Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
суботица

Суботица

Суботица (СУ), најсевернији град у Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55„ и источној дужини од 19°39'47“. Административни је центар Севернобачког округа. Мађарски назив за Суботицу је Szabadka.

Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Zabadka. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Затим, Османско царство је владало градом од 1542. до 1686. када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Sancta Maria по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Maria Tereziopolis, а име Суботица (Szabadka) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града.

Називи

Постоји много различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због тога што је градско становништво било и остало разнолико по националном саставу.

Најраније записано име је Zabatka из 1391. године. Ово је једна од варијанти тренутног назива града на мађарском језику Szabadka. Мађарски назив града састоји се од придева Szabad, који значи „слободан“, и суфикса -ka који је нежан деминутив. Најраније име Суботице, међутим, значи нешто као „мало“ или „драго“ „слободно место“.

Српски назив града Суботица потиче од речи дана у недељи „субота“ и први пут се појављује 1653. године. Пошто име потиче од речи за дан у недељи, субота цело значење имена града би било нешто као „мала субота“.

Други извори1) казују да је од првог назива Сопотница (Сопот је место где има много воде, извориште, особина терена - према мађарском изговору Забатка) до данашњег, промењено око 200 назива, и да град име носи по Суботи Врлићу, ризничару цара Јована Ненада.

Суботица има различите називе на званичним језицима у Војводини: Szabadka (мађарски), Maria-Theresiopel или Theresiopel (немачки), Subotica (словачки), Суботица (русински), Subotica или Subotiţa (румунски).

Географија

Географски положај

Северно од града се налази пешчара са плодним воћњацима и виноградима на јужним деловима, а на плодној земљи црници се развија пољопривреда.

Град је смештен у Панонској низији, и има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.

Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.2)

У близини града је и прукључак на ауто-пут Е-75 који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.3)

У геоморфолошком погледу ово подручје је хомогено и има равничарски карактер. Простире се на делу велике заравни, која прелази из Мађарске на нашу територију, до линије Кула – Сомбор. Карактер терена има добар пољопривредни значај: могућност примене пуне пољомеханизације и оптималне организације земљишног простора за пољопривредну експлоатацију, затим могућност наводњавања и др.

Клима

У климатском погледу ово подручје има карактеристике континенталне климе (отвореност према Панонској низији) коју чине: оштре зиме, топла лета и нестабилност падавина по количини и временском распореду. Просечна температура ваздуха износи 11,4º C, релативна влажност ваздуха – 69%, број дана са кишом – 105, са снежним покривачем – 59, са јаким ветром преко 6 бофора – 104, ваздушни притисак 1007,0 милибара, падавине – 491,3 mm.4)

Земљиште

Посебан тип земљишта представља песак – песковита земљишта која се јављају у локалном појасу Суботица – Хоргош (Суботичко-хоргошка пешчара), а нешто га има и код Таванкута. Овај песак се одликује двема важним особинама: карбонантан је, с површине има јаку способност акумулације воде (влажан је на релативно малој дубини, чак и лети). Ова друга особина чини песак погодним за производњу високо квалитетног воћа и грожђа, затим за индустријску паприку (на црном песку), као и за раст шумског дрвећа (багрем, бор).

Историја

Демографија

У насељу Суботица живи 80722 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 37543 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено:5)

  • 1948=63048
  • 1953=66057
  • 1961=74999
  • 1971=88769
  • 1981=100472
  • 1991=100386
  • 1991=98996
  • 2002=102712
  • 2002=99981
  • 2011=105681

Етнички састав према попису из 2011:6)

  • Мађари, 34511, 32.66
  • Срби, 31558, 29.86
  • Хрвати, 9698, 9.18
  • Буњевци, 9236, 8.74
  • Југословени, 2728, 2.58
  • Црногорци, 1210, 1.14
  • Роми, 2586, 2.45

Религија

Суботица је центар римокатоличке бискупије у Бачком округу. Суботичка општина има процентуално највише католика од свих градова у Србији. Око 65% становништва су католици. Литургијски језици који се користе у католичким црквама су најчешће мађарски и хрватски. Постоји осам католичких цркава, фрањевачки духовни центар, женска доминиканска заједница, и две групе августинских сестара. Суботичка бискупија је једина која има католичку средњу школу у Србији (Paulinum).

Међу осталим хришћанским заједницама, чланови Српске православне цркве су најбројнији. Постоје две православне цркве у граду; две протестантске цркве, тачније лутеранска и калвинистичка.

