Корисничке алатке

Алатке сајта


теодор_несторовић

Теодор Несторовић

Теодор
Несторовић

Рођење:
[…]

Смрт:
1594.
Вршац, Турска

Познат по:
саорганизацији устанка
банатских Срба 1594.
против Турака
и по мученичкој смрти

Теодор Несторовић (? — Вршац, 1594), вршачки епископ и српски народни вођа у 16. веку.

Животопис

Према остао је запамћен народном предању као примерен архијереј, благе нарави, скроман и предан православљу. Волео је свој народ и патио због његових страдања, посебно на подручју Баната, где је био епископ.

Када је сазнао да је у Цариграду избила побуна јањичара, понадао се да ће се Турци повући из Баната у Турску, како би погушили побуну. Народни прваци, калуђери и свештеници су му саветовали да је време да се банатски Срби дигну на устанак, протерају Турке са своје земље1) и тражили му да се стави на чело устанка.2) Учествовао је у организацији устанка.3) Пошто је одлучио да буде духовни вођа устанка, устанике је саветовао да заставе својих цркава украсе ликом Светог Саве.4) Устанак је водио бан Сава Темишварац, под заставама са ликом Светог Саве.5)

Устанак је започео 1593. године. На почетку су Срби имали неколико победа. Заузели су доста села и градова и протерали Турке. Многи су поверовали у моћ Светог Саве, а Турци су говорили да их не побеђују устаници, већ каурски светац Сава.6) Почетком јуна 1594. одиграла се велика битка, у којој је од 11.000 Турака преживело свега 1.000, а међу погинулима су били Софи Синан‐паша и још тројица бегова.7) Међутим, Турци су после тог пораза довели појачање од 30.000 војника и 10. јула 1594. године у близини Бечкерека се одиграла нова битка, у којој је турска војска под вођством темишварског и вршачког паше поразила 4.300 устаника, од којих се спасло једва око њих 300.8)

После битке Теодор је записао у Осмогласнику из 13. века:

„А мени, грешном, Господ не даде да погинем као цар Лазар на Косову, и окајем грехе своје. Остави ме на најгрђим мукама: гледаћу како се затире мој народ да му ни трага неће бити.”

Тако се устанак после неколико месеци завршио неуспешно,9) а средином јула Банат се поново нашао у турским рукама. Синан‐паша, који је због почетних победа устаника изгубио свој положај, одређен је да казни Србе. Наредио је турским војницима да их немилосрдно кажњавају, по селима и градовима. Устанике које би ухватили излагали су мукама, набијали на колац, черечили на ченгелима, живе драли и на ражњу пекли, а убијани су и они који нису учествовали у устанку, укључујући и жене и децу. Паљене су и рушене српске куће и цркве.10)

Велики број Срба из Баната је у страху од турске одмазде пребегао у Ердељ.11) На молбу народа и владика Теодор је, мада нерадо, одлучио да се и сам склони у Ердељ.12) Тамошњи кнез Батори му је одредио да се настани у Темишу, где се налазила велика група избеглих Срба и дозволио му да заснује српску епархију, са седиштем у Темишу. Од избеглог народа основане су српске парохије. Теодор је умешно водио цркву, завео ред и старао се о редовном богослужењу.13)

Знајући колико му је тешко падало страдање народа у Банату, Турци су Теодору обећавали да ће престати са мучењем и убијањем Срба, ако се врати у Вршац и обећавали му да га неће казнити. Знајући да су турска обећања лажна и да ће бити кажњен на смрт, Теодор се најпре двоумио и одлагао доношење одлуке,14) али је на крају ипак одлучио да се врати у Вршац.15)

Чим је стигао у Вршац, предао се Турцима, који су одмах почели да га туку и вређају.16) Тако су Турци ухватили Теодора, а темишварски паша је наредио да се жив одере.17) Наредног дана по доласку, на тргу у Вршцу, окупили су турске војнике и натерали Србе да дођу да гледају мучење. Постављен је на подужи колац и везан између два ракљаста дрвета. Два џелата су му живом гулила кожу, полако је одвајајући од меса, засецајући је од врата, па надоле и повремено га поливајући хладном водом, како би што дуже остао при свести, док је владика шапутао молитву да издржи муке.18) Сутрадан су његово тело однели далеко од Вршца и сахранили га на непознатом месту.19)

Сећајући се лика Светог Саве на барјацима устаника и надајући се да ће тако заувек обесхрабрити Србе, Синан-паша је наредио да се мошти Светог Саве донесу из манастира Милешеве и спале на Врачару, дана 27. априла/10. маја 1594, а пепео изгорелих моштију развеје на све четири стране света.20)

Теодосије је канонизован 29. маја 1994. године.21) У његову част, на вршачком брегу је 2002. подигнут и освештан Храм Светог Теодора Вршачког.22) 29. мај се слави као дан града и градска слава.23)

Литература


Teodor Nestorovic

1)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 19
2)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 20
3) , 5) , 9) , 11) , 17)
Радослав Грујић, 1929, стр. 792
4)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 21
6) , 7)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 22
8)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 23
10) , 12) , 20)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 24
13) , 14)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 25
15) , 16) , 18)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 28
19)
Нови Србљак, 16. мај, стр. 30
21)
Д. Живојнов, 27. 5. 2006.
22)
ТООВ, Трагом вршачке културе
23)
Бета, 22. 5. 2009.
теодор_несторовић.txt · Последњи пут мењано: 2023/10/15 22:44