Разлике
Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.
Обе стране последње ревизије Претходна ревизија | |||
тужилаштво_босне_и_херцеговине [2018/07/11 23:20] жељко_тодоровић |
тужилаштво_босне_и_херцеговине [2019/08/14 20:08] (тренутно) жељко_тодоровић |
||
---|---|---|---|
Линија 1: | Линија 1: | ||
+ | ====== Тужилаштво Босне и Херцеговине ====== | ||
+ | **Тужилаштво Босне и Херцеговине**, вануставан орган надлежан за спровођење истраге за кривична дјела за која је надлежан [[Суд Босне и Херцеговине]] те за гоњење починилаца пред Судом. | ||
+ | Сједиште Тужилаштва је у [[Сарајево|Сарајеву]]. | ||
+ | |||
+ | ===== Организација ===== | ||
+ | Тужилаштво Босне и Херцеговине је основано 6. августа 2002. на основу одлуке [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника за Босну и Херцеговину]] којом је донио //Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине//.((Закон о Тужилаштву Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 24/02; „Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 43/02; „Службени гласник Републике Српске“, број 55/02) )) | ||
+ | |||
+ | Основним текстом закона је било предвиђено да послове Тужилаштва обављају главни тужилац, три замјеника главног тужиоца и одређени број тужилаца. Данас, тужилачке послове обављају главни тужилац, четири замјеника главног тужиоца и одређен број тужилаца. Бира и именује их [[Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине]]. | ||
+ | |||
+ | У оквиру Тужилаштва основано је Посебно одјељење за ратне злочине, као и Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. Посебна одјељења чине руководиоци одјељења и тужиоци. Замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.((Чланови 3. и 6. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 49/09))) | ||
+ | |||
+ | Колегијум тужилаца чине: главни тужилац, замјеници главног тужиоца и тужиоци. Управом Тужилаштва руководи главни тужилац који доноси општа упутства за рад тужилачких и административних одјељења. Правилник Тужилаштва доноси главни тужилац уз одобрење Колегијума тужилаца и [[Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине|Високог судског и тужилачког савјета]]. Тужилаштво има и секретара, те остало особље одговорно за стручне, административне и техничке послове.((Чланови 7, 14, 15. и 16. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст)) Такође, међународни тужиоци могу бити именовани у посебна одјељења. Они не могу бити држављани [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] нити било које од сусједних држава. Међународни замјеници главног тужиоца обављају дужност руководилаца посебних одјељења.((Члан 19. Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине — Пречишћени текст)) | ||
+ | |||
+ | ===== Референдум о Тужилаштву ===== | ||
+ | На посебној сједници [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] од 13. априла 2011. усвојен је низ закључака о раду [[Суд Босне и Херцеговине|Суда]] и Тужилаштва Босне и Херцеговине, посебно са аспекта селективног приступа у процесуирању ратних злочина на штету српског народа. Донесен је и закључак о неопходности одржавања референдума на којем би се грађани [[Република Српска|Републике Српске]] изјаснили о наметнутим законима и кршењу Европске конвенције о људским правима од стране [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високих представника]]. Расписан је републички референдум са питањем: //„Да ли подржавате наметнуте законе од стране високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно о Суду и Тужилаштву БиХ и њихову неуставну верификацију у Парламентарној скупштини БиХ?“// Приликом посјете високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, дана 13. маја 2011, постигнут је договор о отварању Структуралног дијалога о реформи правосудног система у БиХ на којем би као приоритетна била разматрана питања кључна за рад и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ. На основу договора стављена је ван снаге претходна Одлука о расписивању републичког референдума.((Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 45/11) )) | ||
+ | |||
+ | Затим је [[Народна скупштина Републике Српске]] донијела закључке којим посебно наглашава демократско право [[Република Српска|Републике Српске]] на изражавање става и мишљења о сваком питању које се тиче Републике, задржавајући право да легалним путем оспорава акте са којима није сагласна у процедури и меритуму. Пратећи вишегодишње спровођење препорука у оквиру структуралног дијалога констатовано је да он није дао жељене ефекте. Због тога је [[предсједник Републике Српске]], дана 1. јула 2015, поново предложио расписивање републичког референдума са питањем: //„Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од стране високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на територији Републике Српске?”// Међутим, скупштинска Одлука о расписивању републичког референдума је службено објављена тек двије године касније, а потом и стављена ван снаге.((Одлука о расписивању републичког референдума („Службени гласник Републике Српске“, број 86/17) )) | ||
+ | |||
+ | ===== Сродни чланци ===== | ||
+ | * [[Суд Босне и Херцеговине]] | ||
+ | * [[Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине]] | ||
+ | |||
+ | ===== Спољне везе ===== | ||
+ | * [[http://www.tuzilastvobih.gov.ba|Службени сајт Тужилаштва Босне и Херцеговине]] |