, биће сазвана друга скупштина у року од 14 дана, која ће пуноправно решавати, без обзира на број присутних чланова. Међутим, питања која се односе на куповину, отуђење или задужење имовине црквене општине, могу се решавати само ако има потребан кворум предвиђен овим Уставом.

Све одлуке редовних или ванредних годишњих скупштина се доносе простом већином гласова присутних чланова. У случају подељених гласова, глас председавајућег одлучује. По свим важнијим питањима на редовним и ванредним скупштинама, одлуке ће се доносити тајним гласањем. Одлуку о тајном гласању доноси председништво.

Председавајући може искључити са скупштине сваког члана који злоупотреби своје право, прави неред или омета скупштину у њеном раду.

Ако би скупштина црквене општине прекорачила делокруг свога рада и хотимице спречавала извршавање наредаба Епархијске власти, Епархијске власти ће црквену општину поверити и надаље старој Управи или поставити Привремено поверенство. Епархијска власт ће дати дозволу за сазивање нове скупштине тек онда када буде добила довољно доказа и јемства од општинара да ће се скупштина одржати у миру и онако, како то прописује Устав СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду.

Кандидати за Управни одбор црквене општине морају бити пуноправни чланови који су примили Свете тајне исповести и причешћа и који живе према прописима вере и црквеним канонима. Ако има више кандидата за један положај, избор ће се вршити тајним гласањем.

Чим се обави избор Управног одбора црквене општине, листа његових чланова има се доставити ЕУО на одобрење. Ову листу потписује парох, председник и записничар скупштине. Изабрани чланови Управног одбора одмах полажу заклетву. По положеној заклетви приступа се подели дужности. Лице које одбије да положи заклетву не може примити дужност члана Управног одбора или ма ког положаја у Цркви.

У случају да ЕУО констатује да Управни одбор црквене општине не врши своју дужност правилно, а скупштина црквене општине одбије да интервенише, или је покушала решити проблем у чему није имала успеха, ЕУО може да постави Привремено поверенство које ће вршити текуће послове црквене општине док Епархијске власти не установе да су се прилике нормализовале и да нови Управни одбор може бити изабран. Парох (старешина цркве) увек је члан поверенства. Предлог за разрешење Управног одбора црквене општине и наименовање Привременог поверенства подноси парох, односно старешина цркве.

Управни одбор црквене општине је њен извршни орган, који обавља послове црквене општине на основу датих му овлашћења.

Управни одбор се састоји од следећих чланова:

1) свештеника (старешине храма);
2) председника;
3) подпредседника;
4) секретара;
5) благајника и књиговође, по потреби;
6) председница Кола српскох сестара (С 94, 6,б)
7) два до четири члана која ће бити наименована за председнике пододбора (грађевинског, школског, приређивачког и сл.) (С 94, 6,а)
8) два тутора.
9) Изузеће од овог Члана 74, Тач. 6 и 7, по потреби може дати Епископ на молбу свештеника. (С 94, 6 в)

Чланови Управног одбора не могу бити лица која живе у браку који Црква није благословила. Мандат члановима Управног одбора црквене општине траје од једне до друге Годишње скупштине.

Управни одбор сазива Председник једанпут месечно. У случају да Епархијске власти или већина чланова одбора затраже, Председник је дужан да сазове ванредну седницу Управног одбора.

Управни одбор може пуноважно решавати ако је на седници присутна већина чланова. Одлуке доноси већином гласова. Ако су гласови подједнако подељени, одлучује председников глас. Управни одбор ће обављати седнице у најбољем интересу црквене општине.

Епархијски управни одбор може, на тражење Управног одбора црквене општине, или по званичној дужности искључити из Управног одбора црквене општине сваког члана који:

1) занемари своју дужност и не дође на три узастопне седнице без оправданог разлога;
2) који се не покорава одлукама и наредбама виших црквених власти и омета извршење њихових одлука.

