која гласи:

Средишњи је Архијерејски Сабор привремени одбор епископа уједињене српске православне цркве краљевства Срба, Хрвата и Словенаца са седиштем у Београду.

Задатак је Средишњег Архијерејског Сабора:

а.) да представља и заступа уједињену српску православну цркву из свих покрајина, које са врховном државном влашћу имају општити преко Средишњег Архијерејског Сабора у стварима које се тичу уједињења српске православне цркве;
б.) да буде извршни орган свих одлука Архијерејске Конференције;
ц.) да припрема сав потребни материјал за организацију уједињене српске цркве и за први избор патријарха;
д.) да отклања све сметње у текућим пословима свих црквених области и пожурује решење тих послова код државних органа;
е.) да према потреби, а по свом нахођењу сазива конференције целокупног српског православног епископата уз благовремено назначење дневног реда, но на писмени захтев (1/3) трећине Архијереја мора сабор да сазове конференцију.

Средишњи Архијерејски Сабор састоји се из петорице чланова, које бира конференција епископа уједињене српске православне цркве из своје средине једноставном већином присутних.

На исти начин одређује конференција између изабраних чланова и потпредседника Сабора.

За доношење пуноважних одлука потребно је да су поред председника односно потпредседника присутна још два члана. Гласање почиње од најмлађег члана по епископском рангу. Председатељ гласа последњи и у случају једнаке поделе гласова одлучује његов глас.

О седницама се води записник који потписују сви присутни чланови сабора.

Сва претходна решења, где се не ради о коначној одлуци у ствари, једноставну административну преписку сабора као и све отправке којима се интересованима приопћују мериторна седничка решења сабора потписује председник односно потпредседник.

Саборска су решења по предметима унутрашње црквене природе, извршна одмах, чим се на прописани начин донесу, а одлуке у т. зв. мешовитим стварима црквено-политичке природе, кад их одобри Министар Вера, које му се имаду пре извршења да предложе.

За вршење се канцеларијских послова додељују Сабору два секретара, по један писар и потребан број практиканата и један служитељ.

Канцеларијско особље поставља Министар Вера, у споразуму и на предлог Сред. Арх. Сабора, а званични надзор и сву дисциплинску власт над њим врши председник односно потпредседник сабора у име овога.

Министар Вера одређује члановима Сабора и канцеларијском особљу берива за време пословања саборског у споразуму са Министром Финансија.

Одсуства дозвољује члановима сабора сам сабор, а канцеларијском особљу председник односно потпредседник.

Председник се односно потпредседник може за случај спречења обојице да даде заступати од којег члана сабора у свим својим пословима узузам председавања у саборским седницама.

Одређено се заступање имаде да пријави Министру Вера.

Средишњи Архијерејски Сабор има свој печат са ликом Св. Саве и натписом око лика „Средишњи Архијерејски Сабор уједињене Српске православне цркве у Београду”.

Уредба ова ступа на снагу одмах, а престаће да важи заједно с престанком деловања Средишњег Архијерејског Сабора, чим уједињена српска православна црква Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца добије у патријарху новог свога представника.

Наш Министар Вера нека ову Уредбу обнародује и изврши.

28. августа 1919. год.
Београд

АЛЕКСАНДАР, с. р.

Министар Вера,
Алауповић, с. р.

• Указ о уједињењу свих православних црквених области (1920)
• Проглас о васпостављању Српске патријаршије (1920)
• Привремена уредба о Српској патријаршији (1920)
• Уредба о централизацији управне и судске власти у Српској патријаршији (1921)

• „Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца”, број 90/1919

Uredba o ustrojstvu Sredisnjeg arhijerejskog sabora (1919)