Суботичка Јеврејска заједница је трећа по величини у Србији, после оних у Београду и Новом Саду. Монументалност и лепота мађарског стила синагоге је наследство јеврејске заједнице која је некад бројала преко 6.000 чланова. Данас је тај број опао на мање од 200 Јевреја који су остали у Суботици.

Привреда

Саобраћај

У саобраћајном погледу Суботица се налази на раскрсници путева и пруга. У непосредној близини Суботице пролази планирани ауто-пут Е-75 (засад је изграђена једна страна планираног ауто-пута), а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (M-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (M-17.1), Хоргошу (M-22.1) и Сенти (M-24) (део до ауто-пута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.

Саобраћајна инфраструктура

Путеви у суботичкој општини и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева у суботичкој општини износи 444 km, од тога:

  • магистрални путеви 134 km,
  • регионални путеви 19 km,
  • локални путеви 291 km.7)

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као КОРИДОР 10; следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Уколико се посматрају железничке пруге у суботичкој општини данас је од већег значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине8), правац према Сомбору и Богојеву ограничен је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајућег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

Култура

Приредбе сталног карактера

Значајније годишње манифестације у општини су:

  • „Међународни сајам предузетништва (Суботица)“,
  • „Међународни филмски фестивал - Палић“,
  • „Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић“,
  • „Летње позоришне вечери“,
  • „Дужијанца“,
  • „Бербански дани“,
  • „Уједињене игре“.9)

Образовање

У Суботици се налази 13 основних и 10 средњих школа, такође постоји и 7 виших школа и факултета.10)

Основне школе

  • ОШ Матко Вуковић
  • ОШ Соња Маринковић
  • ОШ Иван Милутиновић
  • ОШ Ђуро Салај
  • ОШ Сечењи Иштван
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Ј. Ј. Змај
  • ОШ Кизур Иштван
  • ОШ Јован Микић
  • ОШ 10. октобар
  • ОШ Милош Црњански
  • ОШ Мајшански пут
  • ОШ Свети Сава
  • ОШ Матија Губец

Средње школе

  • Школски центар за слушно оштећена лица
  • ЕСШ Боса Милићевић
  • Медицинска средња школа
  • Музичка школа
  • ХТСШ Лазар Нешић
  • Техничка школа Иван Сарић
  • Политехничка школа
  • Гимназија „Светозар Марковић“
  • Паулинум,
  • Филолошка гимназија Костолањи Дежо

Више школе и факултети

  • Грађевински факултет
  • Економски факултет
  • Интернационални универзитет у Новом Пазару (КЦ Суботица)
  • Учитељски факултет
  • Виша техничка школа
  • Габор Денеш виша школа
  • Виша школа за образовање васпитача

Месне заједнице

Следећи стечена практична искуства самоуправе и самоорганизовања грађана, општина Суботица је задржала месне заједнице као институције демократске самоуправе и самоорганизовања преко које се грађани укључују у послове општине и самоорганизују у погледу решавања заједничких интереса и потреба. Оне су биле и остале институције преко којих се брже остварују права и обавезе грађана.11)

Број становника у градским месним заједницама креће се од 2.000 до 10.500 становника док је у приградским од 600 до 9.000 становника.

Грађевине

Суботица се развила и изградила у модеран средњоевропски град крајем 19. и почетком 20. века. Тадашњи богати грађани-земљопоседници, индустријалци, занатлије и трговци дали су се у право надметање у изградњи свог града чак и са Будимпештом и другим метрополама овог дела Европе. Желећи да лепотом надмаше постојећи конвенционални академизам, широм су отворили врата новој уметности и архитектури сецесије.12)

Рајхлова палата (Ликовни сусрет) - Насупрот железничке станице налази се сецесијска зграда Ликовног сусрета, смештена у некадашњу рајхл-палату изграђену 1904. Од почетка шездесетих година прошлог века, Рајхл-палата тј. ликовни сусрет, представља место где се одржавају најзначајније изложбе у граду.

Народно позориште

Позориште са шест коринтских стубова изграђено је 1853. у класицистичком стилу, по пројекту Јаноша Скултетија. Завршено је 1854. и по томе је после зрењанинског (1839) суботичко Позориште било друго по старини у Србији. Прва позоришна представа одиграна је у Суботици 1747. у фрањевачкој граматикалној гимназији, а стално позориште отворено је у овој згради 1854. Године 2007. ова зграда је срушена јер је била у толико лошем стању да није могла бити реновирана. Од зграде су остали само коринтски стубови који су уграђени у нову зграду суботичког позоришта.