Управни одбор црквене општине врши следеће послове:

1) објављује датум годишње или ванредне скупштине и одређује време и место где ће се она одржати;
2) уредно води списак својих чланова;
3) заступа интересе Цркве кад год се за то укаже потреба;
4) извршава одлуке скупштине и наредбе виших црквених власти;
5) поставља и отпушта службено особље осим црквењака и појца и предлаже скупштни начин плаћања свештеника и другог особља; стара се да се на време и на прописан начин плате исплаћују;
6) чува инвентар покретних и непокретних ствари црквене општине;
7) стара се о средствима за градњу и оправку цркве, школе, парохијског дома и других зграда и заједно са планом и грађевинским предрачунима доставља скупштини на одобрење;
8) управља општинском имовином и подмирује све потребе црквене општине;
9) припрема дневни ред за скупштину и брине се о свим стварима потребним за рад скупштине;
10) саставља и предлаже скупштини буџет и годишње извештаје за преглед и одобрење и доставља исте ЕУО на коначно одобрење;
11) подноси на крају године скупштини извештај о своме раду;
12) стара се да оствари буџет црквене општине;
13) брине се о црквеној библиотеци;
14) прегледа чешће цркву и зграде, и уверава се о њиховом стању, реду и чистоћи;
15) извршује плаћање разреза и финансијских обавеза Епархији на време, као што је прописао Епархијски савет и Епархијске власти. (Чл. 78, 1-15)
16) шаље извештај пре седнице Епархијског савета како би био доступан делегатима пред заседање. (С 96, 6)
17) не дозвољава својим фолклорним групама да наступају нигде за време поста. (С 94, 7)
18) не дозвољава одржавање скупова забавног карактера, игранки и пикника, у сали и на имању ЦШО, као и њихово изнајмљивање српским организацијама у време поста. (С 96, 7)

Управни одбор је обавезан да се у целокупном свом раду и одлукама строго придржава одредаба и Устава СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду, као и свих осталих упутстава Епархијске власти.

Парох и председник црквене општине су законити представници пред властима, како грађанским, тако и Црквеним. Председник сазива Управни одбор на седнице, исте отвара и затвара, ставља предмете на дискусију, износи их на гласање и објављује закључке и решења. Води рачуна да на седници влада мир и поредак, и да се сви чланови строго придржавају дневног реда.

Сва акта, преписка и исправе, као и сва документа и печати, чувају се у канцеларији црквене општине. Од парохијског печата треба разликовати печат црквене општине којим рукују председник и секретар у сагласности са парохом.

Председник је по своме положају делегат своје црквене општине на седницама Епархијског савета. У случају да је он спречен, замењује га потпредседник или други, писмено овлашћен члан Управе.

Парох, односно старешина цркве дужан је да активно сарађује у свим пословима административне и материјалне природе своје црквене општине и саодговоран је за све пословање заједно са члановима Управног одбора црквене општине, за све неуредности, ако у конкретном случају није издвојио своје мишљење и противу неправилних одлука и рада изјавио жалбу вишим надлежним црквеним властима, тј. надлежном Архијереју и ЕУО.Одлука скупштине и Управног одбора није извршна до одлуке више надлежне црквене власти, која је коначна.

Служба чланова црквене општине и Управног одбора почасна је и врши се бесплатно.

Председник Управног одбора црквене општине и други чланови Управног одбора и општине су обавезни да штите достојанство и част њиховог свештеника и не могу тражити ништа што би умањило његов углед.

Секретар црквене општине води записник седница Управе и обавља целокупну коресподенцију црквене општине, коју потписује, води дневник целокупног рада и чува текућу архиву црквене општине.

Благајник води дневник благајне о приходима и расходима црквене општине у току целе године. Он прима новац од тутора и других лица и улаже у банку, исплаћује принадлежности пароху и другом особљу, као и рачуне. Благајник подноси финансијски извештај Управном одбору и годишњој скупштини.

Дужност рачуновође је да води књигу прихода и расхода, да прима чланарину и да је заводи у чланску књижицу и књигу прихода, да примљени новац предаје благајнику и опомиње парохијане да на време измире своје обавезе према црквеној општини.

Дужности тутора су:

1) да редовно присуствују свим црквеним богослужењима и обредима;
2) да примају новац од свећа, таса и осталог;
3) да предају примљени новац благајнику;
4) да се брину о свим осталим стварима у вези са црквом и црквеним обредима.

Надзорни одбор сачињавају председник и два члана које одреди годишња скупштина црквене општине.

Надзорни одбор се обавезно састаје једном на крају сваке године и прегледа целокупно финансијско пословање црквене општине и свој извештај подноси годишњој скупштини.

Надзорни одбор може извршти преглед финансијског пословања општине и више пута у току године, ако се за то укаже потреба, или ако то захтева ЕУО.

Финансијска година Епархије, манастира и црквене општине почиње 1. јула, а завршава се 30. јуна. За потребе Епархије, црквених општина и манастира, припремају се буџети и финансијски извештаји се подносе на одобрење ЕУО.

