Сагласно освештаном и устаљеном канонском поретку најсветије Православне Цркве Христове, посебно пак у складу са 34. правилом светих апостола,

- на основу одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве АСбр. 47/зап. 8 од 16/3. маја текуће године, којом је Сабор са најдубљом благодарношћу Господу, у Тројици свагда слављеном, и са великом радошћу прихватио одлуку Његовог Блаженства Архиепископа охридског господина Стефана и око њега сабраног Светог Архијерејског Синода којом се прихвата општепризнати канонски статус епархија Српске Православне Цркве у Северној Македонији, додељен им 1959. године, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, и, будући да су тиме уклоњени сви разлози за прекид литургијског и канонског општења, изазван једностраним проглашењем њихове аутокефалности под именом „Македонска Православна Црква”, 1967. године, васпоставио пуно евхаристијско општење и канонско јединство са поменутом Црквом, констатовао да је дијалог о њеном будућем, коначном канонском статусу реално могућ, легитиман и целисходан, да га Српска Православна Црква прихвата, да ће се у њему руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским начелима и црквено-пастирским потребама и да, после решења питања статуса, неће условљавати нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у расејању широм света, уз братољубиву препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама,

- на основу одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве АСбр. 55/зап. 65 од 20/7. маја текуће године, којом се излази у сусрет молби Светог Архијерејског Синода Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије САСбр. 65 од 18. маја текуће године да се односној Цркви, аутономној у саставу Српске Патријаршије, додели канонски статус аутокефалне Православне Цркве, те да се истој благосиља, додељује и признаје тражени канонски статус аутокефалне Православне Цркве, с тим што Сабор ставља у дужност Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве да разреши неопходна техничко-организациона питања, после чега ће Патријарх српски званично и јавно саопштити горњу саборску одлуку, потписати одговарајући Томос и доставити га свим сестринским аутокефалним Црквама на усвојење, будући да Српска Православна Црква није једини фактор аутокефалије него је то пуноћа Православне Цркве, због чега је потребна и рецепција од стране других Православних Цркава,

- и имајући у виду новонастале црквено-историјске, историјске и друге околности, а са првенственим циљем да христоименити Народ Божији има што већу духовну корист и напредује ка путу спасења, као и да се управљање црквеним пословима одвија без тешкоћа, целисходно, канонски исправно, чино и благообразно,

Аутокефалија нове сестринске Цркве јесте пуна аутокефалија. То значи да Српска Православна Црква исту не условљава одредбама које ограничавају њену канонску јурисдикцију и пастирско старање за њен верни православни народ у матичној земљи и у дијаспори. Истовремено Српска Православна Црква топло препоручује Блажењејшем Предстојатељу и Светом Синоду нове сестринске Цркве да питање свог званичног назива решава и реши путем непосредног братског дијалога са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама.

Свети храмови и манастири, нарочито пак велике светиње из немањићког периода и познијих периода српског присуства, црквеног градитељства и културног стваралаштва на тлу данашње Северне Македоније, као и укупна покретна и непокретна имовина Српске Православне Цркве унутар њених граница, уступају се на коришћење новој аутокефалној сестринској Цркви.

За доказ, потврду и трајно сведочанство свега што је на овај начин канонски устројено и утврђено, ми Његовом Блаженству Архиепископу охридском и македонском господину Стефану, вазљубљеном у Христу Господу брату и саслужитељу наше смерности, са свим Високопреосвештеним, Преосвештеним и Богољубезњејшим архијерејима око њега сабраним, нашом вазљубљеном браћом и саслужитељима у Духу Светоме, издајемо овај наш

Молимо се Богу сваке благодати, Који нас је позвао у вечну славу Своју у Христу Исусу, Господу нашем, да, благодаћу Светога Духа Свога и молитвеним заступништвом свете Цркве Своје, нашој најмлађој сестринској аутокефалној Цркви дарује сваки благослов и сваки добри духовни плод, у нераскидивој свези љубави и јединства са Српском Православном Црквом и са свим светим помесним Православним Црквама широм васељене. Њему, у Тројици свагда слављеном, нека је слава, част, моћ и поклоњење у векове векова. Амин.

• Томос о црквеној аутономији (2005)
• Нацрт споразума о васпостављању црквеног јединства (2002)

Tomos o autokefaliji Makedonske pravoslavne crkve (2022)