Градска кућа

Градска кућа у Суботици је највећа а по многима и најлепша грађевина Суботице. Подигнута је за две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године украшавали њене ентеријере.

Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868—1944) и Дежеа Јакаба (1864—1932), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу – мађарској варијанти сецесије. Украшена је са безброј шара стилизованог цвета лале.

Фонтане

Фонтана од керамике „Жолнаи“ је уз Градску кућу нови симбол Суботице, главно састајалиште и одмориште људима и голубовима, и сваког лета оаза свежине.

Фонтана је израђена од керамике „Жолнаи“ из Печуја, 1985. године по пројекту Светислава Личине.

Значајнији храмови

  • Катедрала св. Терезе Авилске — грађена од 1773. до 1798. године
  • Фрањевачка црква — грађена од 1730. до 1736. године
  • Српска православна црква Св. вазнесења Господњег — грађена од 1723. и 1726. године
  • Српска православна црква у Александрову — изграђена 1818. године
  • Синагога — изграђена 1902. године
  • Сенћанска црква Светог Ђурђа — изграђена 1897. године
  • Мухаџир џамија — изграђена 2008. године

Спорт

  • ФК Спартак Златибор вода, играју на градском стадиону.
  • ФК Бачка 1901
  • ЖФК Спартак Суботица
  • ОК Спартак Суботица
  • КК Спартак Суботица
  • КДТ Спартак]], клуб дизача тегова из Суботице
  • РК Раднички Суботица
  • РК Спартак Суботица
  • ХК Спартак Суботица
  • АК Спартак Суботица
  • ВК Спартак Суботица
  • Аеродром Суботица, спортски аеродром у Бикову.

Градови побратими

Суботица се побратимила са следећим градовима:13)

  • Сегедин, Мађарска
  • Дунајска Стреда, Словачка
  • Оломоуц, Чешка
  • Одорхеју Секуеск, Румунија

Познате личности

  • Александар Лифка
  • Карољ Биро
  • Александра Ковач
  • Вилим Харангозо
  • Деже Костоланји
  • Силвестер Левај
  • Геза Чат
  • Данило Киш
  • Ласло Секереш
  • Ласло Мађар
  • Гашпар Улмер
  • Моника Селеш
  • Ђула Мештер
  • Ђуро Стантић
  • Зоран Калинић
  • Иван Сарић
  • Блашко Рајић
  • Јован Микић Спартак
  • Корнелије Ковач
  • Момир Петковић
  • Петер Леко
  • Иван Буљовчић
  • Рефик Мемишевић
  • Рита Кинка
  • Сретен Дамјановић
  • Тибор Секељ
  • Ева Рас
  • Цар Јован Ненад
  • Јован Манојловић
  • Лаура Леваи Аксин
  • Душан Свилар
  • Калор Милодановић
  • Ђуро Дулић

Сродни чланци

Спољне везе


Subotica

1)
http://www.poetabg.com Веселин Џелетовић, „Последњи српски цар Јован Ненад“ ISBN 978-86-86863-00-3
2)
su http://www.subotica.org.yu/new/yu/o_gradu/index.php Званична презентација општине Суботица], Приступљено 14. 4. 2013.
3)
http://www.urbansu.co.yu/municipality.php Завод за урбанизам општине Суботица], Приступљено 14. 4. 2013.
4)
opste http://www.subotica.org.yu/new/pdf/strategija_usvojena_2007_2011.pdf Опште информације у Суботици, Приступљено 14. 4. 2013.
5)
Стат Књига 9
6)
Стат Књига 1
7) , 8)
opste
9) , 13)
su
10)
http://www.subotica.org.yu/new/yu/obrazovanje/index.php Образовне установе у Суботици], Приступљено 14. 4. 2013.
11)
http://www.subotica.org.yu/new/cgi/articles/article.php?id_article=143&lg=sr Месне заједнице у Суботици], Приступљено 14. 4. 2013.
12)
http://www.subotica.org.yu/new/cgi/articles/article.php?lg=sr&id_article=5 Знаменитости Суботице], Приступљено 14. 4. 2013.
суботица.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/20 18:40