Манастир је свештено место са храмом и другим здањима, као обитељи мушких или женских лица која су удружена у једну духовну заједницу монашким заветима и посвећена молитви и раду, а служе одређеним духовним и добротворним циљевима.

Одлуке које се тичу оснивања нових манастира (мушких и женских), спајања или укидања постојећих, доноси епархијски Архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод, који даје коначно одобрење. За оснивање нових манастира се морају претходно осигурати материјална средства за правилан живот обитељи и њен опстанак. Епархијски Архијереј је врховна власт над свим манастирима у његовој Епархији.

Посебну уредбу за унутрашњи и спољашњи манастирски живот је донео Свети архијерејски сабор СПЦ на основу Члана 213 Устава СПЦ, Београд, АСБр 18/Зап. 64 од 10. маја 1963. године.

1) Црква и друге зграде, које сачињавају парохијску имовину, употребљаваће се у сврху верских, просветних, рекреационих и добротворних потреба парохије као саставног дела Епархије. Парохијском имовином се управља и рукује сагласно са Уставом, овим Правилима и законом државе у којој је парохија регистрована.

2) Црквеноопштинска имања су без разлике сва имања општине, као и имања појединих фондова, завода и установа, што их је општина стекла из својих средстава или добила на поклон. Црквеноопштинско имање служи за црквене, школске, верско-просветне и добротворне сврхе дотичне општине. Непосредно управљање имањем црквене општине припада њеном Управном одбору под надзором ЕУО, а у сагласности са овим Уставом, Правилима и законима државе или територије у којој је црквена општина регистрована.

3) Манастирска имања служе потребама манастира. Њима управља братство (сестринство), а врховни надзор врши надлежни Архијереј или орган кога он одреди.

4) Епархијска имања су она имања, фондови, заводи и установе које служе потребама целе Епархије. Њима управља Епархијски управни одбор.

5) Свако црквено тело има право да самостално управља својом имовином, фондовима и закладама и да их употребљава према одређеној намени, а по прописима овог Устава СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду.

6) Када црквена општина није у могућности да опстане, биће сазвана скупштина (редовна или ванредна). Ако су две трећине (2/3) постојећих чланова црквене општине сагласни за укидање, или у случају да је црквена општина већ угашена и да скупштина не може бити сазвана, епархијски Архијереј и ЕУО су овлашћени да објаве да је таква црквена општина угашена и да се њена имовина предаје Епархији.

7) Епархијска имовина не може бити продана или задужена без одобрења Епархијског савета. Имовина црквене општине не може бити продана или задужена без одобрења Скупштине црквене општине и Епархијског управног одбора.

8) У случају да из било којих разлога Епархија престане да постоји, целокупна њена имовина (покретна и непокретна) припада Српској патријаршији у Београду. Та имовина не може бити изнета са подручја Епархије аустралијско-новозеландске, све док постоји иједна црквена општина која је у саставу Патријаршије.

9) Избор сваког члана Старатељства (трастија), од стране Скупштине црквене општине и других епархијских тела, мора да одобри и потврди Архијереј. По свом положају, Архијереј може да смени оне чланове Старатељства који се не држе прописа овог Устава.

10) У случају јереси, раскола и отпадништва од Цркве, тапију имовине црквене општине задржава она група која је остала у саставу канонске Српске православне цркве, са седиштем у Београду, Југославија.

За покриће потреба Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду, служе ови извори:

1) приходи од црквене имовине;
2) црквене таксе;
3) прилози и завештања;
4) доприноси црквених задужбина и установа;
5) разрез на црквене општине и манастире;
6) добровољни прилози, и друго.

Епархијски управни одбор ће сваке године послати Акт општинама и подсетити их о плаћању епархијског разреза, као и у коју категорију спадају. (С 87,6)

По црквеним буџетима наредбодавци су:

1) по буџету општих расхода и прихода Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду, јесте председник ЕУО, односно његов заменик,
2) по буџету црквених општина председник црквене општине, а
3) по буџету манастира настојатељ манастира.

Српска православна црква у Аустралији и Новом Зеланду издаје један свој званични лист.

За званичне радње црквених власти, како јерархијских тако и административних предмета, плаћа се такса коју прописује Епархијски савет.

1. У циљу очувања српских традиција, обичаја и српског писма, упознавања млађег нараштаја са вером отаца, српском историјом, као и моралног и материјалног помагања Епархије, односно црквене општине, потребно је да се у њиховом крилу образују: недељна школа, коло српских сестара, певачки хорови, фолклорне групе, спортске секције, добротворна удружења и друго, која ће се управљати по овом Уставу и Правилима и законима који произилазе из њега.

