Разлике
Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.
| Обе стране последње ревизије Претходна ревизија | |||
|
тужилаштво_босне_и_херцеговине [2018/07/11 23:20] жељко_тодоровић |
тужилаштво_босне_и_херцеговине [2019/08/14 20:08] (тренутно) жељко_тодоровић |
||
|---|---|---|---|
| Линија 1: | Линија 1: | ||
| ====== Тужилаштво Босне и Херцеговине ====== | ====== Тужилаштво Босне и Херцеговине ====== | ||
| - | **Тужилаштво Босне и Херцеговине**, орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан [[Суд Босне и Херцеговине]], те за гоњење починилаца пред Судом. | + | **Тужилаштво Босне и Херцеговине**, вануставан орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан [[Суд Босне и Херцеговине]] те за гоњење починилаца пред Судом. |
| Сједиште Тужилаштва је у [[Сарајево|Сарајеву]]. | Сједиште Тужилаштва је у [[Сарајево|Сарајеву]]. | ||
| Линија 14: | Линија 14: | ||
| ===== Референдум о Тужилаштву ===== | ===== Референдум о Тужилаштву ===== | ||
| - | На посебној сједници [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду [[Суд Босне и Херцеговине|Суда]] и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани [[Република Српска|Републике Српске]] изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високих представника]]. Расписан је републички референдум са питањем: //„Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“// Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.((Одлука о расписивању републичког референдума, број: 01-614/11)) | + | На посебној сједници [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду [[Суд Босне и Херцеговине|Суда]] и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани [[Република Српска|Републике Српске]] изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високих представника]]. Расписан је републички референдум са питањем: //„Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“// Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.((Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 45/11) )) |
| - | Затим је [[Народна скупштина Републике Српске]] донијела закључке којим посебно наглашава демократско право [[Република Српска|Републике Српске]] на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је [[предсједник Републике Српске]], дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума.((Предлог за расписивање републичког референдума, број: 01-010-2289/15)) | + | Затим је [[Народна скупштина Републике Српске]] донијела закључке којим посебно наглашава демократско право [[Република Српска|Републике Српске]] на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је [[предсједник Републике Српске]], дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума са питањем: //„Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске?”// Међутим, скупштинска Одлука о расписивању републичког референдума је службено објављена тек двије године касније, а потом и стављена ван снаге.((Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 86/17) )) |
| ===== Сродни чланци ===== | ===== Сродни чланци ===== | ||