2. Све ове секције и групе, обавезно носе национално-верска, историјска имена, имају своја правила и управу, али, као део Епархије, односно црквене општине они раде у споразуму са Управним одбором и подлежу његовој контроли.

3. Подручне секције су обавезне да помажу Епархију и своју црквену општину у остваривању њихових циљева и мисија.

4. Свако пунолетно лице, које жели да буде члан било које од горе поменутих организација при црквеној општини, мора да буде члан дотичне црквене општине.

Парохијски свештеник ће у име црквене општине надзиравати рад и давати упутства свим таквим секцијама, тако да њихова активност буде у сагласности са учењем Цркве.

1) Архијерејски заменик, намесници, чланови Црквеног суда, судски секретар и почасни чланови, као и чланови заменици полажу пред Архијерејем следећу заклетву: “Ја, (име и презиме), заклињем се Свемогућим Богом да ћу, Светој православној цркви бити веран, да ћу дужности своје вршити тачно и службене тајне чувати. Да ћу при изрицању пресуде, без обзира на лица, придржавати се закона Божијег, светих канона, црквеног Устава и осталих црквених одредби. Како ја ово чинио, тако и мени Бог помогао, овога и онога света!”

2) Пре ступања на своју дужност, сви чланови новоизабраног Управног одбора црквене општине полажу у храму пред свештеником следећу заклетву: “Ја, (име и презиме), заклињем се Свемогућим Богом и мојом чашћу да ћу, као Православни хришћанин, поштовати и испуњавати, штитити и бранити: Свете каноне, законе, Уредбе и наребде Свете православне цркве, мога епархијског Архијереја и свештеника и да ћу, као члан Српске православне црквене општине ……………. у ………………….. и моје парохијске цркве, редовно и одано испуњавати све дужности и обавезе прописане Уставом и Уредбама СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду. Како ја ово чинио, тако и мени Бог помогао, овога и онога света!”

Одредбе овог Устава се могу мењати на редовном или ванредном заседању Епархијског савета, двотрећинском већином гласова присутних делегата. Измене и допуне у овом Уставу коначно одобрава Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

1) Овај Устав је донет и усвојен од Епархијског савета Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду, 27. априла, 1983. године, а одобрен је на редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ, одлуком АСБр 40/Зап. 49 од 26. маја, 1983. године.

2) Допуне овог Устава које су донете на заседањима Епархијског савета ове Епархије од 1987. до 1996. године, одобрио је Свети архијерејски сабор СПЦ, одлуком АСБр 34/Зап. 106 од 19. маја, 1998. године.

У овом Уставу, уколико контекст или предмет другачије не одређује:

“Помоћне организације” укључују Коло српских сестара, хор, фолклорне групе и сваку другу помоћну групу коју оснивају Епархијске власти или Управни одбор црквене општине, по члану 100 овог Устава.
“Црквена општина” означава Српску православну црквену (или црквеношколску) општину.
“Устав” означава Устав Српске православне цркве у Аустралији и Новом Зеланду са свим евентуалним, каснијим изменама и додатцима.
“Црква” означава Српску православну цркву.
“Епархијски Архијереј” означава Владику, Епископа, правоснажно изабраног од стране Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, за Епархију аустралијско-новозеландску.
“Епархија” означава Српску православну епархију у Аустралији и Новом Зеланду, као религијско тело, хијерархијски и јурисдикцијски саставни део аутокефалне Српске православне цркве са седиштем у Београду, Југославија.
“Управни одбор” означава Управни одбор црквене општине.
“Свети архијерејски сабор” означава сабор епископа Српске православне цркве, који је врховно управно тело ове Цркве и у чију одговорност спада и постављање епархијског Архијереја.
“Правила” означава сва правила црквених општина.
“Уредбе” означавају законе и уредбе за управљање и рад помоћних организација.
“Српска православна црква” означава аутокефалну Српску православну цркву са седиштем у Београду, Југославија.
“Српски православни патријарх” означава Патријарха Српске православне цркве и духовног вођу чланова српске православне вере.

• Устав Епархије за Аустралију и Нови Зеланд (1988)
• Устав Митрополије аустралијско-новозеландске (2011)
• Устав Митрополије аустралијско-новозеландске (2016)

Ustav Eparhije australijsko-novozelandske (1998)